Ko bi rekao da ce posle odlicnog Batman Begins publika imati priliku da gleda još bolji The Dark Knight. Mnogo, mnogo bolji. 

Ovo je verovatno najbolji film u Batman franšizi i jedan od najboljih ikada snimljenih filmova o super-strip-akcionim herojima. Ne postoji element filma za koji bi se mogao reci da loš. Jednostavno sve savršeno funkcioniše.  

Scenaristi filma, braca Christopher i Jonathan Nolan, su pricu fokusirali na dva nova lika: Jocker (Heath Ledger) i Harvey Dent (Aron Eckhart). Inspiraciju su potražili u prvim stripovima Betmena iz 1940., a tvorac price za novi film, David S. Goyer navodi da je najveci uticaj na koncept imalo 13 izdanje ogranicenog tiraža Batman: The Long Halloween. Nolan, takodje, navodi kao inspiraciju i film Haet Majkl Mana. Dobivši zeleno svetlo od Vornera da film traje oko tri sata, scenaristi su u potpunosti iskoristili prostor da svaki od likova dobije svoje mesto, ali i da film dobije pored akcione i emocionalnu i moralnu strukturu. Tako se scenaristi bave i ljubavnim trouglom, ali i pitanjem humanosti stavljajuci svoje likove u nezgodan položaj iz koga treba da se izvuku. Sve to im savršeno polazi za rukom ne dozvoljavajuci ni jednom da preteraju u nekom od segmenata. 

Christopher Nolan je još jednom zablistao. Njegov estetski hiper-realizam u odnosu na nadrealizam i post noar Tima Burtona ili kic i travestije Joela Schumachera je ono što Betmenu najviše odgovara i ono što mu daje na oštrini uz mracnu atmosferu koju je i svojevremeno Burton postigao. Betmen je danas jednostavno ono što i jeste, ono što je i morao da bude – prava vizija njegovog tvorca Frenka Millera. To je postignuto genijalnošcu reditelja koji uspeva da skoro tri sata drži film na visokom nivou ne dozvolivši ni jednom da posrne. Pružajuci publici takvog Betmena, Bartonova vizija je pocela polako da bledi u svesti obožavaoca.  

Kada se 2005. godine Betmen ponovo vratio na veliko platno nije postojala tolika potreba za poredjenjem sa starim (narocito Bartonovim) filmovima koliko to postoji sa novim. Sve je to verovatno iz razloga zbog ponovnog vracanja najveceg negativca serijala Jokera. Kad je radjen scenario za film Batman Begins, Goyer je pametno odlucio da film publici pruži „nižu kategoriju“ negativca pošto je želeo da u filmu objasni nastanak Betmena, a za jednog Jockera je potrebno mnogo više prostora. Burton je izabrao obrnut slucaj, ali on se u filmu ne bavi genezom Betmenovog lika. The Dark Knight sigurno nije rimejk filma Batman iz 1989., ali sasvim instiktivno se provlaci paralela jer se Betmen susrece sa istim problemima. Kada se pogleda Nolanova verzija i kada se osvrnemo u prošlost, prvi film na momente deluje smešan i neuverljiv. Burton nije uspeo da svog Jokera opiše i prestavi kao veliku napast koja preti Gothamu. Sa druge strane Nolan to cini odlicno. Jack Nicholsonov i Ledgerov Joker se dosta razlikuju. Prvi Joker je manje opasan i cak simpatican kad se uporedi sa novom kreacijom. Lik koji je Ledger izgradio je pravi sociopata koji se lako može naci svuda u svetu, on je terorista, masovni ubica, šizofrenik, covek bez imalo empatije, marginalizovani ludak koji jedino želi da ubija i da u tome uživa. Nicholsonov lik ume da bude i nežan na momente (ipak on se u filmu i zaljubljuje) i to ga cini manje lošim materijalom da se postigne ono što se želi. 

Komandujuci stliziacijom film Nolan dobija vizuelnu sliku koju želi. Fotografija je besprekorna, kostim odlican, scenografija skoro pa dobra, a kamera savršena. Svi ovi elementi doprinose Nolanovom hiper-realizmu, narocito ako se uzme u obzir da su ovog puta Gotham City „glumili“ London i Cikago. 

Specijalni efekti su nešto o cemu ce se dugo pricati. Ne zbog nekakvih inovacija i raskoši (jer posle Gospodara Prstenova i King Konga malo šta je ostalo da se usavršava), nego zbog njene odlicne i efektne primene. Dok gledate film cini vam se da sve na sve strane eksplodira od dobre akcije koja traje i traje, ali kada sve to posle saberete dolazite do saznanja da film ima samo nekoliko akcionih scena koje su upotpunjene vizuelnim efektima. Efekat koje one emituju na cula je ono što publici stvara takvu impresiju.  

BatMan 01
od 590,00 din.
VIZIOshop.com

Christian Bale je ponovio svoju hvaljenu ulogu iz 2005. Iako je Michael Keaton simpatican, Bale je pravi i konacni Betmen. On daje liku sve ono što Keaton nije mogao: oštrinu, snagu, hedonizam, tugu i apatiju. Njegova posvecenost liku je ocigledna. Pored fizicke konstitucije koju je održava za potrebe filma, on je ušao u lik još dublje. Ova uloga mu verovatno nece doneti Oskara, ali ce mu doneti poštovanje filmskog sveta. 

Iako na kraju to nije uspeo (uz veliku upornost reditelja) Heath Ledger je pretio da baci Balea u senku i sam okupira ceo film za sebe. Ledger u ulozi Jokera je fenomenalan i nešto što serijal još nije video. Iako je lik sociopate Jokera inspirativan, Nicholson to nije uspeo da iskoristi na nacin koji je Ledger to uradio. On je istražio lik i iskoristio svoj talenat i glumacku kreativnost da lik uzdigne visoko iznad ostalih i da stvori kreaciju koja može u budcnosti da postane inspiracija i drugim glumcima. Veliku ulogu u njegovom vizuelnom definisanju igra i maska koje mu daje potrebnu oštrinu i koja podseca na onu koju je nosio Brandon Lee u filmu Vrana. Heath Ledger je ovom ulogom pokazao širok raspon svog talenta i umeca od gej kauboja u filmu Brokeback Mountin do psihopate i ludaka u Batmanu. Prvi film mu je doneo nominaciju za Oskara, a ovaj je mogao da mu donese i samu statuu. Posvecenost i žrtvovanje ulozi Ledgerova je za primer. Da bi se što bolje pripremio za ulogu Heath je živeo mesec dana sam u hotelu, formulišuci karakter, glas i psihologiju samog junaka. Pri tom je vodio dnevnik u kom je opisivao Jokerove emocije i osecanja koja ce ga posle voditi tokom snimanja.Imajuci sve ovo vidu, ostaje još veca žal za tragicnom smrcu mladog glumca. 

U filmu su još uloge ostvarili i Aron Eckhart kao Harvey Dent i Maggie Gyllanhall kao Rachel Dawes. Lik Harvey Denta, okružnog tužioca i borca protiv kriminala, se pokazao kao važan u filmu, narocito ako se uzme u obzir da ce upravo on na kraju postati negativac u stripu poznat kao „Covek sa dva lica“. Medjutim, i pred toga glumac deluje sasvim solidno bez ikakve želje da eksperimentiše sa likom. To, doduše i nije toliko loše ako se sagleda film u celini. Za razliku od njega starija sestra Jake Gyllanhalla, Maggie deluje inspirisana projektom i daje od sebe koliko je to moguce pod oštrom kontrolom reditelja. Njen lik je privlacan, iskren i svež. 

Svoje uloge iz prethodnika su ponovili i oskarovci Michael Cain i Morgan Freeman, sa primetno smanjenom minutažom. Oni se pojavljuju tamo gde je to potrebno da reditelj zatvori rupe i njihova osnovna svrha u filmu je da svojom reputacijom i imenima doprinesu na umetnickom znacaju i težini filma. 

Sva posvecenost, žrtva i uložena kreativna energija se (novcano) isplatila. Sa najvecim budžetom u serijalu od 180 miliona dolara film je za samo 10 dana prikazivanja zaradio 300 miliona dolara i tako potukao rekord Pirata Sa Kariba koji su istu sumu zaradilo za 16 dana. Film je ostvario znacajan rezultat i u Evropi zaradivši preko 126 miliona dolara, što mu je donelo ukupnu zaradu od 440.5 miliona za samo 12 dana. Mracni Vitez je, inace, samo je za vikend u Americi i Kanadi zaradio 75,6 miliona dolara. Enorman finansijski uspeh je film gurnuo na vrh isplativosti u Holivudu i sada zajedno sa filmovima o Harry Pottery prestavlja najveci profitni centar u filmskoj industriji. Od ovakvog rudnika zlata Holivud se nece lako odreci i teži ce da ga eksploatiše dokle god može, makar to za posledicu imalo i smenu reditelja i dolazak novog Joela Schumachera.