Ne baš toliko zanimljiv uvod i previše napuderisano lice Mie Vasikovske ne ostavljaju dobar utisak!  Radnja je smeštena u XXIX vek, a ipak, Alisa se ponaša kao da je odrasla dva veka kasnije! Isto je i sa njenim verenikom, koji počiva na klišeima koji su davno oblikovani. Ali tu nije kriv reditelj Barton, krivica prelazi na scenaristu filma, Lindu Volverton. Obratite pažnju samo na ljude koji očekuju Alisin odgovor kada bude zaprošena, ili bilo kada tokom filma!

Film treba da izgleda kao san, što je ispunjeno, ali meni deluje nemaštovito, napisano sa manjkom inspiracije. Klasična priča izbavljanja i upadanja u nevolje, sprijateljivanja sa negativcima i hepiendom, pravi Dizni film!

Moja ocena: dobar (3+)

Ubrzo ćemo otkriti da postoji inkvizicija za “skakače”, koja želi da ih istrebi. Evo nama naslućene putanje filma. Zanimljiv je odabir glumaca, ali gluma nije perfektna. Režija je solidna, lokacije su sjajne, a priča je jednosmerna, bez nekih velikih iznenađenja.

Jedna greška zapala mi je za oko. Dejvid i još jedan skakač se bore u koloseumu po noći, a onda se sele na vrh piramide u Gizi, gde je dan. Zanimljivo je i to kako Mili prihvata Dejvidovu moć teleportovanja. Ona je na to odreagovala kao da joj je rekao da ima pet prstiju na levoj nozi!

Film ima logičan rasplet, a ostavljen je prostor i za nastavak, koji se uveliko sprema.

Moja ocena ovog filma je: vrlo dobar (4-)

Režija: Dag Liman

Uloge:  Hajden Kristensen, Semjuel L. Džekson, Rejčel Bil, Džejmi Bel.

Žanr: Akcija, Avantura, SF, Triler

Budžet/ zarada: $85 miliona/ $222 miliona

Originalni naslov: Jumper

Nemoguće je ne primetiti da Hič ljubavne scene snima kao scene ubistva, a scene ubistva kao ljubavne. Ponekad mi se činilo da su njemu vođenje ljubavi i smrt potpuno iste stvari!

S’ vremena na vreme, saga o čuvenom Frediju Krugeru oživi. Producenti su uvideli da više nije u modi “oživljavanje”, pa su shvatili da je bolje da naprave rimejk originala koji je i oživeo priču o čoveku koji ubija svoje žrtve u snu. Po mom mišljenju, Fredi nije toliko strašan, a ni preterano polularan. Međutim, ljudi koji ga poznaju duže od mene ga obožavaju, tako da uživaju gledajući ga u akciji.

Ovaj film je 9-ti film o Frediju, ali prvi u kome Robert Englud ne igra glavnu ulogu! On je glumio u svim filmovima, pa čak i serijama “Strava u Ulici Brestova”!

Poenta je u tome da ovom filmu i nije bila preterano potrebna reklama, jer ima uspešne predhodnike, tako da su svi jedva čekali taj petak 30.4.2010. da dođu na premijeru.

Na kraju dana, blagajne su objavile da je film prvog dana prikazivanja zaradio $15 miliona! Realno je bilo za očekivati da će vikend doneti još toliko, tako da je film za tri dana prikazivanja zaradio $32.2 miliona! Realno je očekivati da će film dobiti nastavak, možda opet rimejk, ili nastavak ovog filma u nekom novom ruhu…

BUDŽET OVOG FILMA IZNOSI $35 MILIONA! Zar nije dobro praviti filmove?

Od reditelja Džonatana Mostoua dolazi nam još jedan film iz onih koji pripadaju robotskoj sagi. Zanimljivo je i to da je pomenuti režiser potpisao režiju i za Terminator 3, takođe film koji obrađuje temu o robotima. I ne samo to, već je i scenario radio dubl koji je napisao scenario za Terminator Spasenje. Kada vidite da jednu od glavnih uloga tumači Brus Vilis, predpostavićete o kakvom filmu se radi.Neko će umrsiti radnju i dovesti do propasta, a onda će Vilis uskočiti i spasiti ceo svet.Ako volite takve filmove, uživaćete u ovom filmu, ako ne,ovaj film će za vas biti prilično nezanimljiv, pa čak i negledljiv.

U ovom filmu ima akcije i naučne fantastike. Jedna kombinacija koja obećava zabavu. Roboti, odnosno surogati, nateraće vas da zamislite vaš svet sa surogatima. Čak i sebe kako sedite zavaljeni u stolicu i šetate u nekom telu surogata, koje može imati vaš izgled ili bilo čiji. Možete isprobati da se bacite sa mosta, skočite iz aviona bez padobrana,dozvolite sebi jurnjavu motorom bez kacige ili igranje ruskog ruleta. Jedini problem je oštećenje koje će imati vaš surogat, tako da ćete morati da izdvojite sumu novca za novog.

Početak filma govori nam kako je došlo do pojavljivanja surogata što je odličan uvod. Podsetiću da i „Distrikt 9“, takođe počinje kao dokumentarac. Slede predivne,veoma raskošne scene grada. Prosto poželite da se prošetate ovim gradom. Radnja filma nije precizno naglašena, već je označena kao sadašnjost. To mi se sviđa, jer ovo nije film koji izmišlja nove svetove, već zamišlja svet sa drugačijim mogućnostima.

Ubistvo mlađanog Kentera, sjajana scena vožnje motorom koja deluje tako moćno, i automobil koji je prepolovio surogata su jako zanimljivi momenti u ovom filmu. Jednostavno vam oni oduzimaju dah, i nateraju da svoj mozak prebacite u veću brzinu da bi shvatili šta se sve dešava.

Nakon frke dolaze Tom Grir (Brus Vilis) i njegova pomoćnica agent Piters (Rada Mičel) kao agenti FBI. Imamo i opaske na račun žrtava, što je karakteristično za ovakve, pa i slične likove. Konačno je završen taj uvod, i surogat Toma Grira (Brus Vilis) se isključuje i tada nastupa njegov vlasnik koji gledaocima stavlja do znanja da je izgubio sina. Ta scena ne ostavlja prejak trag kod gledaoca, i nije dovoljno senzualna.

Duga istraga u agenciji je očekivani nastavak filma, ali je neophodan,jer se u njemu bolje pojašnjuje priča. Sada se pitate ko je kriv za smrt mlađanog Kentera. Moram da obratim pažnju na retuširana lica, ali pre svega lice surogata Toma Grira (Brus Vilis). Njegovo lice je kompletno sređeno, ali ne može da bude ono pravo prirodno, jer je godinama njegovo lice izgubilo onu svežinu i oblik, kao kada je bio mladić. Uprkos tome, počećete da razmišljate o plastičnoj hirurgiji. Njihova lica vas izazivaju da zamislite svoje lice ovako zategnuto i čisto.

Film će početi da liči na film „Ja,Robot“, u nastavku filma. Međutim, to je samo utisak koji ostavlja fabrika za proizvodnju surogata. Ovaj film se čak osvrće i na rat, i surogate koji bi mogli da se iskoriste za ratovanje, ako uzmemo u obzir da umiru roboti, a pravi ljudi se prebacuju na drugog surogata.

Radnja se i dalje mrsi, pa tako u priču dolazi i novi lik Proroka (Ving Rejms), koji se bori protiv surogata i njihovog delovanja. Jurnjava Toma Grira po sektoru koji je obezbeđen samo za ljude je prilično dobra, i sa neisčekivanim ishodom.

Onda Tom Grir izlazi na ulicu,sa izgrebanim licem koje je uobičajeno za njegove filmove. Te povrede zadobio je od Prorokovih telohranitelja.Pre nego što je došao u svoj dom, vidimo kako se surogati drogiraju.

Tom je zaljubljen u Megi (Rozamund Pajk), i još pati zato što je izgubio sina. Neki govore da je to kliše, ali ja mislim da rad na kompjuteru koji ima savršen program ili operativni sistem koji nama nije poznat nije kliše. Jednostavno to mora tako da bude! Zamislite da se služe nekim od nama poznatih operativnih sistema ili programa. Kako bi to izgledalo amaterski!

Surogat agenta Piters je pod upravljanjem Toma Grira koji u zadnjoj sekundi odlučuje da isključi sve surogate umesto da ih ostavi u životu. Ne mogu a da ne pomenem zagonetni osmeh Brusa Vilisa koji karakteriše razne uloge u njegovim filmovima.

Ljudi su se konačno oslobodili svojih surogata, i sada mogu da žive normalno, svojim pravim životom, a ne skrivajući se u tuđem telu. Ta ljubav između Megi i Toma trebalo bi da bude malo više akcentovana, jer se u suštini film svodi i na njihovu ljubav i na to da su zapostavljeni pravi odnosi među ljudima.

Počeo je da radi u renomiranim časopisima kao fotograf, a onda je odlučio da napravi svoj prvi film. “Dani Borbe”, njegov prvi kratkometražni film, bio je ulazak na mala vrata filmske umetnosti. Inspiraciju za film našao je u slikama o mladom bokseru koje je sam napravio.

{youtube}Lk3VgQgxiqE{/youtube}

• Reditelj: Nil Blomkamp
• Scenario : Nil Blomkamp i Teri Tačel
• Žanr: Akcija – SF – Triler
• Glumci: Šarlto Kopli,Džejson Koup,Natali Bolt
• Trajanje: 119 minuta
• Originalan naziv: District 9

Film izbegava kliše i baca vas u avanturu u koju se morate upustiti. Vanzemaljski brod već godinama lebdi nad Johanesburgom, glavnim gradom Južnoafričke Republike, a ne nad Njujorkom, Parizom, Londonom, ili nekom drugom svetskom metropolom.

Početak filma izgleda kao dokumentarac, približavajući nas bliže priči i upoznavajući nas sa novim svetom u kome žive i vanzemaljci koji uopšte ne izgledaju stereotipno. Imeđu njih i ljudi dolazi do konflikata,ali rat nije na pomolu. Ljudi samo žele da prebace vanzemaljce sa jedne na drugu lokaciju, i tako Vikus Van De Merv, kreće u obilazak vanzemaljaca u njihov kraj. On je reporter koji želi dobar materijal i uspeh u pregovoru sa vanzemaljcima o iseljenju.

Dolazimo do smene kada u centar pažnje dolaze dva vanzemaljca koja kriju nešto važno od ljudi. Tako se posvećuje pažnja i drugim akterima u ovom filmu. Ceo svet je prilično dobro zamišljen,tako da ljudi i vanzemaljci mogu da se razumeju,pa čak i preko znakova koje oni ispisuju na svojoj teritoriji. Njihov život je neuređen. Oni žive u kontejnerima,ljudi su ih izovali od sebe i ostatka sveta,ali oni nisu ostali ovde svojom voljom. Tu ih je tu zaustavio kvar koji se dogodio na njihovoj letelici.

Vikus Van De Merv uskoro saznaje da nešto nije u redu sa njegovim telom. I sam će shvatiti da se zarazio dok je pravio reportažu. Od promena koje mu se dešavaju stvarno vam se može podići na glavi. Onda dolazi skoro očekivani splet događaja,ali prilično napet, koji će vas naterati da se stavite u kožu ovog čoveka. On se upoznaje sa vanzemaljcem koji se zove Kristofer Džonson, i udružuju se povodom saradnje u ostvarivanju zajedničkih ciljeva. Ovaj isti vaznemaljac je bio vlasnik sprave kojom se zarazio Vikus Van De Merv.

Onda nas smekša priča između Kristofera Džonsona i njegovog sina koji bivaju razdvojeni. To je tako dobro izvedeno,uz dobru muziku i odlične scene,da jednostavno zaslužuje svaku pohvalu.Kada Vikus Van De Merv ulazi u kostim robota, to više izgleda kao scena iz filma “Robokap” ili “Gvozdeni Čovek“. Shvativši da ne može da preživi,on se žrtvuje za Kristofera Džonsona i njegovog sina,koji uspevaju da poprave svemirski brod i odu sa planete.Ceo Johanesburg slavi, jer su vanzemaljci otišli posle mnogo godina. Film se završava kao dokumentarac, onako kako je i počeo.

Uz ovaj film možete se silno zabaviti, ući u jedan potpuno novi svet i osetiti tu atmosferu. Teško da ćete ovde videti gomilu stvari koju možete videti u filmovima sa sličnom tematikom,jer kao što sam gore rekao, kliše i stereotipi su zanemareni, što je jako teško učiniti u vreme kada postoji tako mnogo filmova.

Moja ocena ovog filma je: Odličan (5-)

Ploveći u okeanu video klipova na YouTube-u,slučajno sam naleteo na neki od klipova koji je nosio naziv “Širom Zatvorenih Očiju“.Pomislio sam:”Mora da je ovo film koji sam sa velikim oduševljenjem gledao pre mnogo godina!”.Moja misao je nastavljala dalje:”Roman Polanski je stvarno odličan režiser!”.Onda sam potražio informacije na drugim sajtovima,i video sam da sam sve ove godine grešio!Roman Polanski nije režiser ovog filma već Stenli Kjubrik,čovek koji trenutno drži mesto najboljeg režisera svih vremena na mojoj listi!Prva zabluda je bila srušena.

Imao sam 12 ili 13 kada sam prvi pu odgledao ovaj film.Čuo sam dosta dobrih kritika o filmu koji se zove “Širom Zatvorenih Očiju“.Film sam odgledao sa oduševljenjem,a  Roman Polanski je ostavio odličan utisak na mene.Nastavio sam da istražujem,i saznao sam da je Polanski napravio film sa sličnom tematikom,iste godine (1999).”Deveta Kapija“,tako se zove njegov film koji je sledeći na mojoj listi.Vratiću se na Kjubrika.

Film je došao u pravo vreme.Odledao sam Kjubrikova sjajna ostvarenja poput: “2001: Svemirska Odiseja“,”Paklena Narandža” i “Isijavanje” ,i shvatio sam da je ovaj čovek genije.Čudi me da sam svih ovih godina živeo neznajući za njega,kao velikog majstora režije.Njegovi filmovi su bili jako osporavani u vreme kada ih je pravio,ali sada su pravi klasici.I mogu da tvrdim da vredi svaki sekund proveden u gledanju Kjubrikovih filmova.

Muzika na početku filma je fenomenalna.Malo mi je ličila šaljivo,ali kad bolje razmislim,takva muzika je i bila odlična za početak.Harfordovi dolaze na bal Ziglerovih.Početak mi izgleda malo nepotrebno,ali kada završite sa gledanjem,shvatićete da ništa nije slučajno.Ono što me je prvo nasmejalo,bio je lažan smeh Toma Kruza koji tumači ulogu Bila Harforda.Mislim,nasmeje vas njegov lažni smeh,ali je toliko očigledno da glumi da mu je nešto smešno.Hemija izbeđu Alis i Šandora je odlična,ali je očigledno da se između njih ništa neće desiti.Isto je i sa Bilom koji je uspeo da očuva prostitutku u životu.

Opet odlična muzika,malo golotinje koja izgleda skoro sofistirano,tako da golotinju ovog puta neću grditi,jer doprinosi osećaju koji film ostavlja,i nije vulgarno koliko neki režiseri to mogu da predstave.Onda ulazak u živote Harfordovih,nateraće vas da zamislite kako će se film nastaviti.Kjubrik ne žuri,tako da vaše oko uživa u svakoj sceni.I onda počinje glavni deo filma.Bil Harford saznaje od jednog svog prijatelja da se neki ljudi okupljaju na određenom mestu,izvode rituale i nose maske.Bil je odlučio da ode na to okupljanje.Onda dolazi naš Rade Šerbedžija,koji odlično glumi svoj deo.Onda odlična scena zamišljenog Toma Kruza na zednjem sedištu taksija,koja će se više puta ponavljati u filmu.Uspeo je da uđe i odgleda ceo ritual.

Muzika za vreme rituala je užasno odlična,i izgleda kao da ste stvarno u toj prostoriji u kojoj se izvodi ritual.Maske su odlične,kao i fotografijia kojom dominiraju razne boje,ali tu su i čuvene Kjubrikove boje plava i crvena koje je koristio i u predhodnim filmovima.Njihov govor i osećanja koja bi trebalo da pokazuje njihovo lice,maske prekrivaju,i ostavljaju poseban utisak.Neka žena hoće da mu pomogne,a na nama je da se pitamo koja je to osoba.Moramo sačekati kraj da to saznamo,jer kao u svakom dobrom filmu,sve se mora razjasniti.Orgije na toj zabavi pokazaće šta se to još dešava na ovom okupljanju,kao i to da postoji homoseksualizam na ovom skupu.

Mnogi govore da je ovo prikaz iluminata.U Kjubrikovim filmovima postoji mnogo zagonetki koje će vas naterati da se zapitate zašto likovi zovu gledaoce braćom,zašto su oči toliko dominantne,kao i sama svetlost.Bilo kako bilo,Kjubrik je morao da prisustvuje jednom ovakom događaju ako je želeo da pokaže ovaj deo filma što realnijim.Međutim,iako je Bil znao lozinku,oni su prepoznali da je on uljez.Glavni čovek na ovom okupljanju,nazovimo ga majstorom svih lutaka,traži od Bila da skine masku.On to i čini,otkriva svoj identitet bez problema,ali onda je od njega zatraženo da skine odeću.Mogu da zamislim zašto su to zatražili…Njega spašava žena koja nudi sebe u zamenu za iskupljenje Bila Harforda.

Njegov dolazak kući i skrivanje maske izgleda još strašnije kada znate da ga žena može svakog trenutka zateći.Onda gledaoc bude uvučen u zamku.Pomišlja na razne mogućnosti.Bil želi da sazna ko se krije iza ovog udruženja.Odlične su scene inprovizovanog Njujorka i praćenja.Onda dolazi finalna scena kada Bil saznaje kakva se to “šarada” krije iza svega ovoga.Mnoge stvari su nam sada jasnije.

Vraća se kući i zatiče masku na svom jastuku pored svoje supruge.Opet zamka,jer će gledaoc pomisliti da je Alis bila na tom okupljanju.Možda i jeste,ali nam to nije otkriveno.Podsetiću na njen san,i zagonetan pogled.Bil joj se ispoveda,a ona sve to prihvata jako dobro.Film se završava kada Alis kaže da mora da urade nešto jako bitno,a to je vođenje ljubavi,što još više pokazuje zagonetan njene ličnosti.

Odabir uloga je odličan,ako uzmemo u obzir da je u trci za ulogu bio Stiv Martin,odličan glumac,ali ne i čovek koji bi najbolje izneo lik Bila Harforda.Film će vas provozati raznim osećanjima.Bićete nasmejani,zadivljeni,uplašeni,iznervirani,ali ćete na kraju otkriti odlično smišljenu priču,odličnu interpretaciju i režiju.Film su prvi pru pohvalili i publika i kritika koji se slažu da je ovo Kjubrikov najveći film.Na snimanju je radio 12 meseci,i još toliko u post-produkciji.Stenli Kjubrik preminuo je samo par dana pre prikazivanja filma.

Moja ocena ovog filma je: Odličan (5+)

Psiho (1960) je prvi horor film u kome je ubica pravi čovek od krvi i mesa.Režiju je potpisao Alfred Hičkok koji je imao sve uslove da od ovog projekta napravi remek delo filmske umetnosti.Iza njega je bila uspešna karijera režisera i odlični filmovi,još uvek se niko nije usudio da napravi horor sa pravim čovekom kao ubicom,i što je najvažnije,bilo je to vreme kada su se filmovi pravili najviše zbog ljubavi prema filmskoj umetnosti.

“Majstor jeze”,kako još zovu Hičkoka,uspeo je da kao anonimus otkupi prava na snimanje filma po noveli Roberta Bloka i to po veoma niskoj ceni.Džozef Stefano napisao je odličan scenario,a budžet je iznosio 800.000 $.Pitao sam se zašto je film rađen u crno-beloj tehnici,kada je u to vreme postojala mogućnost da se radi sa kamerom u boji.Hičkok je pojasnio svoju odluku rečima da bi kolor “Psiho” bio previše “krvav”.Inače,”krv” u filmu bila je topljena čokolada.

Ocene na imdb.com govorile su sve najbolje o ovom filmu.Pregledao sam slike,pročitao radnju filma i pogledao nagrade koje su osvojili.Prosečna ocena bila je 8.7.Sada sam očekivao mnogo od ovog filma.

Na početku me je zadivila uvodna špica i muzika koja se pojavila.Za sledeću scenu koja je prikazivala Merion Krejn i njenog ljubavnika kažu da je prva scena voajerizma ikada u filmu (uz onu rupu u zidu Bejts motela).Gledamo njhove probleme,a onda Merion Krejn žuri na posao.Povena joj je ogromna suma novca koju je trebalo da odnese u banku,ali dok se vozila,shvatila je da može jednostavno da ga ukrade i pobegne.Muzika radi svoj posao.Scene vožnje automobila su jako dobre,policajac koji je budi izgledao je kao da zna sve njene tajne i još ju je pratio sve dok nije zamenila automobil.

Žena koja se šeta u kući je tu da nas zbuni i otkloni sumnje sa svih drugih.Konačno se upoznaju ubica i njena žrtva.Slušao sam dosta o Entoniju Perkinsu,ali je ovo prvi film koji sam gledao sa njim u nekoj od uloga.Kada se on pojavio,video sam pravog čoveka koji savršeno odgovara liku koji sam ja zamislio.Merion Krejn potpisala se u knjigu prijema kao Meri Samjuels,a kasnije tokom večere u kancelariji,otkriće svoje pravo prezime.Norman Bejts joj se poverio u tolikoj meri,da je Merion zaboravila da se predstavlja lažno.Možda je sudbina htela da ona svrati baš u ovaj motel,ali to što se lažno predstavila,bila je ključna stvar koja je rešila pitanje njenog života.Rečenica da je njegova majka bolesna na onaj “drugi” način tera vas da se zapitate ko je njegova majka.Hičkokova opčinjenost pticama prikazana je i u ovom filmu.

Dolazi ta famozna scena tuširanja koja vas natera da se naježite kada vidite dugi kuhinjski nož i čujete onu muziku.Ovde se podkradaju i očigledne greške koje oduzimaju poene filmu.Nož nije krvav a krv iz tuš-kabine sprana je vodom (kasnije će je pokazati kao krvavu).Ubica nije izgledao kao muškarac,tako da Norman skida sumnju sa sebe  baca na svoju majku.Ukradeni novac više nije bitan jer je otišao zajedno sa Merion.

Detektiv Arbogast i njegova smrt je najbolja scena ubistva po mom mišljenju,a nož je ovoga puta bio “krvav”.Ubrzo saznajemo da je njegova majka mrtva godinama i pitamo se: “Ko je onda ubica?”.Tu su njena sestra i ljubavnik koji će razotkriti celu famu,a scena u podrumu pokazuje ko je “majka”.Međutim,da bi se sve deteljno objasnilo,psihijatar je morao da ispita Normana i objasni sve kako bi razrešio svaku nedoumicu kod gledalaca.Kraj je najzanimljiviji jer nam pokazuje da je glavni negativac preživeo,i njegov osmeh nam kazuje da opet nešto smera.

Moja ocena ovog filma je: odličan (5).

Svaki režiser ima svoj sopstveni fazon.Ako ste pogledali par filmova Zaka Snajdera,Kristofera Nolana,ili bilo kog drugog uspešnog režisera,videćete da ima dosta sličnosti između njihovih filmova u režiji.

Kventin Tarantino je priča za sebe…Ovo su činjenice koje sam ja primetio gledajući njegove filmove:

1. sve se vrti oko tašne
2. dijalozi su jako dugi
3. likovi razgovaraju o filmovima i muzici
4. ženske noge i stopala dominiraju u kadrovima
5. prostorija je prikazana iz ptičije perspektive
6. nakon dugih dijaloga odjednom sve pukne i svi se poubijaju
7. priča je isprepletana tako da prvo gledamo kraj,pa onda kako je došlo do tog kraja
8. muzika je originalna
9. film je izdeljen na poglavlja
10. kamera se nalazi u gepeku ili u drugoj sobi
11. taman pomislite da znate šta će se dogoditi,a onda shvatite da ste pogrešili
12. njegovi likovi obožavaju muziku sa radija i rado igraju
13. scene vožnje automobilom su unikatne i liče na one iz crno-belih filmova

Ako vam sve ovo nije dovoljno,najlakše ćete prepoznati njegov film kada se on lično pojavi u istom!