Ubrzo ćemo otkriti da postoji inkvizicija za “skakače”, koja želi da ih istrebi. Evo nama naslućene putanje filma. Zanimljiv je odabir glumaca, ali gluma nije perfektna. Režija je solidna, lokacije su sjajne, a priča je jednosmerna, bez nekih velikih iznenađenja.

Jedna greška zapala mi je za oko. Dejvid i još jedan skakač se bore u koloseumu po noći, a onda se sele na vrh piramide u Gizi, gde je dan. Zanimljivo je i to kako Mili prihvata Dejvidovu moć teleportovanja. Ona je na to odreagovala kao da joj je rekao da ima pet prstiju na levoj nozi!

Film ima logičan rasplet, a ostavljen je prostor i za nastavak, koji se uveliko sprema.

Moja ocena ovog filma je: vrlo dobar (4-)

Režija: Dag Liman

Uloge:  Hajden Kristensen, Semjuel L. Džekson, Rejčel Bil, Džejmi Bel.

Žanr: Akcija, Avantura, SF, Triler

Budžet/ zarada: $85 miliona/ $222 miliona

Originalni naslov: Jumper

Od reditelja Džonatana Mostoua dolazi nam još jedan film iz onih koji pripadaju robotskoj sagi. Zanimljivo je i to da je pomenuti režiser potpisao režiju i za Terminator 3, takođe film koji obrađuje temu o robotima. I ne samo to, već je i scenario radio dubl koji je napisao scenario za Terminator Spasenje. Kada vidite da jednu od glavnih uloga tumači Brus Vilis, predpostavićete o kakvom filmu se radi.Neko će umrsiti radnju i dovesti do propasta, a onda će Vilis uskočiti i spasiti ceo svet.Ako volite takve filmove, uživaćete u ovom filmu, ako ne,ovaj film će za vas biti prilično nezanimljiv, pa čak i negledljiv.

U ovom filmu ima akcije i naučne fantastike. Jedna kombinacija koja obećava zabavu. Roboti, odnosno surogati, nateraće vas da zamislite vaš svet sa surogatima. Čak i sebe kako sedite zavaljeni u stolicu i šetate u nekom telu surogata, koje može imati vaš izgled ili bilo čiji. Možete isprobati da se bacite sa mosta, skočite iz aviona bez padobrana,dozvolite sebi jurnjavu motorom bez kacige ili igranje ruskog ruleta. Jedini problem je oštećenje koje će imati vaš surogat, tako da ćete morati da izdvojite sumu novca za novog.

Početak filma govori nam kako je došlo do pojavljivanja surogata što je odličan uvod. Podsetiću da i „Distrikt 9“, takođe počinje kao dokumentarac. Slede predivne,veoma raskošne scene grada. Prosto poželite da se prošetate ovim gradom. Radnja filma nije precizno naglašena, već je označena kao sadašnjost. To mi se sviđa, jer ovo nije film koji izmišlja nove svetove, već zamišlja svet sa drugačijim mogućnostima.

Ubistvo mlađanog Kentera, sjajana scena vožnje motorom koja deluje tako moćno, i automobil koji je prepolovio surogata su jako zanimljivi momenti u ovom filmu. Jednostavno vam oni oduzimaju dah, i nateraju da svoj mozak prebacite u veću brzinu da bi shvatili šta se sve dešava.

Nakon frke dolaze Tom Grir (Brus Vilis) i njegova pomoćnica agent Piters (Rada Mičel) kao agenti FBI. Imamo i opaske na račun žrtava, što je karakteristično za ovakve, pa i slične likove. Konačno je završen taj uvod, i surogat Toma Grira (Brus Vilis) se isključuje i tada nastupa njegov vlasnik koji gledaocima stavlja do znanja da je izgubio sina. Ta scena ne ostavlja prejak trag kod gledaoca, i nije dovoljno senzualna.

Duga istraga u agenciji je očekivani nastavak filma, ali je neophodan,jer se u njemu bolje pojašnjuje priča. Sada se pitate ko je kriv za smrt mlađanog Kentera. Moram da obratim pažnju na retuširana lica, ali pre svega lice surogata Toma Grira (Brus Vilis). Njegovo lice je kompletno sređeno, ali ne može da bude ono pravo prirodno, jer je godinama njegovo lice izgubilo onu svežinu i oblik, kao kada je bio mladić. Uprkos tome, počećete da razmišljate o plastičnoj hirurgiji. Njihova lica vas izazivaju da zamislite svoje lice ovako zategnuto i čisto.

Film će početi da liči na film „Ja,Robot“, u nastavku filma. Međutim, to je samo utisak koji ostavlja fabrika za proizvodnju surogata. Ovaj film se čak osvrće i na rat, i surogate koji bi mogli da se iskoriste za ratovanje, ako uzmemo u obzir da umiru roboti, a pravi ljudi se prebacuju na drugog surogata.

Radnja se i dalje mrsi, pa tako u priču dolazi i novi lik Proroka (Ving Rejms), koji se bori protiv surogata i njihovog delovanja. Jurnjava Toma Grira po sektoru koji je obezbeđen samo za ljude je prilično dobra, i sa neisčekivanim ishodom.

Onda Tom Grir izlazi na ulicu,sa izgrebanim licem koje je uobičajeno za njegove filmove. Te povrede zadobio je od Prorokovih telohranitelja.Pre nego što je došao u svoj dom, vidimo kako se surogati drogiraju.

Tom je zaljubljen u Megi (Rozamund Pajk), i još pati zato što je izgubio sina. Neki govore da je to kliše, ali ja mislim da rad na kompjuteru koji ima savršen program ili operativni sistem koji nama nije poznat nije kliše. Jednostavno to mora tako da bude! Zamislite da se služe nekim od nama poznatih operativnih sistema ili programa. Kako bi to izgledalo amaterski!

Surogat agenta Piters je pod upravljanjem Toma Grira koji u zadnjoj sekundi odlučuje da isključi sve surogate umesto da ih ostavi u životu. Ne mogu a da ne pomenem zagonetni osmeh Brusa Vilisa koji karakteriše razne uloge u njegovim filmovima.

Ljudi su se konačno oslobodili svojih surogata, i sada mogu da žive normalno, svojim pravim životom, a ne skrivajući se u tuđem telu. Ta ljubav između Megi i Toma trebalo bi da bude malo više akcentovana, jer se u suštini film svodi i na njihovu ljubav i na to da su zapostavljeni pravi odnosi među ljudima.

• Reditelj: Nil Blomkamp
• Scenario : Nil Blomkamp i Teri Tačel
• Žanr: Akcija – SF – Triler
• Glumci: Šarlto Kopli,Džejson Koup,Natali Bolt
• Trajanje: 119 minuta
• Originalan naziv: District 9

Film izbegava kliše i baca vas u avanturu u koju se morate upustiti. Vanzemaljski brod već godinama lebdi nad Johanesburgom, glavnim gradom Južnoafričke Republike, a ne nad Njujorkom, Parizom, Londonom, ili nekom drugom svetskom metropolom.

Početak filma izgleda kao dokumentarac, približavajući nas bliže priči i upoznavajući nas sa novim svetom u kome žive i vanzemaljci koji uopšte ne izgledaju stereotipno. Imeđu njih i ljudi dolazi do konflikata,ali rat nije na pomolu. Ljudi samo žele da prebace vanzemaljce sa jedne na drugu lokaciju, i tako Vikus Van De Merv, kreće u obilazak vanzemaljaca u njihov kraj. On je reporter koji želi dobar materijal i uspeh u pregovoru sa vanzemaljcima o iseljenju.

Dolazimo do smene kada u centar pažnje dolaze dva vanzemaljca koja kriju nešto važno od ljudi. Tako se posvećuje pažnja i drugim akterima u ovom filmu. Ceo svet je prilično dobro zamišljen,tako da ljudi i vanzemaljci mogu da se razumeju,pa čak i preko znakova koje oni ispisuju na svojoj teritoriji. Njihov život je neuređen. Oni žive u kontejnerima,ljudi su ih izovali od sebe i ostatka sveta,ali oni nisu ostali ovde svojom voljom. Tu ih je tu zaustavio kvar koji se dogodio na njihovoj letelici.

Vikus Van De Merv uskoro saznaje da nešto nije u redu sa njegovim telom. I sam će shvatiti da se zarazio dok je pravio reportažu. Od promena koje mu se dešavaju stvarno vam se može podići na glavi. Onda dolazi skoro očekivani splet događaja,ali prilično napet, koji će vas naterati da se stavite u kožu ovog čoveka. On se upoznaje sa vanzemaljcem koji se zove Kristofer Džonson, i udružuju se povodom saradnje u ostvarivanju zajedničkih ciljeva. Ovaj isti vaznemaljac je bio vlasnik sprave kojom se zarazio Vikus Van De Merv.

Onda nas smekša priča između Kristofera Džonsona i njegovog sina koji bivaju razdvojeni. To je tako dobro izvedeno,uz dobru muziku i odlične scene,da jednostavno zaslužuje svaku pohvalu.Kada Vikus Van De Merv ulazi u kostim robota, to više izgleda kao scena iz filma “Robokap” ili “Gvozdeni Čovek“. Shvativši da ne može da preživi,on se žrtvuje za Kristofera Džonsona i njegovog sina,koji uspevaju da poprave svemirski brod i odu sa planete.Ceo Johanesburg slavi, jer su vanzemaljci otišli posle mnogo godina. Film se završava kao dokumentarac, onako kako je i počeo.

Uz ovaj film možete se silno zabaviti, ući u jedan potpuno novi svet i osetiti tu atmosferu. Teško da ćete ovde videti gomilu stvari koju možete videti u filmovima sa sličnom tematikom,jer kao što sam gore rekao, kliše i stereotipi su zanemareni, što je jako teško učiniti u vreme kada postoji tako mnogo filmova.

Moja ocena ovog filma je: Odličan (5-)

Ploveći u okeanu video klipova na YouTube-u,slučajno sam naleteo na neki od klipova koji je nosio naziv “Širom Zatvorenih Očiju“.Pomislio sam:”Mora da je ovo film koji sam sa velikim oduševljenjem gledao pre mnogo godina!”.Moja misao je nastavljala dalje:”Roman Polanski je stvarno odličan režiser!”.Onda sam potražio informacije na drugim sajtovima,i video sam da sam sve ove godine grešio!Roman Polanski nije režiser ovog filma već Stenli Kjubrik,čovek koji trenutno drži mesto najboljeg režisera svih vremena na mojoj listi!Prva zabluda je bila srušena.

Imao sam 12 ili 13 kada sam prvi pu odgledao ovaj film.Čuo sam dosta dobrih kritika o filmu koji se zove “Širom Zatvorenih Očiju“.Film sam odgledao sa oduševljenjem,a  Roman Polanski je ostavio odličan utisak na mene.Nastavio sam da istražujem,i saznao sam da je Polanski napravio film sa sličnom tematikom,iste godine (1999).”Deveta Kapija“,tako se zove njegov film koji je sledeći na mojoj listi.Vratiću se na Kjubrika.

Film je došao u pravo vreme.Odledao sam Kjubrikova sjajna ostvarenja poput: “2001: Svemirska Odiseja“,”Paklena Narandža” i “Isijavanje” ,i shvatio sam da je ovaj čovek genije.Čudi me da sam svih ovih godina živeo neznajući za njega,kao velikog majstora režije.Njegovi filmovi su bili jako osporavani u vreme kada ih je pravio,ali sada su pravi klasici.I mogu da tvrdim da vredi svaki sekund proveden u gledanju Kjubrikovih filmova.

Muzika na početku filma je fenomenalna.Malo mi je ličila šaljivo,ali kad bolje razmislim,takva muzika je i bila odlična za početak.Harfordovi dolaze na bal Ziglerovih.Početak mi izgleda malo nepotrebno,ali kada završite sa gledanjem,shvatićete da ništa nije slučajno.Ono što me je prvo nasmejalo,bio je lažan smeh Toma Kruza koji tumači ulogu Bila Harforda.Mislim,nasmeje vas njegov lažni smeh,ali je toliko očigledno da glumi da mu je nešto smešno.Hemija izbeđu Alis i Šandora je odlična,ali je očigledno da se između njih ništa neće desiti.Isto je i sa Bilom koji je uspeo da očuva prostitutku u životu.

Opet odlična muzika,malo golotinje koja izgleda skoro sofistirano,tako da golotinju ovog puta neću grditi,jer doprinosi osećaju koji film ostavlja,i nije vulgarno koliko neki režiseri to mogu da predstave.Onda ulazak u živote Harfordovih,nateraće vas da zamislite kako će se film nastaviti.Kjubrik ne žuri,tako da vaše oko uživa u svakoj sceni.I onda počinje glavni deo filma.Bil Harford saznaje od jednog svog prijatelja da se neki ljudi okupljaju na određenom mestu,izvode rituale i nose maske.Bil je odlučio da ode na to okupljanje.Onda dolazi naš Rade Šerbedžija,koji odlično glumi svoj deo.Onda odlična scena zamišljenog Toma Kruza na zednjem sedištu taksija,koja će se više puta ponavljati u filmu.Uspeo je da uđe i odgleda ceo ritual.

Muzika za vreme rituala je užasno odlična,i izgleda kao da ste stvarno u toj prostoriji u kojoj se izvodi ritual.Maske su odlične,kao i fotografijia kojom dominiraju razne boje,ali tu su i čuvene Kjubrikove boje plava i crvena koje je koristio i u predhodnim filmovima.Njihov govor i osećanja koja bi trebalo da pokazuje njihovo lice,maske prekrivaju,i ostavljaju poseban utisak.Neka žena hoće da mu pomogne,a na nama je da se pitamo koja je to osoba.Moramo sačekati kraj da to saznamo,jer kao u svakom dobrom filmu,sve se mora razjasniti.Orgije na toj zabavi pokazaće šta se to još dešava na ovom okupljanju,kao i to da postoji homoseksualizam na ovom skupu.

Mnogi govore da je ovo prikaz iluminata.U Kjubrikovim filmovima postoji mnogo zagonetki koje će vas naterati da se zapitate zašto likovi zovu gledaoce braćom,zašto su oči toliko dominantne,kao i sama svetlost.Bilo kako bilo,Kjubrik je morao da prisustvuje jednom ovakom događaju ako je želeo da pokaže ovaj deo filma što realnijim.Međutim,iako je Bil znao lozinku,oni su prepoznali da je on uljez.Glavni čovek na ovom okupljanju,nazovimo ga majstorom svih lutaka,traži od Bila da skine masku.On to i čini,otkriva svoj identitet bez problema,ali onda je od njega zatraženo da skine odeću.Mogu da zamislim zašto su to zatražili…Njega spašava žena koja nudi sebe u zamenu za iskupljenje Bila Harforda.

Njegov dolazak kući i skrivanje maske izgleda još strašnije kada znate da ga žena može svakog trenutka zateći.Onda gledaoc bude uvučen u zamku.Pomišlja na razne mogućnosti.Bil želi da sazna ko se krije iza ovog udruženja.Odlične su scene inprovizovanog Njujorka i praćenja.Onda dolazi finalna scena kada Bil saznaje kakva se to “šarada” krije iza svega ovoga.Mnoge stvari su nam sada jasnije.

Vraća se kući i zatiče masku na svom jastuku pored svoje supruge.Opet zamka,jer će gledaoc pomisliti da je Alis bila na tom okupljanju.Možda i jeste,ali nam to nije otkriveno.Podsetiću na njen san,i zagonetan pogled.Bil joj se ispoveda,a ona sve to prihvata jako dobro.Film se završava kada Alis kaže da mora da urade nešto jako bitno,a to je vođenje ljubavi,što još više pokazuje zagonetan njene ličnosti.

Odabir uloga je odličan,ako uzmemo u obzir da je u trci za ulogu bio Stiv Martin,odličan glumac,ali ne i čovek koji bi najbolje izneo lik Bila Harforda.Film će vas provozati raznim osećanjima.Bićete nasmejani,zadivljeni,uplašeni,iznervirani,ali ćete na kraju otkriti odlično smišljenu priču,odličnu interpretaciju i režiju.Film su prvi pru pohvalili i publika i kritika koji se slažu da je ovo Kjubrikov najveći film.Na snimanju je radio 12 meseci,i još toliko u post-produkciji.Stenli Kjubrik preminuo je samo par dana pre prikazivanja filma.

Moja ocena ovog filma je: Odličan (5+)

Psiho (1960) je prvi horor film u kome je ubica pravi čovek od krvi i mesa.Režiju je potpisao Alfred Hičkok koji je imao sve uslove da od ovog projekta napravi remek delo filmske umetnosti.Iza njega je bila uspešna karijera režisera i odlični filmovi,još uvek se niko nije usudio da napravi horor sa pravim čovekom kao ubicom,i što je najvažnije,bilo je to vreme kada su se filmovi pravili najviše zbog ljubavi prema filmskoj umetnosti.

“Majstor jeze”,kako još zovu Hičkoka,uspeo je da kao anonimus otkupi prava na snimanje filma po noveli Roberta Bloka i to po veoma niskoj ceni.Džozef Stefano napisao je odličan scenario,a budžet je iznosio 800.000 $.Pitao sam se zašto je film rađen u crno-beloj tehnici,kada je u to vreme postojala mogućnost da se radi sa kamerom u boji.Hičkok je pojasnio svoju odluku rečima da bi kolor “Psiho” bio previše “krvav”.Inače,”krv” u filmu bila je topljena čokolada.

Ocene na imdb.com govorile su sve najbolje o ovom filmu.Pregledao sam slike,pročitao radnju filma i pogledao nagrade koje su osvojili.Prosečna ocena bila je 8.7.Sada sam očekivao mnogo od ovog filma.

Na početku me je zadivila uvodna špica i muzika koja se pojavila.Za sledeću scenu koja je prikazivala Merion Krejn i njenog ljubavnika kažu da je prva scena voajerizma ikada u filmu (uz onu rupu u zidu Bejts motela).Gledamo njhove probleme,a onda Merion Krejn žuri na posao.Povena joj je ogromna suma novca koju je trebalo da odnese u banku,ali dok se vozila,shvatila je da može jednostavno da ga ukrade i pobegne.Muzika radi svoj posao.Scene vožnje automobila su jako dobre,policajac koji je budi izgledao je kao da zna sve njene tajne i još ju je pratio sve dok nije zamenila automobil.

Žena koja se šeta u kući je tu da nas zbuni i otkloni sumnje sa svih drugih.Konačno se upoznaju ubica i njena žrtva.Slušao sam dosta o Entoniju Perkinsu,ali je ovo prvi film koji sam gledao sa njim u nekoj od uloga.Kada se on pojavio,video sam pravog čoveka koji savršeno odgovara liku koji sam ja zamislio.Merion Krejn potpisala se u knjigu prijema kao Meri Samjuels,a kasnije tokom večere u kancelariji,otkriće svoje pravo prezime.Norman Bejts joj se poverio u tolikoj meri,da je Merion zaboravila da se predstavlja lažno.Možda je sudbina htela da ona svrati baš u ovaj motel,ali to što se lažno predstavila,bila je ključna stvar koja je rešila pitanje njenog života.Rečenica da je njegova majka bolesna na onaj “drugi” način tera vas da se zapitate ko je njegova majka.Hičkokova opčinjenost pticama prikazana je i u ovom filmu.

Dolazi ta famozna scena tuširanja koja vas natera da se naježite kada vidite dugi kuhinjski nož i čujete onu muziku.Ovde se podkradaju i očigledne greške koje oduzimaju poene filmu.Nož nije krvav a krv iz tuš-kabine sprana je vodom (kasnije će je pokazati kao krvavu).Ubica nije izgledao kao muškarac,tako da Norman skida sumnju sa sebe  baca na svoju majku.Ukradeni novac više nije bitan jer je otišao zajedno sa Merion.

Detektiv Arbogast i njegova smrt je najbolja scena ubistva po mom mišljenju,a nož je ovoga puta bio “krvav”.Ubrzo saznajemo da je njegova majka mrtva godinama i pitamo se: “Ko je onda ubica?”.Tu su njena sestra i ljubavnik koji će razotkriti celu famu,a scena u podrumu pokazuje ko je “majka”.Međutim,da bi se sve deteljno objasnilo,psihijatar je morao da ispita Normana i objasni sve kako bi razrešio svaku nedoumicu kod gledalaca.Kraj je najzanimljiviji jer nam pokazuje da je glavni negativac preživeo,i njegov osmeh nam kazuje da opet nešto smera.

Moja ocena ovog filma je: odličan (5).

Psiho (1998) je rimejk istoimenog filma iz 1960-te godine.Film je režirao Gus Van Sant koji je želeo da ovaj film bude kolor verzija originalnog filma.Njihova ideja bila je da naprave film koji će u potpunosti biti kao i original.Isti kadrovi,iste reči,ista muzika…To zapravo i nije loša ideja,jer su uštedeli dosta vremena i truda koristeći ovakav model.Kao senario iskoristili su original koji je napisao Džozef Stefano.Budžet ovog filma iznosio je  60 miliona dolara.

Kada sam tražio informacije o filmu na imdb.com,prvo što sam zapazio bila je ocena filma koja je iznosila 4.6!Zapitao sam se: “Kako jedan ovakav film može da bude ovako loše ocenjen?!”. Kada sam sišao niže,video sam i zašto.

Uloga Normana Bejtsa pripala je Vinsu Vonu koji je,bar meni,poznat iz komedija.Mislio sam da će ovaj čovek razočarati…Međutim,slučajno sam naleteo na neki film u kome je Vins Von tumačio sličnu ulogu,i onda mi je bilo jasno da sam verovao predrasudama.Vins Von je odlično izneo lik,i pobio moje mišljenje.Zapravo,ovde su se pojavila zaista jako zvučna imena…

Voajerizam Normana Bejtsa nije me mnogo impresionirao,ali ono žto me je iznenadilo,bila je masturbacija.Nje nema u originalu (možda je bila cenzurisana) ali ona malo menja mišljenje gledalaca,jer sada svi znaju zašto je on izbušio rupu u zidu!Ta činjenica i opuštenost Normana Bejtsa bacaju veliku sumnju na njegovu majku.Onda je došla scena tuširanja,i tada sam shvatio zašto je ovaj film loše ocenjen!Ubistvo pod tušem izgledalo je amaterski,nož nije bio krvav,i one scene polja i krava skreću misli kod gledalaca.Ono što mi se svidelo,bio je izgled rana od noža na leđima Merion Krejn.

Sledeće što mi se nije svidelo je bio izgled njene sestre u filmu (Džulijan Mur),koja je izgledala tipično i kliširano.Slušalice i način odevanja su viđeni bezbroj puta i već unapred znate da će ona ostati živa i prozreti ubicu.

Smrt detektiva Arbogasta,takođe pripada lošim trenucima.Scena nije uopšte strašna,za razliku od originala,koji će vas naterati da se naježite u milisekundi!Isto bi se moglo reći i za onu scenu kada je Norman Bejts uleteo u podrum sa kuhinjskim nožem.Dovoljna je jedna reč da opiše tu scenu,a ona glasi SMEŠNO!

Sa druge strane,gluma je bila na nekom srednje-višem nivou.Vins Von je odlično skinuo nezamenjljivog Entonija Perkinsa,En Heč je takođe dobro odradila lik Merion Krejn,a tu su i ostali.Fotografija izgleda pristojno,mislim da su lokacije iste kao i u originalu.

U svakom slučaju,film je vredan gledanja,ako ni zbog čeka drugog,onda zbog upoređivanja sa originalom.Mislim da je ovaj rimejk jedan od onih koji su trebali dobro da zarade na starom imenu.To nisu uspeli iz gore navedenih razloga.Film je zaradio samo 37 miliona (budžet je bio 60 miliona).

Moja ocena ovog filma je: dobar (3-).

]]> http://myfilmo.com/psiho-1998-rimejk/feed/ 0 http://myfilmo.com/savrsen-momenat-film/ http://myfilmo.com/savrsen-momenat-film/#comments Thu, 04 Feb 2010 16:53:52 +0000 marketing http://myfilmo.com/?p=1295

SAVRŠEN MOMENAT

Kroz kadrove snimljene na zadivljujućim lokacijama širom sveta, “Savršeni momenat” pokušava da uhvati trenutak u kome ekstremni sportisti pomeraju granice mogućeg i izvodljivog.

Premijera “Savršenog trenutka” u ‘Koloseju’ – 09. februar u 20.10h.  je svojevrsni praznik za ljubitelje ekstremnih sportova, jer se dešava u isto vreme kad i premijera ovog filma u većim gradovima širom sveta. To je ujedno eksluzivna i jedina prilika da se ovaj film vidi u bioskopima u Srbiji.

Sinopsis

Od početka vremena čovek je težio da pomeri granice sopstvene evolucije. Sportisti u ovom filmu prate tu ljudsku potrebu i nastavljaju da, svakim danom, pomeraju granice svojih mogućnosti. Pri tom zavise od prirode i njenih elemenata, čijom se retkom kombinacijom stvaraju savršeni uslovi za test psihičkih i fizičkih sposobnosti. Svaki vozač je u potrazi za savršenim trenutkom koji se ne sme propustiti – za desetinkom sekunde u kojoj se mora započeti prava putanja ka skoku sa litice, u kojoj se ulazi u “cev” koju obrazuje 10 metara visok talas… Ovi sportisti žive za tu desetinku sekunde. Film „Savršeni trenutak“ slika je njihove univerzalne potrage, a reditelj Teri Donar prati ove interesantne ličnosti od Šamonija do Balearskih i Kanarskih ostrva, od Australije do Havaja, od Mikronezije do Baskije i od Švajcarske do Škotske.

O filmu

Fenomen Nuit de la Glisse (Noć klizanja), od 2000. godine poznat kao Savršeni momenat inspiriše ljubitelje ekstremnog sporta i sportiste širom Evrope tokom proteklih 28 godina. Filmovi iz ove produkcije prikazuju svet grupe ekstremnih sportova poznatih pod zajedničkim imenom glisse – surfovanje, skijanje, slobodni pad, vožnja skejta, i drugi. Teri Donar beleži avanture sportista na privlačnim lokacijama širom sveta kako bi ih prezentovao kroz 2K digitalne projektore bioskopa širom sveta.  Kao i sportisti koje prati, i Donar pomera granice filma o  ekstremnim sportovima i vodi publiku u beskrajnu potragu za savršenim trenutkom.

Za svoje filmove reditelj Teri Donar koristi digitalnu tehnologiju. Ova tehnologija menja svet filma time što pruža nove mogućnosti prezentovanja, a time što menja standardni celuloidni film koristi i životnoj sredini. Rizik upotrebe nove tehnologije isplatio se jer Donarovi digitalni filmovi nude visok kvalitet i poseban bioskopski doživljaj.

Trajanje: 120 min

Režija: Thierry Donard (Pushing the Limits, 1994)

Učesnici:

BIKE: Danny Macaskill
SURF: Taj Burrow, Mark Matthews, Duane de Soto

SKATE: Alain Goikoetxea, Iban Rivado, Lem Villemin

SNOWBOARD: Matt Annetts

SKI: Karsten Gefle, Mike Lamy, Fred Syversen

TELEMARK: Michael Devor

KITESURF: Franz Olry, Niccolo Porcella, Lou Wainman, Shawn Richman

WINGSUIT: Jean-Noel Itzstein, Robert Pecnik

APNEA: Davide Carrera
SPEEDRIDING: Alex Aimard, Charlie Sarragallet

Žanr: Avantura, fantazija, misterija

Režija: Terry Gilliam

Uloge: Heath Ledger, Johnny Depp, Jude Law, Collin Farrel, Lily Cole

Trajanje: 122 min

Originalni jezik: Engleski

Web sajt: http://www.mcf.rs/film.php?fi_id=242

O FILMU

Jedan od najoriginalnijih i najmaštovitijih filmova iz opusa Terija Gilijama (Braća Grim, Strah i paranoja u Las Vegasu, 12 Majmuna, Monti Pajton i sveti gral) vodi nas u svet u kome se istražuju granice ljudske mašte i cena koja se plaća za ostvarenje snova.

U modernom Londonu putujući teatar doktora Parnasusa pruža radoznalcima priliku da, prošavši kroz ogledalo, uđu u svet iz svoje mašte. Posetioci ne znaju da je doktor Parnasus, jednom davno, sklopio ugovor sa đavolom. Doktor je dobio mladost, a demon pravo da dobije njegovu kćer kada napuni 16 godina. Taj trenutak se bliži, i doktor Parnasus sklapa još jedan dogovor sa đavolom – Valentinu će dobiti onaj ko prvi zavede pet duša. Doktor Parnasus obećava Valentininu ruku mladiću koji pristane da mu pomogne u ovoj trci sa vremenom, upuštajući se u divne i eksplozivne avanture u svetu izvan realnosti kako bi ispravio greške iz prošlosti.

Priča o nastajanju filma podjednako je nezaboravna kao i filmska priča. Iznenadna smrt glavnog aktera, Hita Ledžera (Betmen: Mračni vitez, Planina Broukbek) nakon manje od polovine snimanja, zamalo je naterala Gilijama da prekine sa snimanjem. Trojica Ledžerovih prijatelja: Džoni Dep, Kolin Farel i Džud Lou, pristali su da preuzmu Ledžerovu ulogu kako bi se film završio. Toni Gilijan napravio je male izmene u scenariju, dodavši da se osobama koje prođu kroz ogledalo dešava da promene lik, i snimanje je nastavljeno.

U znak poštovanja i prijateljstva prema preminulom Ledžeru, Džoni Dep, Kolin Farel i Džud Lou odrekli su se honorara u korist Ledžerove maloletne ćerke koja je greškom izostavljena iz testamenta, a Teri Gilijam je film predstavio kao „film  Hita Ledžera i prijatelja“.

„Imaginarijum doktora Parnasusa“ je film o svim važnim temama o kojima Teri Gilijam priča priče: moralnosti, potrazi za srećom, ljubavi, snazi koju imaju snovi, i, pre svega, priča o nepobedivosti ljudske imaginacije. Tragedija koja se dogodila tokom snimanja naterala je ekipu filma da, iskoristivši modernu tehnologiju za specijalne efekte, ode još dalje u otkrivanju čudesa sveta koji se nalaze u našoj mašti i svetu koji nas okružuje.

„Ovaj svet je pun zadovoljstava za one koji imaju oči da ga vide“ je rečenica iz dijaloga koja služi kao moto filma. Ovaj film će voleti svi oni koji vole dobru zabavu, dobre vizuelne efekte, duhovite likove, oni koji cene dobre maštovite priče i maštovite predele.

Boni i Klajd (1967) snimljen je u periodu kada su filmovi počeli da gube vezu sa realnošću. Još uvek donekle pod uticajem moralnog kodeksa koji se polako počeo gubiti u filmskoj industriji, filmski studiji su se uzdržavali da u filmovima prikažu previše nasilja. Ali istovremeno, Amerika je sve više sama ulazila u atmosferu punu nasilja i sve brže gubila nevinost. Boni (Faye Dunaway) i Klajd (Warren Beatty) su bili izazov za taj nepisani kodeks i progovorili jezikom zločina naciji koja je itekako bila spremna za to. Te 1967 kada je film sniman, Amerika se još uvek sećala atentata na predsednika, rat je sve više eskalirao, a na televiziji je svakodnevno gledala tuče policije sa demonstrantima.

Film počinje savršenom nedužnošću. Vidimo ženu, stoji gola u svojoj sobi. Gotovo kao Eva u Raju. U Boninom pogledu vidimo da se oseća zarobljenom u malom gradiću i da žudi za avanturom. A Klajd, uhvaćen u krađi automobila deluje kao školarac koji traži samo malo uzbuđenja. Još u prvoj sceni, gde se Boni i Klajd spajaju osećamo da ih je spojila sudbina i da postaju mnogo više nego što su pojedinačno bili. Prvu pljačku, Klajd je počinio samo da bi pokazao Boni da on to može. Kroz veći deo filma, čini se da Klajd ne samo da ne želi, već i da ne može da vodi ljubav sa Boni. Ovo je veliki kontrast u odnosu na predstavu muškog heroja u tadašnjim filmovima, i još jednom potvrđuje predstavu Klajda kao nedužnog, zbunjenog, nestašnog dečaka. Kako film teče, i njih dvoje postaju sve nasilniji i Klajd je sve bliži tome da vodi ljubav sa Boni. I konačno, pred kraj filma, to se i dešava. To je trenutak kada od Klajda, mladića sklonog nestašluku, nastaje okoreli kriminalac. Ovo se ne dešava samo sa Boni i Klajdom već i sa celom bandom. C.W. Moss se u prvoj pljački čak ni ne snalazi najbolje u parkiranju auta dok u drugom delu filma puca na policiju. Blanš je u početku stidljiva, uplašena žena. Kasnije se raspravlja oko svog dela plena.

Poslednja scena, puna krvi, deluje kao očekivani sudbinski kraj za dvoje glavnih junaka.