Izvod iz skripte za Kulturologiju

Spilberg koji je cesto govorio kako ne voli da snima nastavke i da je to razlog zbog koga je prvobitno i odbio da režira prvi Hari Poter film, je u svojoj karijeri snimio tri uspešne franšize. Park Iz Doba Jure je bio izuzetno uspešan, Ajkula je svetu donela strah od vode i akvarijuma, ali publici je daleko omiljeniji (nekada) mladi, inteligentni i harizmati?ni arheolog sa šeširom i bicem koji istražuje i upoznaje svet koji ostatak covecanstva može samo da sanja. Sve to još više ako je to fikcija.  

Da se podsetimo: Prvi film franšize Otimaci Izgubljenog Kovcega je snimljen još 1975. godine sa budžetom od 20 miliona dolara, a film je zaradio 383 miliona. Scenario za film je napisao George Lucas koji je glavnom junaku dao ime po svom psu, a lik je prvobitno trebao da se zove Indiana Smith. Posle ogromnog uspeha nastavak je bio ocigledan, ali je tek 1984. godine Ukleti Hram ugledao svetlost dana. Snimljen sa malo više novca (28 miliona), film je zaradio 40 miliona manje nego predhodnik. Scenarista George Lucas je poželeo da primeni pristup vec oproban u njegovom filmu Imperija Uzvraca Udarac i da napiše „tamniju“ pricu. Ipak, Indy 2 je ostaao najslabiji u trilogiji. Treci deo Sveti Gral je snimljen samo pet godina kasnije (1989), a ekipi se pridružio i Sean Connery kao otac Indijane. Sa zaradom od 495 miliona film je postao najuspešniji u franšizi. 

33 godine od prvog filma i 19 od poslednjeg, trojac Spilberg-Lukas-Ford su se ponovo udružili da još jednom ožive slavni lik i da nas još jednom povedu u magicnu avanturu. Da li su uspeli u tome? 

Ako ste do sada citali mnogobrojne recenzije filma, uglavnom ste primetili veliko razocarenje domacih i stranih kriticara. Ovde moram odmah da vam kažem da su recenzenti retko kada merodavni i da oni od svake slike ocekuju Mona Lizu; koliko god film dobar bio, iskusan kriticar ce mu naci zamerku i to staviti na papir da vam dokaže zašto ga ne treba gledati. Indijana Džons i Kraljevstvo Kristalne Lobanje nije ni približno loš film koliko ste mogli da procitate. Puno zabave, humora, dobrih likova, Indijane i egzoticnih, ranije nikada vidjenih destinacija. 

Prica je logican nastavak prethodnika. Radnja pocinje 1957. godine u vreme kada se svet spasio nacista, ali se sada, po vidjenju jednog prosecnog Amerikanca, plaši zlih Rusa komunista i vanzemaljaca (Rozvel). Hladni rat bukti, trka za naprednom tehnologijom je jeku. Grupa ruskih vojnika predvodjena sa Irinom Spalko (Cate Blanchett) upada u Oblast 51 gde se nalazi rezervat gde vlada SAD krije sve najvece tajne na svetu. Tamo, uz dosta akcije, pucnjave (na Indijanu, naravno) krade leš vanzemaljca koji ce im pomoci da razviju tehnologiju telepatskim upravljanja umovima citavog sveta, i sve to po direktivi Staljina licno. Na Indijani (kada vec James Bond i Tom Cruise nisu tu) ostaje da spase ceo svet od zlih Ruskih planova. 

Harison Ford se ocigledno i dalje odlicno oseca u svojoj najpoznatijoj ulozi. On je isti onaj stari, ironicni, borbeni Indijana. Njegova je kreacija je još uvek ubedljiva i inspirativna. Pored njega još je zablistala sjajna i nepogrešiva Kejt Blanšet. Njen lik hladne ruske oficirke je pravo osveženje i ona uspeva da dobije svoju polovinu filma i da ostane upamcena na slican nacin na koji je i Tilda Swinton u filmu Letopisi Narnije. Tu je i Shia LaBouf koji u filmu tumaci lik Indijaninog sina, mladog motociklistu, avanturistu i buntovnika (gle, cuda), sa crnom kožnom jaknom i nožem koji je uradjen kao omaž „Divljaku“ Marlona Branda. Njegov je lik je sasvim solidan: ni dosadan ni previše simpatican, a njegovim uvo?enjem samo se zaokružuje prica o mladom pustolovu.

Specijalni efekti su na nivou, pomalo traljavi što je, cini mi se, namerno uradjeno da bi se stekao i oživeo (i to jako uspesno) utisak starih filmova. Fotografija je dosledna prethodnicima, a scenografija je za nekoliko nijansi lošija nego kod starijih filmova. 

Ono što nedostaje filmu Indiana Jones And The Kingdome Of The Crystal Skull, jest mladi Stiven Spilberg i još mladji Harison Ford. Film nema u sebi dovoljno snage i Spilbergovog oduševljenja avanturistickim filmovima. Taj nedostatak reditelj pokušava da sakrije preteranim i cestim akcionim scenama i specijalnim efektima. Takodje nema ni toliko duhovitih replika kao u starijim filmovima. Cini se da kako stari, Spilberg svoje filmove sve više rutinski snima, a sve manje sa onim žarom koji je imao kao mlad. 

Cudno je i to što je Kraljevstvo Kristalne Lobanje ograni?eno brojem scena. Fanovi franšize su navikli da radnju filma prate na nekoliko kontinenata, na velikom broju lokacija. Sve to daje širinu filmu. Od pocetka prave avanture, kada Indijana dolazi u Južnu Ameriku, u suštini se smenjuju tri duge epizode: Epizoda u pecini gde Indijana nalazi kristalnu lobanju; epizoda jurnjave kroz džunglu; i na kraju epizoda u svetu izgubljene civilizacije. To je to. Nema vecih prevrta i obrta, sem ako izuzmemo trku kroz džunglu gde je lobanja cas kod jednih, cas kod drugih. 

Tu su, dalje, one banalnosti koje prate sve savremene akcione filmove, koje nisu uspele da zaobidju ni Indijanu. Pošto je u stilu „1 protiv 50“ uspeo da se oslobodi od ruskih vojnika, Indijana Džons na lucidan nacin preživljava eksploziju atomske bombe, pa onda Indijana sa svoja tri saputnika uspeva ponovo da pobedi 50 Rusa u trci kroz džunglu, da bi ubrzo cetvorka prelako preživela tri pad niz Viktorijine vodopade, ali i pleme cuvara Eldorada i na kraju opšte rušenje izgubljene civilizacije, citavog grada i leteci tanjir koji ispod njega izlazi. 

Na kraju krajeva i ovo se da progutati, jer ipak je u pitanju Indijana Džons. 

Nemojte propustiti ovaj film.

Istorija kaže da se Kendis Bušnel u slobodno vreme bavila neudatim ženama u srednjim tridesetim godinama i njihovim vezama i tako je nastao roman „Sex & The City“. Njena knjiga nije privukla posebnu pažnju sve dok je Daren Star nije procitao i odlucio da po njenim likovima i motivima napravi seriju. Ostalo je poznato. Serija je doživela ogroman uspeh širom sveta, postala kultna, njene glumce (glumice) uzdigla do zvezda i imajuci sve to u vidu nije nimalo cudno što se po njenom penzionisanju sa malih ekrana pocelo razmišljati o filmu.

Serija nam je prestavila cetiri razlicitih tipa žena koje žive u jednoj velikoj metropoli kakv je New York. Rukovodeci se slicnom tipologijom i Marc Chery je kasnije predstavio cetiri razlicita tipa americkih domacica u još uspešnijoj seriji „Ocajne Domacice“. Ono što je suštinska razlika izmedj u ovih žena iz pomenutih serija je što su junakinje serije „Seks I Grad“ univerzalne i mogu se naci, kako u Nju Jorku, tako i u Moskvi, Beogradu, Londonu, Rim…, dok su junakinje serije „Ocajne Domacice“ više vezane za americku kulturu i predgradje. Iz ovoga jasno možemo zakljuciti da globalizacija polazi i udara upravo na velike gradove, metropole, dok su mala mesta predgradja za sada imuni.

Ali, vratimo se na seriju/film. Film je namenjen onima koji su gledali seriju „Seks I Grad“. Oni koji to nisu teško ce se snaci šta se to dogaca na platnu pošto se film nastavlja na seriju. Prošlo je cetiri godina od poslednje epizode koliko traje i rupa u njihovim životima koja se lako da nadomestiti. Zbog cega to? Zato što je sve jako predvidivo. I ne samo to, nego je jako predvidivi i sve ono što ce se dalje desiti tokom filma. Oni koji su gledali seriju znaju da Mr Big (gospodin Zverka) ima problema sa vezivanjem i brakom (sto puta vec vidjena „problematika“), tako da je sasvim logicno staviti u scenario da se on pred vencanje uplaši i pobegne; Samanta koja ne voli vezivanja i život proveden samo sa jednim muškarcem se na kraju odlucuje da ga napusti i vrati se životu kakav gledaoci ocekuju; Šarlot koja ne može da rodi dete na kraju ga ipak rodi, a Miranda i njen muž Stiv doživljavaju bra?ne trzavice, ali na kraju ipak ostaju zajedno. Sve je vec vidjeno, sve je trivijalno, sve je dosadno.

Ali, ipak i nije sve tako crno. Za verne gledaoce serije ce biti jako zanimljivo da nastave da prate živote svojih omiljenih likova, a za one nove da ih upravo upoznaju. To je baš i najveca draž filma – njeni likovi. Oni su toliko interesantni, razliciti, komicni da ih je teško ne volti. Film može da bude gori i gluplji od najglupljeg filma Jennifer Lopez, ali baš zbog njenih likova ce se publika vracati u bioskope da ga pogleda.

Možda i ocekivano režija je poverena Majkl Patrik Kingu (Michael Patric King) koji je bio jedan od stalnih reditelja serije. Pomalo cudan i rizican odabir producenata imajuci u vidu reditelj da nema iskustva na velikom platnu. Za razliku od toga, njegov angažman na televiziji je za pohvalu. Pored pomenute serije, Majkl Patrik je režirao i serije „Will & Grace“ i „Cybill“. On je uspeo da svoj deo posla uradi onako kako mu je receno, što je zapravo i ono što je sam i želeo buduci da je i sam jedan od producenata i scenarista filma. Ako ovaj film posmatramo i kao njegov proboj na veliko platno, on ce mu sigurno doneti još nekoliko angažmana na romanticnim komedijama, ne više od toga.

Jako je zanimljiva i možda neobicna cinjenica da film ima mnogo scena. Ovo je verovatno film sa najvecim brojem scena koji sam ikada gledao. Radnja se prostire kroz šest meseci, a snimano je na velikom broju lokacija, od Nju Jorka, preko Los Andjelesa sve do Meksika.

Scenografija je u najvecem broju scena prirodna, baš kao i u seriji, i samim tim dosta realna. Ono što je nerealno i za oko upecatljivo je kostim. Glumice u skoro svakoj sceni nose garderobu najpoznatijih modnih kreatora koje su (to valjda svi znaju) preskupa. Cak i prosecan gledalac može da se zapita odakle im novac za toliku garderobu i uz treba imati u vidu da u filmu nikad ponovo ne nose istu. Koliko god se clanovi filmske ekipe branili da su to zapravo i želeli i da je to baš onakvo kako i treba da bude i da bez te svakodnevne visoke mode film ne bi bio to što jeste, gledaoci jasno mogu uociti odsustvo realnosti. Ono što publika traži od filma je dobru pricu, režiju, glumu, a ne modnu reviju ili „foto sešen“ u šta se na momente film Seks I Grad i pretvara.

Što se glume tice, ona je na istom nivou kao i seriji. Glumice su šest godina jako dobro igrale isti lik i za njega bivale nagradjivane tako da se nije ni smelo ocekivati ništa ispod toga.

Kako god bilo, film je odlicno prošao na Box Office-u svuda u svetu. To daje pravo producentima da, iako za to ne postoji drugi sem finansijskog razloga, misle o nastavku. To vec i cine.

Film sam igrom slucaja dva puta pogledao. Prvi put u Ster Cinama u sali 5, dobio sam najgori moguci prvi red i film gledao iz ugla od 160 stepeni jureci po platnu likove. I pored toga film mi je bio jako zabavan i duhovit. Da bih ogledao ceo film (ceo kadar), film sam ponovo gledao u staroj, dobroj Rodi i tada mi se desilo nešto što mi se ranije nikada nije – na sred filma sam odgovorio na SMS poruku. Kada ste vec jednom pogledali film i kad znate radnju i sve komicne i duhovite elemente, od filma ostaje jako malo – film vam je postao dosadan. To je verovatno i glavni problem filma. Taj problem ne postoji i sa serijom, jer vi možete da gledate iznova i iznova reprize a da vam serija ostane podjednako zanimljiva. U cemu je razlika - u scenariu. Scenario za seriju je mnogo bolji.

Serija je bolja od filma.

—

Ana Macan, 2008.

rezija:
M. Night Shyamalan

uloge:
Mark Wahlberg … Elliot Moore
Zooey Deschanel … Alma Moore
John Leguizamo … Julian
Ashlyn Sanchez … Jess
Betty Buckley … gospodja Jones

zanr:
triler, drama, misterija

trajanje filma:
91 minut

1. nagradu za najbolju zensku ulogu (statueta SOFEST i novcani iznos od 250.000 dinara), dobila je Anica Dobra za ulogu u filmu LjUBAV I DRUGI ZLOCINI

2. nagradu za najbolju musku ulogu (statueta SOFEST i novcani iznos od 250.000 dinara) dobio je Nikola Kojo za ulogu u filmu CETVRTI COVEK

3. nagradu za najbolji scenario, (statueta SOFEST i novcani iznos od 400.000 dinara) dobili su: Stefan Arsenijevic, Srdjan Koljevic i Bojan Vuletic za film LjUBAV I DRUGI ZLOCINI

4. nagradu za najbolju reziju, (statueta SOFEST i novcani iznos od 600.000 dinara) dobio je Dejan Zecevic za film CETVRTI COVEK

5. velika statueta SOFEST za najbolji film festivala i novcani iznos od 1.200.000 dinara, dodeljeni su producentskim kucama „Viktorija film i PFI Studios“ za film CETVRTI COVEK.

Nagrada publike za najbolji film, (Statueta Sloboda i novcani iznos od 300.000 dinara) pripala je filmu MILOS BRANKOVIC Nebojse Radosavljevica.

Ziri kritike FIPRESCI, nagradu za najbolji film dodelio je producentskim ku?ama „Viktorija film“ i „PFI Studios“ za film CETVRTI COVEK Dejana Zecevica.

- Spajdermen bi pobedio zlog Netskejiana.
- Lik sa mikrofonom bi se stalno pojavljivao u uglu ekrana i nudio da isprica sta ce se desiti dalje u filmu.
- Hocete da pogledate novu komediju Rojana Atkinsona ali uz nju morate da kupite i dokumentarac o planktonima, vestern sa nudistima, tri filma Ronalda Regana i mjuzikl gde krave glume.
- Microsoft filmove bi svi gledali ali bi indijski filmovi bili kvalitetniji.
- Ako film “pukne” (a to bi se desavalo ponekad, i to u najnezgodnijem trenutku), pojavio bi se plavi ekran i morali bi da gledate film ispocetka.
- Nove filmove bi mogli da gledate samo na novim monitorima.
- Najave za film bi bile uvek revolucionarne ali kad oidgledate film videli bi ste da film nije nista specijalno (ah, da, ovo je i sada tako).