Trajanje: 82 min
Reditelj: Vladimir Paskaljević
Uloge: Lazar i Danica Ristovski, Slavko Štimac, Goran Jevtić, Mira Banjac, Vlasta Velisavljević, Nebojša Milovanović, Jana Milić, Milan Tomić, Dragan Petrović – Pele, Marta Bereš
Scenario: Vladimir Paskaljević
Produkcija: MT Images Media, Nova Film
Proizvodnja: 2009

Na ovogodišnjem FEST-u biće prikazana tri srpska filma. Prvi od njih je film “Na Granici” reditelja Žarka Dragojevića koji se na FEST-u prikazuje u četvrtak 25. februara u 16.00 u Dvorani kulturnog centra u okviru dokumentarnog programa “Činjenice i slagalice”. Ovaj film govori o srpskom jugu, o ljudima iz kopnene zone razdvajanja sa Kosovom i Metohijom koji, iako su prinuđeni da se zbog čestih oružanih napada povlače sa granice, tj. iz svojih sela i kuća, ne gube svoj bodri duh.

Još jedan domaći dokumentarni film iz programa “Činjenice i slagalice” je film reditelja Srđana Kneževića “Centar za pranje filmova” koji je na programu u petak 26. februara u 16.00, takođe u Dvorani kulturnog centra. Ovaj provokativni film bavi se dešavanjima u svim oblastima kinematografske industrije u protekloj deceniji u Srbiji, pokušavajući da nađe odgovore za neke postupke nove vlasti, kao što je na primer ukidanje Instituta za film koji je pretvoren u Filmski centar Srbije.

Treći po redu i jedini domaći film koji se nalazi u takmičarskom programu “Evropa van Evrope” je film “Flešbek“ Aleksandra Jankovića, reditelja mlađe generacije čiji je ovo diplomski film. Film se prikazuje u Dvorani kulturnog centra premijerno u subotu 27. februara u 20.30, a repriza je u nedelju 28. februara u 11.30.

Gorica Popović (u filmu Nacionalna Klasa – Šilja)

Priča počinje kada Aleka, nakon trogodišnje veze, ostavlja Teodora. On odlazi na svakodnevne samosažaljevajuće seanse kod svog drugara Baneta. Uprkos Banetovim savetima Alek i dalje zove Teodoru koja se u međuvremenu zaljubila u Nemanju. Problem je u tome što se Nemanja nije zaljubio u nju, već u u Marinu, nekoliko godina mlađu devojku. Nažalost, Marina nije zaljubljena u njega, jer nju jako privlači Alek, ali ne zna da je razlog njegovom “šarmu očajnika” brodolom s Teodorom. Svako od njih bi dao sve na svetu da bude s onim ko ga u tom trenutku ne želi. Tako se stvara jedan emotivni sistem spojenih sudova, začarani ljubavnu krug u kojem svako za svakim pati i svako svakog zlostavlja i muči, a u čijem se centru nalazi Bane, kao svedok svih emotivnih gordosti i posrtanja.

O filmu Milorada Milinkovića, Čitulja za Eskobara pisano je dosta. U ovom tekstu osvrnuo bih se na glumački tandem Boris Milivojević (Deki) i Miloš Samolov (Baki). I jedan i drugi se pojavljuju u nekoliko scena, uvek zajedno (izuzetak je samo jedna kraća scena), sporedne uloge. Ali veoma jako odigrane. Deki i Baki su dva druga, Deki je oženjen ali ga žena izdržava i vreme uglavnom provodi sa drugom iz škole, Bakijem, duvajući travu. Ili ispijajući alkohol. Usput, čuva tasta (Nikola Simić) koji je u određenoj meri senilan. Deki i Baki su već odrasli ljudi koji imaju životna shvatanja kao da su sreednjoškolci. Mahom se tako i ponašaju. Bez ikakvih briga, sve je po principu “lako ćemo”. Scena kada se Gandi pojavljuje kod njih, kada mu oni otkrivaju da je njegova devojka zapravo zajednički drug iz škole koji je bio na operaciji promene pola, fantastična gluma.

Gandi: Za koga radite bre!?
Deki: Ne kapiram brate?
Baki: Brate, mi smo nezaposleni.
Gandi: Ko vam je dao pare za čitulju bre!?
Deki: Niko brate. Pa to Baki … se setio …
Baki: Ne brate, Deki brate predložio …
Deki: Šta Deki? Baki se … predložio si …

Tandem dva lika za pamćenje. Uneli su se u uloge potpuno. Ne svaka scena već svaki kadar, svaki pokret lica ove dvojice oslikava fantastične karaktere Dekija i Bakija punom, životnom snagom. Dijalozi su odigrani potpuno prirodno, nemože se ni trenutak primetiti da su dijalozi učeni napamet. Nema ni delića sekunde onog čekanja koje se često da videti na filmu kada drugu glumac čeka trenutak kada po scenariju treba izgovoriti tekst. Ovde je to gotovo dokumentaristički.
Mislim da je došao trenutak da u nekom budućem filmu vidimo Borisa Milivojevića, a i Miloša Samolova, u glavnim ulogama.

Režija: Jovan Todorović
Uloge: Milutin Milošević, Radoslav Milenković, Marko Živic, Nada Macanković, Boris Komnenić
Žanr: Triler, akcija
trajanje: 82 minuta

U aprilu, U Boru počinje snimanje dugometražnog igranog filma “Beli, beli svet” po scenariju Milene Marković a u režiji Olega Novkovića. Ovaj tandem je već zajedno radio na filmu Sutra Ujutru, 2006. ali i na dokumentarnom filmu “Rudarska opera” koji je takođe sniman u gradu Bor.
Pomoćnik režije, Ljubomir Božović otkrio je da će glavnu mušku ulogu u filmu Beli, beli svet tumačiti Uliks Fehmiju, a žensku Hana Selimović. “Vizuelno i simbolički Bor ima mnogo kvaliteta koje su ljudi zaboravili ili ne primećuju. Ovaj grad predstavlja idealnu scenografiju za film što je bio dovoljan razlog da ga odaberemo za ovaj projekat”. Osim Fehmijua i Selimovićeve, glumačku ekipu trebalo bi da popune i Nebojša Glogovac, Jasna Đuričić, Boris Isaković i Milica Mihajlović.

(Drug Crni u Narodno-oslobodilačkoj Borbi)

Režija: Rade Marković
Scenario: Rade Marković
Uloge: Nenad Jezdić (Života Grujić-Drug Crni), Boris Milivojević (Brale Kalabić), Marinko Madžgalj (Veselin Čegović-Če), Nikola Kojo (Drug Tetak), Nebojša Cile Ilić (Kekec Kardelj), Dragan Jovanović (James Bold / Muftija / Adolf Hitler), Dušanka Stojanović Glid, Slobodan Boda Ninković (Drug Uča), Dragan Vujić Vujke, Danijela Nela Mihajlović (Leposava), Lena Bogdanović, Srđan Miletić (Milić Batinić), Dejan Matić (Majstor Soca / Cetnik Paun / Partizan Kosmajac / Nemac Jozef / Agent Derizabic), Vladan Dujović, Željko Mitrović, Dubravko Jovanović, Goran Daničić, Marko Živić, Milan Čučilović, Ana Sakić, Ratko Tankosić, Aleksandar Goranić, Slobodan Tešić, Dimitrije Ilić,Nađa Sekulić (Urlike), Lako Nikolić, Bojan Stojčetović, Vladan Aleksic, Velimir Bata Živojinović (Valter).
Žanr: Komedija