Filmski magazin online - myfilmo.com » Miki Manojlovic

Miki Manojlovic o evropskom mentalitetu

acca — Tue, 06 Oct 2009 19:55:59 +0000

Evropljani više vole tuđe govno nego domaću tortu. Nije to samo naša odlika. Tako je kod svih Evropljana.

- Miki Manojlović

(iz intervjua datog RTCG)

Miki Manojlović za predsednika

acca — Tue, 10 Feb 2009 16:04:17 +0000

Vlada Republike Srbije donela je Rešenje o imenovanju predsednika i članova novog Upravnog odbora ”Filmskog centra Srbije” i razrešenju dosadašnjih.

Za predsednika novog Upravnog odbora ”Filmskog centra Srbije – Beograd” imenovan je Predrag Miki Manojlović, filmski i pozorišni glumac. Ostali članovi Upravnog odbora su: Filip Đorić, filmski i TV producent, Velimir Bata Živojinović, glumac u penziji, Borislav Anđelić, filmski kritičar dnevnog lista „Večernje novosti”, Ana Maria Rosi, filmski i TV reditelj, zaposlena na „Enter TV” i Dubravka Lakić, filmski kritičar dnevnog lista „Politika”.

Istovremeno, dužnosti su razrešeni članovi Upravnog odbora koji su do tada obavljali tu funkciju: Emir Kusturica, predsednik, Marina Đurašković, Jovan Popović, Ljiljana Todorović, Vuk Pavlović, i v. d. član Dubravka Lakić.

Tajvanska Kanasta

acca — Wed, 08 Oct 2008 14:01:20 +0000

Tajvanska Kanasta, nepostojeća igra kartama kojom “maheri”, članovi gradjevinske mafije osamdesetih godina istovremeno i ismevaju i šale se a i proveravaju Borisa Komnenića može li im biti žrtveni jarac ako zatreba. Inače, jedan od retkih domaćih filmova za koji, koliko znam, nije izdato zvanično DVD izdanje. Na netu sam našao samo televizijsku kopiju u kojoj je zvuk prilično loš, ali me čak ni to nije odvratilo od možda 57-mog gledanja ovog fantastičnog filma. Goran Marković je kroz prizmu Saše Belopoljanskog (Boris Komnenić), čoveka izgubljenog u svetu u kojem živi, čoveka koji se u četrdesetim jos uvek traži, opisao i karakter raznolikih pojedinaca, i celog tadašnjeg društva. Sašina tragika je često komična. On kao dete gleda oko sebe. Gubi interesovanje za realnost koja ga okruzuje. A kako i ne? Realnost je da je Rade Seljak (Miki Manojlović) nekada anarhista sada oficir državne bezbednosti. Realnost je da u jeku izgradnje nema posla za arhitektu. Da pandur ne razlikuje ciklamu od marihuane. Da srednjoškolka ne zna kako da provede prepodne sama. I Belopoljanski predlaže ženi (Gordana Gadžić) da dovede u stan i svoju devojku da svi žive zajedno (“videćeš, mnogo je slatka. Svideće ti se.”). On pravi mrdalice od medijapana koje aludiraju na seks i prodaje ih u Knez Mihajlovoj. Belopoljanski veruje u sve što mu se čini kao prilika da promeni nesto. Veruje i u Tajvansku Kanastu.

“Ako smo pali, bili smo padu skloni”

Branko Miljković

Kviz o Tajvanskoj Kanasti na Facebook-u

Sofijski Filmski festival

acca — Mon, 17 Mar 2008 22:42:20 +0000

Stefan Arsenijevic je u Sofiji na 12. medjunarodnom filmskom festivalu dobio Kadilak nagradu za najbolju reziju za film Ljubav i Drugi Zlocini. Ziri u sastavu Jos Stelling, Dom Rotheroe, Iglika Trifonova, Srdan Golubovic i Aleksej Popogrebski, je Stefanovov rad okarakterisao kao rezijski stil pun ljudskosti i poeticnosti. Inace, Ljubav i Drugi Zlocini je Srpsko-Nemacko-Austrijsko-Slovenacka koprodukcija.

Na ovogodisnjem Sofijskom filmskom festivalu je, od nasih ljudi, nagradu za doprinos u svetu filma dobio i Miki Manojlovic (pored Nikite Mihalkova, Vladiskava Ikonomova, Milca Levieva i Zan Klod Keriera).

Grand Pri za najbolji film dobila je ruska rediteljka Ana Melkian za film Rusalka (Sirena).

Hadersfild

acca — Mon, 17 Mar 2008 19:25:06 +0000

Hadersfild. Ili, kako Englezi kazu – Huddersfield. Jos jedan domaći film koji pokazuje da se kinematografija u Srbiji vraća u normalu. Po meni, nakon perioda osamdesetih godina, pa potom katastrofe u srpskom filmu, stiže prolece. Dakle, Hadersfield. Malo mesto u Britaniji iz kog se vraća neki lik u Srbiju i sreće se sa starim društvom. Taj lik je inače manje bitan za priču, ali zato su tu Raša (Goran Šušljik) i Ivan (Nebojša Glogovac) koji su okosnica priče. Glogovac je ovde briljirao. U ulozi psihički labilnog mladog čoveka, lečenog u instituciji nekada, on se snalazi vrhunski. Scena kada Ivan priča Raši i drugovima o razvoju svoje bolesti, glas raste sa tenzijom, Glogovac se crveni, viče, sve više gubi kontrolu, … Vrhunska scena. Goran Šušljik se takođe odlično snašao u ulozi Raše. Vojin Ćetković ovde pokazuje da je ipak glumac nakon nekoliko besmislenih uloga u prošlosti. Doduše, i u Rodama je dobar. Miki Manojlović ima malu ulogu, pojavljuje se samo u jednoj sceni, ali ju je odigrao u svom stilu i ostaje zapamćen kao da je jedan od glavnih likova u ovom filmu. Već čujem repliku koju izgovara pri izlasku iz radija kod ljudi koji je koriste u trenucima šale. Josif Tatic prosečan.
Dakle, film Hadersfild je ostavio odličan utisak na mene. Priča je mogla biti malo bolje odrađena, ali su dilalozi i ovih par glumaca vrsno odradili posao, a i Ivan Živković (Mile protiv tranzicije, Pozorište u kući, novo) je, pogotovu ako imamo u vidu da je kad je reč o filmu još uvek svež – odličan.