Carrie, Samantha, Miranda i Chalotte i New York. Petorka iz cuvene serije se posle cetiri godina pauze vratila i sa malih ekrana prešla na veliko platno.
Istorija kaže da se Kendis Bušnel u slobodno vreme bavila neudatim ženama u srednjim tridesetim godinama i njihovim vezama i tako je nastao roman „Sex & The City“. Njena knjiga nije privukla posebnu pažnju sve dok je Daren Star nije procitao i odlucio da po njenim likovima i motivima napravi seriju. Ostalo je poznato. Serija je doživela ogroman uspeh širom sveta, postala kultna, njene glumce (glumice) uzdigla do zvezda i imajuci sve to u vidu nije nimalo cudno što se po njenom penzionisanju sa malih ekrana pocelo razmišljati o filmu.
Serija nam je prestavila cetiri razlicitih tipa žena koje žive u jednoj velikoj metropoli kakv je New York. Rukovodeci se slicnom tipologijom i Marc Chery je kasnije predstavio cetiri razlicita tipa americkih domacica u još uspešnijoj seriji „Ocajne Domacice“. Ono što je suštinska razlika izmedj u ovih žena iz pomenutih serija je što su junakinje serije „Seks I Grad“ univerzalne i mogu se naci, kako u Nju Jorku, tako i u Moskvi, Beogradu, Londonu, Rim…, dok su junakinje serije „Ocajne Domacice“ više vezane za americku kulturu i predgradje. Iz ovoga jasno možemo zakljuciti da globalizacija polazi i udara upravo na velike gradove, metropole, dok su mala mesta predgradja za sada imuni.
Ali, vratimo se na seriju/film. Film je namenjen onima koji su gledali seriju „Seks I Grad“. Oni koji to nisu teško ce se snaci šta se to dogaca na platnu pošto se film nastavlja na seriju. Prošlo je cetiri godina od poslednje epizode koliko traje i rupa u njihovim životima koja se lako da nadomestiti. Zbog cega to? Zato što je sve jako predvidivo. I ne samo to, nego je jako predvidivi i sve ono što ce se dalje desiti tokom filma. Oni koji su gledali seriju znaju da Mr Big (gospodin Zverka) ima problema sa vezivanjem i brakom (sto puta vec vidjena „problematika“), tako da je sasvim logicno staviti u scenario da se on pred vencanje uplaši i pobegne; Samanta koja ne voli vezivanja i život proveden samo sa jednim muškarcem se na kraju odlucuje da ga napusti i vrati se životu kakav gledaoci ocekuju; Šarlot koja ne može da rodi dete na kraju ga ipak rodi, a Miranda i njen muž Stiv doživljavaju bra?ne trzavice, ali na kraju ipak ostaju zajedno. Sve je vec vidjeno, sve je trivijalno, sve je dosadno.
Ali, ipak i nije sve tako crno. Za verne gledaoce serije ce biti jako zanimljivo da nastave da prate živote svojih omiljenih likova, a za one nove da ih upravo upoznaju. To je baš i najveca draž filma – njeni likovi. Oni su toliko interesantni, razliciti, komicni da ih je teško ne volti. Film može da bude gori i gluplji od najglupljeg filma Jennifer Lopez, ali baš zbog njenih likova ce se publika vracati u bioskope da ga pogleda.
Možda i ocekivano režija je poverena Majkl Patrik Kingu (Michael Patric King) koji je bio jedan od stalnih reditelja serije. Pomalo cudan i rizican odabir producenata imajuci u vidu reditelj da nema iskustva na velikom platnu. Za razliku od toga, njegov angažman na televiziji je za pohvalu. Pored pomenute serije, Majkl Patrik je režirao i serije „Will & Grace“ i „Cybill“. On je uspeo da svoj deo posla uradi onako kako mu je receno, što je zapravo i ono što je sam i želeo buduci da je i sam jedan od producenata i scenarista filma. Ako ovaj film posmatramo i kao njegov proboj na veliko platno, on ce mu sigurno doneti još nekoliko angažmana na romanticnim komedijama, ne više od toga.
Jako je zanimljiva i možda neobicna cinjenica da film ima mnogo scena. Ovo je verovatno film sa najvecim brojem scena koji sam ikada gledao. Radnja se prostire kroz šest meseci, a snimano je na velikom broju lokacija, od Nju Jorka, preko Los Andjelesa sve do Meksika.
Scenografija je u najvecem broju scena prirodna, baš kao i u seriji, i samim tim dosta realna. Ono što je nerealno i za oko upecatljivo je kostim. Glumice u skoro svakoj sceni nose garderobu najpoznatijih modnih kreatora koje su (to valjda svi znaju) preskupa. Cak i prosecan gledalac može da se zapita odakle im novac za toliku garderobu i uz treba imati u vidu da u filmu nikad ponovo ne nose istu. Koliko god se clanovi filmske ekipe branili da su to zapravo i želeli i da je to baš onakvo kako i treba da bude i da bez te svakodnevne visoke mode film ne bi bio to što jeste, gledaoci jasno mogu uociti odsustvo realnosti. Ono što publika traži od filma je dobru pricu, režiju, glumu, a ne modnu reviju ili „foto sešen“ u šta se na momente film Seks I Grad i pretvara.
Što se glume tice, ona je na istom nivou kao i seriji. Glumice su šest godina jako dobro igrale isti lik i za njega bivale nagradjivane tako da se nije ni smelo ocekivati ništa ispod toga.
Kako god bilo, film je odlicno prošao na Box Office-u svuda u svetu. To daje pravo producentima da, iako za to ne postoji drugi sem finansijskog razloga, misle o nastavku. To vec i cine.
Film sam igrom slucaja dva puta pogledao. Prvi put u Ster Cinama u sali 5, dobio sam najgori moguci prvi red i film gledao iz ugla od 160 stepeni jureci po platnu likove. I pored toga film mi je bio jako zabavan i duhovit. Da bih ogledao ceo film (ceo kadar), film sam ponovo gledao u staroj, dobroj Rodi i tada mi se desilo nešto što mi se ranije nikada nije – na sred filma sam odgovorio na SMS poruku. Kada ste vec jednom pogledali film i kad znate radnju i sve komicne i duhovite elemente, od filma ostaje jako malo – film vam je postao dosadan. To je verovatno i glavni problem filma. Taj problem ne postoji i sa serijom, jer vi možete da gledate iznova i iznova reprize a da vam serija ostane podjednako zanimljiva. U cemu je razlika – u scenariu. Scenario za seriju je mnogo bolji.
Serija je bolja od filma.