REVOLUCIONARNI PUT

Sinopsis

Revolucionarni Put Adaptacija znamenitog romana Ričarda Jejtsa, REVOLUCIONARNI PUT je pronicljiv portret američkog braka viđen očima Frenka (tri puta nominovan za Oskara, Leonardo di Kaprio) i Ejpril (pet puta nominovana za Oskara, Kejt Vinslet) Viler. Jejtsova priča o Americi ’50-tih, postavlja pitanje koje odjekuje kroz moderne veze još od tada, a to je: Da li dvoje ljudi mogu da pobegnu od prosečnosti, a da se pritom ne udalje jedno od drugog?

Frenk i Ejpril su oduvek sebe videli kao posebne, drugačije i spremne da žive život zasnovan na većim idealima. Tako su, čim su se doselili u njihovu novu kuću na Revolucionarnom Putu, ponosno objavili njihovu nezavisnost od inertnosti predgrađa koja ih okružuje i odlučili da nikada neće biti zarobljeni u društvene stege njihovog doba. I pored njihovog šarma, lepote i nepoštovanja normi, Vilerovi shvataju da su postali upravo ono što nisu očekivali: dobar čovek sa stabilnim poslom i bez petlje; ne baš srećna domaćica gladna ispunjenja i strasti; američka porodica sa izgubljenim snovima, poput svih drugih. Vođena željom da promeni sudbinu, Ejpril smišlja pustolovan plan da počnu ispočetka, da napuste udobnost Konektikata zarad velike nepoznanice Pariza. Ali kada plan počne da se odvija, svaki od supružnika biva gurnut u ekstreme – jedan želi da pobegne po svaku cenu, a drugi želi da sačuva sve što imaju bez obzira kakve kompromise činio.

Film Revolucionarni Put režirao je Sem Mendes (dobitnik oskara za film Američka Lepota) na osnovu scenarija koji je napisao Džastin Hejti. Glavne uloge u filmu tumače Leonardo Di Kaprio i Kejt Vinslet, a sporedne uloge su dodeljene dobitnici Oskara, Keti Bejts, Majkl Šenonu („Before the devil knows you’re dead“, „Bug“), Ketrin Han („Boeing, Boeing“) i Dejvidu Harboru („Awake“). Producenti filma su Džon N. Hart, Skot Rudin i Bobi Koen, a izvršni producenti su Marion Rozenberg, Dejvid M. Tomson i Henri Fernejn.

REVOLUCIONARNI PUT

Beleške o produkciji

„Knjiga je naširoko bila poznata kao roman protiv predgrađa i to me je razočaralo… Ja sam nameravao da to bude više optužba protiv opšte žudnje za konformizmom širom zemlje, a ne samo u predgrađima – protiv neke vrste očajničke prilepljenosti za sigurnost i bezbednost po svaku cenu. Hteo sam da naglasim da je revolucionarni put 1776. godine naišao na nešto poput slepe ulice ’50-tih.“
Ričard Jejts u intervju za „Plaušers“iz 1992 god.

Emotivno nabijen roman Ričarda Jejtsa iz 1961.godine, „Revolucionarni put“, uzdrmao je svet književnosti. Glavni likovi romana –mladi ljubavnici sa velikim snovima, Frenk i Ejpril Viler –postali su izuzetno prijemčivi čitaocima; i do sada su inspirisali žučne rasprave o prirodi braka, ulozi muškarca i žene u modernom društvu i mogućnosti pomirenja stvarnosti porodice, posla i odgovornosti sa idealističkim žudnjama mladosti. Kada Frenk i Ejpril smisle plan da ožive njihov brak selidbom u uzbudljivu slobodu Pariza, to podstiče fatalni konflikt njenih snova i njenog straha da neće moći da ih ispuni.
Bio je to neobično dug put od knjige do filmskog platna za Jejtsovo remek delo. Otkad je objavljen, mnoštvo filmadžija je želelo da adaptira roman. Ali nijedan izgledan scenario se nije pojavljivao. Nakon što se odrekao autorskih prava u korist producenta Alberta Rudija za petnaest i po hiljada dolara –koji ih je zatim prodao Patriku O’Nilu- Ričard Jejts je bezuspešno pokušavao da povrati prava da bi sam adaptirao roman u film, ali O’Nil, a kasnije i njegova udovica, nisu želeli da se odreknu njihove sopstvene vizije o filmu kakav bi film ovaj roman mogao da bude. Jejts je umro 1992. godine.

„Neposredno, intenzivno i briljantno živ“
Roman i adapracija

„Revolucionarni put“ je bio Jejtsov debitantski roman. Objavljen je kada je on imao 35 godina, i istog trenutka ga je bacio u žižu interesovanja u književnom svetu. Tenesi Vilijams ga je nazvao „neposredno, intenzivno i briljantno živ. Ako je nešto više potrebno da se stvori remek-delo moderne američke beletristike, ja zasigurno ne znam šta bi to trebalo da bude.“ Kurt Vonegan je roman nazvao „ Veliki Getsbi mog doba.“ Vilijam Stajron je rekao da je to „umešan, ironičan, predivan roman koji zaslužuje da postane klasik.“
Nije bilo lako naći scenaristu koji je bio voljan da nađe svež ugao iz koga će uraditi adaptaciju ovog romana. Izbor je na kraju pao na Džastina Hejtija, koji ne samo što je scenarista već je isto toliko važan i priznat romanopisac. Bio je nominovan za Man Booker nagradu za svoj prvenac „Medeni mesec“.
Hejti je, iz poštovanja i divljenja prema tome šta je Jejts uspeo da postigne ovim romanom, želeo da u adaptaciji bude što bliži tonu i dijalogu koji je Jejts upotrebio u knjizi, a da u isto vreme potvrdi da je film potpuno drugačija tvorevina od romana. „U romanu imate trenutan pristup unutrašnjem monologu likova, dok u filmu morate dobro da se potrudite da to postignete.“, kaže on. „Nadam se da će film inspirisati mnoge da ponovo otkriju Jejtsa i da mu odaju priznanje kakvo je uvek želeo i zasluživao.“

Sem Mendez se priključuje ekipi

Kad je došlo do toga da treba naći režisera čiji bi senzibilitet mogao da se uklopi sa poetskom oštrinom Jejtsa, potraga je dovela to Sema Mendeza, engleskog oskarovca koji je poznat po tome što donosti izoštren pogled stranca na američki život u filmovima poput „Američka lepota“, „Put bez povratka“ i „Marinac“. Isto toliko hvaljen kao pozorišni reditelj, Mendez ima sklonost da rasvetli karaktere kroz detaljno i intimno izvođenje.
Mendez nikada nije pročitao ovo delo, ali je saznao za njega kad je njegova žena, Kejt Vinslet, dobila Hejtijev scenario. Nakon što ga je pročitala, Vinsletova je predložila mužu da on treba da ga režira. „Kada sam pročitao knjigu, shvatio sam kako bi izuzetan film to mogao da bude, da bi to mogla biti uzbudljiva i moderna priča. U njoj ima toliko mudrosti i pronicljivosti, i sjajno je što će je konačno videti i šira publika.“ kaže Mendez.
Mendez je sve likove video tako da oni odražavaju univerzalnu sklonost ka žudnji – koja je nekad potpuno destruktivna, nekad potpuno podržavajuća – s kojom se svi mogu poistoveti. Tragičnu ljubavnu priču je začinio s postojanjem nade. „Ja ovo nikad nisam doživeo kao sumornu priču“, kaže on. „Prepuna je Jejtsovog duha, ekscentričnosti, originalnosti i likova koje zaista zavolite, iako se možda trudite da to ne učinite. Prepuna je detalja o ljudskim bićima – o onom lošem ali i predivnom – i to sam ja pokušavao da prenesem na veliko platno.“
Mendez je odmah na početku imao u glavi glavnu postavu glumaca – želeo je da se Leonardo Di Kaprio pridruži Kejt Vinslet u ulogama Frenk i Ejpril jer je verovao da oni mogu istog trenutka da izazovu nežnost ljubavnog para kao i toksičnost njihovih iluzija koje imaju jedno o drugom. „Leo i Kejt se poznaju od njihove 20-te. Znaju mane jedno drugog i mogu da se pretvaraju da su nešto što nisu jedno pred drugim.“, objašnjava Mendez. „Postoji doza iskrenosti među njima, neka vrsta zajedničke podrške i nekakvog testiranja. Povrh svega toga, imaju i to svojstvo da dva plus dva daju pet- kad njih dvoje spojite, još jedna stvar ispliva na površinu.“

Revolucionarni Put Leonardo Di Caprio

Leonardo Di Kaprio kao Frenk Viler

Frenk Viler je jedan od najkomplikovanijih likova iz američke književnosti. Sa 29 godina je već postigao mnogo toga: završio je univerzitet Kolumbija, bio je ratni veteran i uspinje se na poslovnoj lestvici u firmi Noks. Sve svoje velike odluke donosi na osnovu toga „biti čovek“, da dokaže koliko vredi svojim prijateljima, susedima, kolegama i pre svega ženi, Ejpril. Ipak, Frenka proganja želja da ne zapadne u istu zamku kao i njegov otac prodavac, da nije ni približno onakav čovek kakav se pred drugima pravi da jeste, da možda neće dokazati da je talentovani čovek pun potencijala u koga se Ejpril zaljubila. Ali kad Ejpril iznese svoje kontradikcije, on počinje da se koleba. On voli Ejpril svim srcem, ali kad ona počne da ga tera da krene ispočetka, a on krene da se povlači u život kakav već poznaje, njihovi putevi kreću u suprotnom smeru.
Iako je tri puta nominovan za Oskara za različite uloge u filmovima „Krvavi dijamant“, „Avijatičar“ i „Šta jede Gilberta Grejpa“, ovo je prvi put da Leonardo Di Kaprio igra muža i oca. Da bi oživeo lik Frenka morao je istovremeno da objedini njegovu harizmu, muževnu hrabrost i njegov strah od neuspeha.
Di Kapriju se kompleksnost ove priče, i iz romana i iz scenarija, uvukao pod kožu. „ Nikada nisam pročitao nešto ovako o dva lika koji nisu herojski, nisu pobedonosni na kraju dana, već su samo dvoje ljudi koji se očajnički trude da sve funkcioniše“, kaže on, „ i muče se da naprave život onako kako veruju da bi trebalo da izgleda.“
Di Kaprija je takođe zaintrigirao izazov da zaviri u kompleksnost braka. „Dinamika između Frenka i Ejpril je toliko snažna i realistična da se osećate kao mušica na zidu koja posmatra kako se raspada jedna intimna veza,“ kaže on. „Ali možete da vidite da su ovi likovi potpuno zaljubljeni i da uzbuđuju jedno drugo – dok se stvarnost života koji smo izabrali ponovo ne uvuče nazad. Zato je ovo kompletan psihološki profil jedne veze.“
Di Kaprio se najviše od svega radovao zbog toga što će te duboke emocije istražiti sa Kejt Vinslet. „Mi smo mnogo dobri prijatelji već duže vreme i zato sam osećao da možemo izvući nešto iz dijaloga ova dva lika što će biti veoma realistično, sirovo i uzbudljivo,“ kaže Leo. „Znao sam da možemo to da iznesemo, a mislim da je to i ona znala. Između nas postoji taj faktor poverenja koji nam dozvoljava da forsiramo jedno drugo. I nikad nisam video glumicu koja se toliko trudi da poboljša ne samo svoju glumu, već i glumu svih kao i da poboljša film, poput Kejt.“ Leo priznaje da nikad nije radio na filmu gde se više analiziralo i više pričalo o likovima kao u ovom filmu. „To sve dolazi od Semovog pozorišnog iskustva i njegove sposobnosti da radi sa glumcima i da se fokusira na sve detalje njihovog glumačkog umeća. On zaista želi da dobije najtačniji portret svakog lika. To je nekad teško i iscrpljujuće, ali ono što Sem uspe da izvuče iz glumaca je zaista izvanredno,“ kaže Di Kaprio.

Revolucionarni Put Kejt Vinslet

Kejt Vinslet kao Ejpril Viler

Ejpril Viler je mlada žena puna ideala koju održavaju snovi u periodu kada su se snovi žena retko ostvarivali. Ona pokušava da pobegne od uloge domaćice iz Konektikata (uprkos tome što voli svoju porodicu) i, poput mnogih žena iz kasnih ’50-tih, žudi da postane nešto drugo. Ovaj vrtlog želja vuče Ejpril da zamišlja novi život u Parizu, gde će podržati svog muža –s nadom da će i on ispuniti svoje želje i potencijal na neki izvanredan način- i da će voditi srećan i ispunjen život koji je uskraćen većini žena koje poznaje. Taj nagon da pobegne, da se istrgne iz kalupa, da veruje u budući uspeh svog muža postaje sve za Ejpril – sve dok te planove ne poremeti neočekivana trudnoća. Kad se oseti zarobljenom, njena hrabra čvrstina se raspada da bi otkrila gorku krhkost, dok se bori da pronađe način da povrati sreću s mužem i njenu čvrstu uverenost u njihovu budućnost.
Ejpril glumi Kejt Vinslet, nominovanu za Oskara za uloge u filmovima „Iris“, „Večni sjaj besprekornog uma“ i „Mala deca“. U ovoj ulozi ona igra vedru mladu ženu punu života koja ne želi da pravi kompromise ni po koju cenu.
Mendez kaže da je ova uloga bila prava za Kejt. On dodaje: „ Uvek je igrala kompleksne likove pokušavajući da zadrži njihovu ljudskost i toplinu. Zato sam verovao da ona može jasno da oslika Ejpril i da pomogne publici da shvati razloge zašto čini to što čini. Ovo je veoma nerazumljiva i zahtevna uloga, i zbog činjenice da je Kejt moja žena, morao sam da budem potpuno siguran da je ona pravi izbor za ovu ulogu što sam i bio. Istih je godina kao Ejpril. Sve se nekako posložilo i izgledalo je da ako je ikad postojala mogućnost da nas dvoje radimo zajedno, to je bila ova mogućnost.“
Kejt Vinslet se zaljubila u roman kao i u scenario pre nego što je njen muž saznao za ovaj projekat. „Zaljubila sam se u njegovu iskrenost i integritet, u predivne opise bračne stvarnosti,“ objašnjava Kejt. „Priča je prepuna likova koji pokušavaju da shvate ko su i kakvi ljudi žele da budu. Za mene je mogućnost da snimim ovaj film sa mužem koji će ga režirati i prijateljem koji će igrati mog muža bila kao san.“
Rad na ovako okrepljujuće iskrenom materijalu kao i saradnja, po prvi put, sa mužem je za Vinsletovu bilo kao otkrovenje. „Uvek sam mislila da je on izvanredan režiser, ali taj deo njega nisam zaista poznavala. Slušala sam od drugih glumaca da je saradnja s njim sjajna, i došlo je do toga da sam zaista želela da saznam kakvo je to iskustvo. I kada sam snimila ovaj film, bilo je to kao da sam konačno otkrila i poslednji delić njega.“
„Leo i ja imamo izuzetnu povezanost, delom zbog toga što smo bili deo „Titanik“ iskustva, gde smo se držali zajedno i pazili jedno na drugo,“ kaže Kejt o saradnji sa Di Kapriom.
„Morala sam dosta toga svojeg da uključim u ovu ulogu,“ priznaje Kejt. „ Ali to me je u potpunosti ispunilo. Mogućnost da oživim lik Ejpril, koju sam žudela da odigram otkad sam pročitala roman, i to što sam videla kako je na kraju čitav projekat ispao, ponekad ne mogu u sve to da poverujem.“

Dejvid Harbor i Ketrin Han kao Kembelovi

Susedi Vilerovih i njihovi najbliži prijatelji, Šep i Mili Kembel, prikazuju drugu stranu braka – društvenu stranu, u kojoj parovi sklapaju partnerstva sa drugim parovima, što dodaje na kompleksnosti. Kembelovi se očigledno dive, čak i zavide kul i lepim Vilerovima, ali i im i drže ogledalo u kome odražavaju sve ono što Vilerovi ne žele da postanu. Iako ova dva para imaju mnogo toga zajedničkog, Frenk i Ejpril veruju da su Kembelovi, iako dobri, zapeli u dosadnom i nepromenjljivom braku za razliku od njihovog. Ipak, njihove sudbine ubrzo počinju da se prepliću, posebno kada Šep oslobodi duboku žudnju za Ejpril.
Sem Mendez kaže: „ Šep i Mili predstavljaju, po meni, jedan od najzanimljivijih delova filma, jer kada se Vilerovi dosele, oni osećaju da je to prijateljstvo s njima dalo smisao njihovom životu čineći ga glamuroznim i uzbudljivim. To je neobjašnjiva situacija, a onda im Frenk i Ejpril objavljuju šokantnu vest da oni odlaze. Odlaze u Pariz i ostavljaju za sobom život koji svi oni dele. I to bukvalno uništava Kembelove. Sviđa mi se kako Jejts uzme jedan mali detalj i pretvori ga u zemljotres, proučavajući način na koji se brak menja kroz odnos sa komšijama, prijateljima i zajednicom.“
Ulogu Šepa je dobio Dejvid Harbor, nominovan za nagradu Toni, poznat po svom radu u pozorištu, kao i u poslednjem filmu o Džejms Bondu „Zrno utehe“, a ulogu Mili tumači Ketrin Han, još jedna zvezda Brodveja koju smo skoro gledali u komediji sa Vil Ferelom „Polubraća“.

Kovanje likova kroz detalje
projekat Revolucionarnog Puta

Sem Mendez je želeo da odmah evocira Jejtsov detaljan portret konformističke Amerike 1955.god. istovremeno fokusirajući kameru na vanvremenski bračni konflikt likova. Ideja je bila da se otkrije svet koji se oseća drugačijim – živopisni svet lepo uređenih ali klaustrofobičnih kuća; visokih ali bezdušnih gradskih kancelarijskih zgrada; i martinijem upotpunjene ali neprijatne večeri s komšijama – koji je na samo korak udaljen od vašeg sveta. „Najvažnije je bilo stvoriti stvarno okruženje u kome se Frenk i Ejpril zaista osećaju izgubljeno. Želeo sam da naglasim na neki način da je Frenk bio usamljen u gradu, dok je u isto vreme Ejpril bila usamljena u kući. Imate taj vizuelni kontrapunkt u toku celog filma – Frenk u masi ljudi i Ejpril u predgrađu – što pomaže da se izvuče centralna tema priče,“ kaže Mendez.
Film je većinom sniman u predgrađima Konektikata sa kojima je Jejtsov roman blisko povezan. Duga potraga po Derien okrugu se završila tako što su nađene dve kuće, jedna iza druge koje su savršeno odgovarale prebivalištima za Vilerove i Kembelove. Kuće su bile male po standardima produkcije. „Ta lokacija nam je zaista pomogla da se osećamo klaustrofobično i zatvoreno, i potpomogla je osećaju da ne možemo da pobegnemo,“ dodaje Di Kaprio.

Leave a Reply

Your email address will not be published.