Ploveći u okeanu video klipova na YouTube-u,slučajno sam naleteo na neki od klipova koji je nosio naziv “Širom Zatvorenih Očiju“.Pomislio sam:”Mora da je ovo film koji sam sa velikim oduševljenjem gledao pre mnogo godina!”.Moja misao je nastavljala dalje:”Roman Polanski je stvarno odličan režiser!”.Onda sam potražio informacije na drugim sajtovima,i video sam da sam sve ove godine grešio!Roman Polanski nije režiser ovog filma već Stenli Kjubrik,čovek koji trenutno drži mesto najboljeg režisera svih vremena na mojoj listi!Prva zabluda je bila srušena.

Imao sam 12 ili 13 kada sam prvi pu odgledao ovaj film.Čuo sam dosta dobrih kritika o filmu koji se zove “Širom Zatvorenih Očiju“.Film sam odgledao sa oduševljenjem,a  Roman Polanski je ostavio odličan utisak na mene.Nastavio sam da istražujem,i saznao sam da je Polanski napravio film sa sličnom tematikom,iste godine (1999).”Deveta Kapija“,tako se zove njegov film koji je sledeći na mojoj listi.Vratiću se na Kjubrika.

Film je došao u pravo vreme.Odledao sam Kjubrikova sjajna ostvarenja poput: “2001: Svemirska Odiseja“,”Paklena Narandža” i “Isijavanje” ,i shvatio sam da je ovaj čovek genije.Čudi me da sam svih ovih godina živeo neznajući za njega,kao velikog majstora režije.Njegovi filmovi su bili jako osporavani u vreme kada ih je pravio,ali sada su pravi klasici.I mogu da tvrdim da vredi svaki sekund proveden u gledanju Kjubrikovih filmova.

Muzika na početku filma je fenomenalna.Malo mi je ličila šaljivo,ali kad bolje razmislim,takva muzika je i bila odlična za početak.Harfordovi dolaze na bal Ziglerovih.Početak mi izgleda malo nepotrebno,ali kada završite sa gledanjem,shvatićete da ništa nije slučajno.Ono što me je prvo nasmejalo,bio je lažan smeh Toma Kruza koji tumači ulogu Bila Harforda.Mislim,nasmeje vas njegov lažni smeh,ali je toliko očigledno da glumi da mu je nešto smešno.Hemija izbeđu Alis i Šandora je odlična,ali je očigledno da se između njih ništa neće desiti.Isto je i sa Bilom koji je uspeo da očuva prostitutku u životu.

Opet odlična muzika,malo golotinje koja izgleda skoro sofistirano,tako da golotinju ovog puta neću grditi,jer doprinosi osećaju koji film ostavlja,i nije vulgarno koliko neki režiseri to mogu da predstave.Onda ulazak u živote Harfordovih,nateraće vas da zamislite kako će se film nastaviti.Kjubrik ne žuri,tako da vaše oko uživa u svakoj sceni.I onda počinje glavni deo filma.Bil Harford saznaje od jednog svog prijatelja da se neki ljudi okupljaju na određenom mestu,izvode rituale i nose maske.Bil je odlučio da ode na to okupljanje.Onda dolazi naš Rade Šerbedžija,koji odlično glumi svoj deo.Onda odlična scena zamišljenog Toma Kruza na zednjem sedištu taksija,koja će se više puta ponavljati u filmu.Uspeo je da uđe i odgleda ceo ritual.

Muzika za vreme rituala je užasno odlična,i izgleda kao da ste stvarno u toj prostoriji u kojoj se izvodi ritual.Maske su odlične,kao i fotografijia kojom dominiraju razne boje,ali tu su i čuvene Kjubrikove boje plava i crvena koje je koristio i u predhodnim filmovima.Njihov govor i osećanja koja bi trebalo da pokazuje njihovo lice,maske prekrivaju,i ostavljaju poseban utisak.Neka žena hoće da mu pomogne,a na nama je da se pitamo koja je to osoba.Moramo sačekati kraj da to saznamo,jer kao u svakom dobrom filmu,sve se mora razjasniti.Orgije na toj zabavi pokazaće šta se to još dešava na ovom okupljanju,kao i to da postoji homoseksualizam na ovom skupu.

Mnogi govore da je ovo prikaz iluminata.U Kjubrikovim filmovima postoji mnogo zagonetki koje će vas naterati da se zapitate zašto likovi zovu gledaoce braćom,zašto su oči toliko dominantne,kao i sama svetlost.Bilo kako bilo,Kjubrik je morao da prisustvuje jednom ovakom događaju ako je želeo da pokaže ovaj deo filma što realnijim.Međutim,iako je Bil znao lozinku,oni su prepoznali da je on uljez.Glavni čovek na ovom okupljanju,nazovimo ga majstorom svih lutaka,traži od Bila da skine masku.On to i čini,otkriva svoj identitet bez problema,ali onda je od njega zatraženo da skine odeću.Mogu da zamislim zašto su to zatražili…Njega spašava žena koja nudi sebe u zamenu za iskupljenje Bila Harforda.

Njegov dolazak kući i skrivanje maske izgleda još strašnije kada znate da ga žena može svakog trenutka zateći.Onda gledaoc bude uvučen u zamku.Pomišlja na razne mogućnosti.Bil želi da sazna ko se krije iza ovog udruženja.Odlične su scene inprovizovanog Njujorka i praćenja.Onda dolazi finalna scena kada Bil saznaje kakva se to “šarada” krije iza svega ovoga.Mnoge stvari su nam sada jasnije.

Vraća se kući i zatiče masku na svom jastuku pored svoje supruge.Opet zamka,jer će gledaoc pomisliti da je Alis bila na tom okupljanju.Možda i jeste,ali nam to nije otkriveno.Podsetiću na njen san,i zagonetan pogled.Bil joj se ispoveda,a ona sve to prihvata jako dobro.Film se završava kada Alis kaže da mora da urade nešto jako bitno,a to je vođenje ljubavi,što još više pokazuje zagonetan njene ličnosti.

Odabir uloga je odličan,ako uzmemo u obzir da je u trci za ulogu bio Stiv Martin,odličan glumac,ali ne i čovek koji bi najbolje izneo lik Bila Harforda.Film će vas provozati raznim osećanjima.Bićete nasmejani,zadivljeni,uplašeni,iznervirani,ali ćete na kraju otkriti odlično smišljenu priču,odličnu interpretaciju i režiju.Film su prvi pru pohvalili i publika i kritika koji se slažu da je ovo Kjubrikov najveći film.Na snimanju je radio 12 meseci,i još toliko u post-produkciji.Stenli Kjubrik preminuo je samo par dana pre prikazivanja filma.

Moja ocena ovog filma je: Odličan (5+)

U centru price je psihijatar Carol Bennell (Nicole Kidman), razvedena samohrana majka koja sa sinom zivi u Vašingtonu. Posle misterioznog pada Spesjs šatla na zemlju, primecuje da se nešto cudno dešava sa ljudima. Ubrzo saznaje strašnu istinu – virus je zahvatio stanovništvo planete i preti da je celu proguta pretvarajuci ljude u bezemocionalne robove povezane u zajednickoj harmoniji. Nešto mora da se ucini. Carol i njenog sina jure horde „vanzemaljaca“. Ona saznaje da je u njenom sinu lek. 

Invazija je rimejk filma iz 1956. godine naslovljenog Invasion Of The Body Snatchers. Rimejk je režirao Oliver Hirschbiegl, nemacki reditelj koji je našoj publici dobro poznat po filmovima Das Experiment i film o poslednjim danima Adolfa Hitlera koji bio nominovan za Oskara; medjutim studio nije bio zadovoljan snimljenim materijalom, tako da je vec posle 45 dana snimanja Hirschbiegl je zamenjen James McTeigue-om, cije je filmsko iskustvo ograniceno radeci kao asistent rezije na Matriks trilogiji i drugoj epizodi Star Wars serijala. Medjutim, McTeigue je najvise poznat po strip adaptaciji V For Vendeta iz 2006. godine. Bilo kako bilo, oba reditelja su uradila odlican posao. Teško je razgraniti gde se završava rad jednog, a pocinje rad drugog reditelja. Pocetak filma u kadrovima novinarskih „live“ izveštaja koji se brzo smenjuju, opisuje pad satelita na zemlju, da bi se ubrzo nastavio u slikanje idilicne predstave majke i njenog sina Olivera koga igra sedmogodisnji Jackson Bond. Dalje, film se pretvara u klasican triler u kome se „nešto cudno dogadja“. Sve ovo je prikazano dosta suptilno uz par digresija sa Daniel Craigom koji glumi lik Ben Driscolla. U narednim kadrovima atmosfera postaje haoticna i furiozna; borba za svoj život i život svog deteta prisutna je sve do kraja filma u kome se preplicu scene jurnjave automobila i borbe sa „posednutima“. 

Izmedju filma Invazija i još jednog filma koji za temu ima haos i katastrofu, Rat Svetova, se može povuci jedna paralela. Pored toga što u njima glavne uloge tumace bivši supružnici Kidman – Cruise, oba imaju slicne elemente. Pored pomenutog haosa i katastrofe koja preti covecanstvu, oba filma imaju elemente roditeljstva i požrtvovanja sa kojima treba izaci na kraj u takvim situacijama. Oba roditelja imaju propali brak i malo dete koje moraju da vucaraju sa sobom. Spilbergovo ostvarenje mu je pružilo mnogo vise mesta da prikaže hipokriziju i paranoju od Invazije, kod koje je taj element prikazan jednom efektivnom filosofskom raspravom izmedju glavne junakinje i ruskog ambasadora.

Veoma zanimljiva je i poloiticka konotacija i pogledi scenarista na svetska dešavanja. Jako atipicna situacija je da se neko iz Holivuda usudio da rezimira i možda cak i prizna novi talas ruskog gledanja na svetska dešavanja. Veoma retko u Holivudu su Rusi prikazani u lepom svetlu, doduše kroz lik apaticnog ambasadora. Njegova razmišljanja o covekovoj prirodi su se pokazala istinita, što je postavljeno kao i sam rezime filma. 

Zanimljivo je bilo i gledaocima koja su upoznati sa politickim previranjima u svetu da gledaju posednute predsednike Georga Busha i Ugo Chavesa kako se rukuju uz obostrane osmehe na licu. Sve to postavlja popularno filosofsko pitanje u naucno-fantasticnim delima o mogucnosti i rešenjima utopije. Ako je utopija jedna jedinstvena harmonija medju ljudima, onda je odsustvo bilo kakvih emocija jedino resenje. Slicno rešenje je dao i film Equlibrian, ali u zakljucku filma ono je odbaceno od strane hedonisticke filosofije današnjeg sveta i njenog poretka . 

Najveca prednost filma je njegova brza montaža i kamera koje odaju atmosferu klaustrofobije i haosa. U ovom slucaju montaža je prelomila izgled filma. Savremeni trend u oslikavanju haoticnosti, koji smo mogli da vidimo u desetine naslova samo prošle godine je sklanjanje kamere sa svog stalka i preuzimanje u ruke kamermana što nam daje „podrhtavajuci“ kadar. Isto je korišceno i u ovom filmu sa mnogo stila. 

Fotografija u kojoj preovladava plava boja odgovara atmosferi filma. I ostali elementi su sasvim solidni. Kostim, scenografija, itd. 

Nicole Kidman je za ovu ulogu dobila 17 miliona dolara. Ona je sasvim prikladan izbor. Uloga majke joj ocigledno leži, a narocito ako još mora da spasava svoju decu. Ali, za razliku od slicne uloge u hvaljenom The Others, Kidman ne uspeva da iskaže svu srcanost sa kojom je prišla filmu iz 2001. Njena kreacija žene psihijatra zabrinuta za svoje pacijente je dosta trivijalna, izgra?ena na stereotipima iz ranijih filmova. U ulozi moderne, samohrane majke se bolje snalazi. Možda vec sa promenom reditelja, ali u ostatku filma, od trenutka kad pocinje „da shvata šta se dogadja“, Kidmanova deluje mnogo uverljivije i nadahnutije. Ipak, imajuci u vidu ciljnu grupu, kojoj nije toliko vazna njena gluma, koliko njen izgled i popularnost, Nicole Kidman je odlican izbor i vredi svih 17  miliona. 

Daniel Craig, koji možda nije ni imao mnogo prostora u filmu, deluje bledo i neuverljivo, ali, ipak, ne i loše. Njegova platonska ljubav prema liku koji igra Nicole Kidman se dovoljno oseca, ali ne izaziva nikakvo vece osecanje kod publike. Ovu ulogu je Craig dobio još pre snimanja James Bonda, a sa Kidmanovom je glumio u još jednom filmu prošle godine Zlatni Kompas.