Slavni reditelj je izrazio zadovoljstvo što je konačno bio u prilici da dođe na BIF.

“Godinama pričam sa Jašom o ovom festivalu i zaista sam želeo da dođem. Srećan sam što sam sada uspeo, ali ovo nije moj prvi boravak u Srbiji. Bio sam na Festivalu evropskog filma na Paliću čak tri puta. Toliko su mi se svideli atmosfera, duh i energija ljudi, kulturne vibracije”, izjavio je Abrahamson na današnoj konferenciji za novinare.

Najnovije ostvarenje “Mali stranac” otvoriće filmski progam BIF 11. marta uveče u Kinoteci.

“Nastojao sam da to bude žanrovski film. U osnovi je priča o duhovima (ghost story). Ovaj film već uspešno učestvuje na festivalima po svetu, ali drago mi je da će na BIF biti prikazan i moj film “Garaža” iz 2007. za koji sam posebno vezan”, rekao je autor koji je nominovan za Oskara za režiju filma “Soba” (2015), a glumica Bri Larson je osvojila Oskara za glavnu žensku ulogu u tom filmu.

Odgovarajući na pitanje novinara Abrahamson je rekao da je nominacija za Oskara imala pozitivan uticaj jer sada lakše dolazi do sredstava za  snimanje.

“To je pomalo kao na konjskim trkama, ljudi se klade na favorite. Sada ne moram da objašnjavam producentima ko sam. Vrata su mi otvorena. Ali postoji i negativna strana. Možete postati pomalo zavisnik od slave i pažnje, te nesvesno tražiti za sledeći projekat nešto što ima potencijal za nagrade i tako ograničiti svoj kreativni izbor. To je opasno za umetnika”, ukazao je Abrahamson.

Direktor Beogradskog Irskog Festivala Jaš Kaminski najavio je da će 7. izdanje ove manifestacije pored kulture, kojoj je festival  posvećen od osnivanja, po prvi put uključiti i biznis aspekt.

“Srećni smo što ponovo možemo da predstavimo beogradskoj publici irske filmove, muziku, književnost… U saradnji sa Turističkom organizacijom Beograda povodom dana Svetog Patrika od 16. do 18. marta sedam zgrada biće svetlom obojeno u zeleno. Među njima su Palata Albanija, Hotel Moskva, Most na Adi, prvi put i Narodni muzej, a nadamo se i Narodna skupština. Pored toga, organizujemo sa Ambasadom Irske prvi put irsko-srpsku digitalnu biznis konferenciju, u saradnji sa platformom “Srbija stvara”, Kabinetom premijerke i “Enteprise Ireland ”. To je novi razvoj za naš festival, nadamo se na obostranu korist”, istakao je Kaminski na današnjoj konferenciji za novinare u Jugoslovenskoj kinoteci.

Gost Festivala je i vizuelni umetnik Džon Džerard, koji će predstaviti 12. marta u Kinoteci digitalnu instalaciju “Zapadna zastava”.

“Hvala Jašu na pozivu. Zadovoljstvo je biti u Beogradu. Ovde sam prvi put. Rad koji ću predstaviti je digitalna simulacija, komad softvera, a biće instaliran sutra od 10 do 22 sata. Scena je svojevrsni portret pejsaža, značajnog ali malo poznatog, gde se desio prvi naftni štrajk, 1901. godine u Teksasu. Ovaj rad, koji je naručio britanski Kanal 4 i koji je videlo više miliona ljudi, pokušava da predstavi nešto što je nevidljivo”, rekao je Džerard, dodajući da će sutra u 11 sati održati i kraće predavanje o nastanku rada u novom, virtualnom mediju.  

Direktor Turističke organizacije Beograda Miodrag Popović istakao je da je „BIF već postao značajna i vredna tradicija, uz mnoštvo zanimljivih sadržaja koje nudi Beograđanima i gostima našeg grada“.

„Izdvojio bih predstavu Semjuela Beketa „Čekajući Godoa“, koja je u Beogradu prvi put izvedena na Starom sajmištu 1954. godine i bila prekretnica ne samo za pozorište, već za čitav kulturni život ondašnje Jugoslavije. Takođe bih skrenuo pažnju na filmski program BIF koji uvek odlikuje visok kvalitet“, izjavio je Popović. On je podsetio da je TOB prošle godine objavio na srpskom i engleskom jeziku knjigu „Enigma Singidunum“ koja govori o počecima grada, keltskim naseobinama i njihovom udelu u tradiciji i kulturi na ovom prostoru.

Jaš Kaminski je na kraju izrazio zahvalnost brojnim institucijama i kompanijama bez čije podrške, kako je rekao, BIF ne bi mogao da se održi.

Springtime In Belgrade! – Počeo je sedmi Beogradski Irski Festival   

Više o programima možete pronaći na sajtu Festivala – http://www.irishfest.rs/home/

Sedmi Beogradski Irski Festival (BIF) održava se od 9. do 17. marta, a tokom devet dana na više lokacija u Beogradu biće predstavljeni neki od najzanimljivijih segmenata irske kulture, uključujući najznačajnija i najnovija filmska ostvarenja, atraktivne izložbe, književne večeri, radionice i druge zanimljive kulturne događaje.  

Beogradski Irski Festival organizuje irski novinar sa srpskom adresom Jaš Kaminski u saradnji i uz podršku institucija i partnera: Ambasada Republike Irske u Atini, Irish Film International, Culture Ireland, delegacija Evropske Unije, EU Info centar, Grad Beograd, CRH, BPI, Agri Business Partner, Comtrade, Jameson, Guinness (Carlsberg, Serbia), Turistička organizacija Beograda, Jugoslovenska Kinoteka, Konzulat Irske (Srbija), i druge kulturne institucije i partneri bez kojih održavanje Beogradskog Irskog Festivala ne bi bilo moguće.   

Kao prateći program FEST-a, u Muzeju Kinoteke biće prikazane retrospektive filmova Jiržija Mencla, a reditelj će u nedelju, 26. februara u 15 sati na velikoj sceni Narodnog pozorišta održati master klas studentima umetničkih akademija.

Počeo je da radi u renomiranim časopisima kao fotograf, a onda je odlučio da napravi svoj prvi film. „Dani Borbe“, njegov prvi kratkometražni film, bio je ulazak na mala vrata filmske umetnosti. Inspiraciju za film našao je u slikama o mladom bokseru koje je sam napravio.

{youtube}Lk3VgQgxiqE{/youtube}

Polet u poljskom filmu je dala Staljinova smrt 1953. godine. Već od sledeće godine odnosno 1954. oslobodjeni pritiska sa te istočne strane kao prpadnici tog bloka, oni su bar u početku to otapanje ideološkog leda iskoristili i u tom godinama dali neke izuzetne filmove.
U sva tri filma junaci su mladi ljudi koji su žrtva rata. Prvi se zove Pokoljenje a u središtu radnje je mladi junak koji se transformiše od sitnog džeparoša u osvešćenog protagonistu ratnih zbivanja i doživljava inicijaciju kroz prvu iskrenu ljubav. Kanal u svom sadržaju prepliće lične sudbine i agoniju čitavog grada Varšave tokom Varšavskog ustanka 1944. jer se većina gerilaca krila u kanalizaciji da bi se odatle pridružili u ključnom momentu pružajući otpor Nemcima i oslobodili Varšavu. Film je prilično surov jer su surovi i njihovi uslovi života. Kroz sve to Andžej Vajda spada u liričare i poetske simboliste poput Dovženka ili kod nas Puriše Djordjevića. Kod Vajde se sve to kombinuje dramski, filmski i poetski akcenti. On je slojevit umetnik tako da mu svaki film sadrži nekoliko slojeva. Ovi slojevi su naročito vidljivi u filmu Pepeo i dijamant u kom govori o početku maja 1945. nastupa sukub Armije Krajove koja predstavlja pokret otpora i Prosovjetskim patriotama. U središtu radnje je život junaka kog igra Zbidnjev Cibulski i koji dobija zadatak da ubije jednog od pripadnika suprotne strane. Film se okončava dvostruko tragično, on ubija u trenutku kad počinje vatromet proslave oslobodjenja Varšave da bi na kraju i sam bio ubijen na gradskom smetlištu. Poruke su jasne ali sve je to prožeto patetikom i romantikom ali i snagom iskaza. Vajda u svojim filmovima razradjuje sobstven stil koji naginje simbolizmu: beli čaršaf se puni krvlju. Na jednoj strani kombinuje autentičnost rekonstrukcije, da sve bude ubedljivo a onda sve to poetski nagradjuje, spajajući patos, romantiku i istinu. Početkom šezdesetih filmovi dolaze do krize pa će tako i Vajda manje uspeha imati svojim sledećim filmom poput autobiografskog filma pod nazivom Nevini čarobnjaci. Reč je o prvom filmu savremene tematike a u glavnoj ulozi je bio Roman Polanski. 1962. u vreme političke krize, Vajda gostuje u Beogradu režirajući u produkciji Avala filma Sibirsku Lejdi Magbet. U pitanju je ekranizacija romana ruskog pisca Leskova u kome se aludira na Ledi Magbet preko sudbine jedne junakinje koju igra Olivera Marković. Film je zanimljiv sa više aspekata pre svega likovnom. Naš snimatelj Aleksandar Sekulović je to veoma dobro snimio u crno-belom sinemaskopu, režija je takodje sjajna iako se film ne smatra velikim Vajdinim uspehom.
Početkom šezdesetih Cibulski gine u jednoj saobraćajnoj nesreći. Vajda pogodjen tim dogadjajem, 1968. radi film pod naslovom Sve je na prodaju sa temom u kojoj glavni junak ima istu sudbinu a film i jeste posvećen Cibulskom. Glavna uloga je dodeljena Danijelu Olbrifski koji će nastaviti da igra još u mnogim Vajdinim filmovima.
1970. Vajda počinje ponovo da režira veoma značajne filmove poput filma pod naslovom Pejzaž koji predstavlja jednu upečatljivu rekonstrukciju vremena posle samog kraja rata da bi se potom bacio na poljsku literaturu ekranizujući dosta poljskih romana i pozorišnih komada. na primer Svadba po Vispjanskom ili jedan veoma romantičan film kao što je Gospođice iz Vilka koji je ustvari esej o smrti.
Sledi potom jedan grandiozni film koji je pretočen i u seriju a nosi nalov Obećana zemlja u kom govori o industrijalizaciji zemlje krajem XIX veka.
Vajda će obeležiti i drugu fazu Drugi talas će će početi njegovim filmom iz 1975. pod nazivom Čovek od mermera za koji je već 15 godina imao scenario a govori o TV novinarki koja rekonstruiše život jednog udarnika u brzom zidanju u Poljskoj i koji u sred priče nestaje.

2000. godine, Andžej Vajda predstavio je u Varšavi novu verziju svog filma Zemlja velikih obećanja koji je 1976. godine nominovan za Oskara. „Žao mi je što je Vajda isekao scene orgija. I one su deo istorije poljskog filma“, rekao je Danijel Olbricki, jedan od interpretatora tri glavne uloge u ovom filmu.
Međutim, poljski režiser je rekao za dnevnik „Super Ekspres“ „da ne voli te scene.“ U vreme kada je napravljen taj film bio je pravi „herojski poduhvat“ snimiti ih, objasnio je Vajda. „Siguran sam, danas ove scene ne donose ništa novo“, naglasio je Vajda i dodao da je današnji film prepun erotizma i da mu nije potrebno da šokira publiku.
Poljska filmska kritika, kako piše štampa, pozdravila je novu montažu filma „Zemlja velikih obećanja“ slavnog poljskog režisera, koja je kako se navodi “ više prilagođena ukusu mlađe publike“.

Mladi Lars je ubrzo otkrio bioskop. On je bio oaza, skrovište od spoljašnjeg sveta u kome je Lars mogao da dodje u kontakt i da nauci mnoge stvari koje su mu bile zabranjene od strane roditelja. Pošto je dobio prvu Super-8 kameru kao poklon, Lars pocinje vec sa 11 godina da pravi svoje filmove. 1979. godine upisuje filmsku školu u Danskoj. Tokom svojih studija snima filmove Nocturne (1980) i Befrielsesbilleder (1981) – oba su dobila nagradu za najbolji film na filmskom festivalu u Minhenu. U to vreme njegove kolege mu daju nadimak „von Trier“ – kao šalu (von – plemicka titula), jer su ime Lars i prezime Trier veoma cesti u Danskoj. To ime je zadržao i danas u svetu je pod njim i poznat. Diplomirao je 1983.godine.Odmah po završetku studija pocinje rad na svojoj prvoj trilogiji Evropa. Trilogiju otvara film Forbrydelsens Element (Element Zlocina, 1984). Film je premijerno bio prikazan na filmskom festivalu u Kanu i osvojio je nagradu za najbolje tehnicko rešenje. Sledeci film u trilogiji je bila Epidemija (1987). Film je takodje uvršten u oficijelnu selekciju Kanskog festivala. U ovom filmu se pojavljuje i sam Lars von Trier igrajuci samoga sebe (i scenarista filma Niels Voersel – koji je takodje radio kao ko-scenarista na filmovima Element Zlocina, Evropa i Kraljevstvo I i II – takodje se pojavljuje u filmu isto glumeci samoga sebe). Von Trier u ovom ostvarenju govori i o svojim fobijama, ideološkim opsesijama, svojim dramaturškim metodama i svojoj estetici. Film je, u stvari, von Trierov dokumentarac o samom sebi. Poslednji u trilogiji bio je film Zentropa (Evropa, 1991) kojim je von Trier osvojio svoju prvu Zlatnu Palmu u Kanu.

1992. godine zajedno sa filmskim producentom Peter Aalbcak Jensenom (sa kojim je producirao film Evropa – Zentropa) otvara producenatsku kucu Zentropa Entertainment. Time je stekao finansijsku i kreativnu nezavisnost. Zentropa Entertainment producira mnoge filmove i TV serije. Takodje Zentropa Entertainment postaje jedini mainstream studio koji producira i hardcore porno filmove ka što su: Constance (1998), Pink Prison (1999), Hot Men Cool Boys (2000) i All About Anna (2005).

Da bi zaradio novac za novonastalu kompaniju, von Trier snima seriju Reigt (Kraljevstvo, 4 epizode, 1994) i drugu sezonu Reigt II (Kraljevstvo II, 4 epizode, 1997). Žanrovski orijentisana kao horor-triler-drama, radnja filma smeštena je u bolnici u Kopenhagenu (prava bolnica) koju zaposedaju duhovi, a na cijem se mestu nekada nalazila mocvara. Serija postiže neverovatan uspeh kod kritike i danas je svrstavaju medju najbolje ikada snimljene uz seriju Davida Lyncha – Twin Peaks. Serija dobija i americku verziju koja nailazi na loše kritike i hladan prijem, narocito evropske publike.

Godina 1995. pokazace se kao prekretnica u njegovom životu. Von Trierova majka mu na samrti otkriva da covek koga smatra ocem, u stvari to nije. Lars se susrece sa svojim biološkim ocem, koji posle prvog susreta odbija dalji kontakt sa njim. Razocaran i besan, Lars von Trier pokušava da izbriše svog ocuha i bilo kakvu vezu sa njim i njegovim poreklom, time što se preobraca u katolika i prihvata katolicanstvo za svoju veru. Laž i obmanjivanje koje spoznao imace veliki uticaj na njegov filmski umetnicki izraz. Težeci ka apsolutnom iskrenošcu u svom životu i umetnickom radu, Lars von Trier osniva Dogma 95 – umetnicki filmski pokret. Tehnicke novotarije koje donosi Dogma 95, uticale su na film Braking The Waves (Kroz Talase, 1996), koji je osvojio Grand Prix u Kanu. Za isti film Emily Watson biva nominovana za Oskara. Film otvara novu trilogiju Golden Heart koju nastavlja i završava slede?a dva filma. Iako film Kroz Talase donosi uticaj Dogme 95, prvi cist Dogma film je njegov sledeci Idioterne (Idioti, 1998), fantasticno ostvarenje koje prica banalnu pricu o dvoje ljudi koji se pretvaraju da su idioti. Kroz film novootkriveni Dogma95 koncept privlaci pažnju citavog sveta i inspiriše mnoge filmske stvaraoce širom sveta.

2000. von Trier se odlucuje da snimi mjuzikl sa Irskom pevacicom Bjork – Dancer In The Dark (Ples U Tami, 2000), u kome kritikuje smrtnu kazanu. Lars von Trier i Bjork zajedno pišu pesme, a jedna od njih „I’ve Seen It All“, biva nominovana za Oskara (to jedina von Trierova nominacaja za istu nagradu). Bjork, takodje biva nominovana u kategoriji za najbolju žensku ulogu, ali ostaje bez ijedne nagrade.

2003. godine u Kanu predstavlja svoju novu trilogiju, tada neimenovanu i do danas nezavršenu, The Land Of Opportunity, filmom Dogville, u kojoj glavnu ulogu fenomenalno tumaci Nicole Kidman. Trilogija na najoštriji nacin kritikuje ljudsku rasu i bavi se njenom problematikom kroz sve užase koje donosi hipokrizija i represija. Film gubi u konkurenciji za Zlatnu Palmu od filma The Elephant (Slon) Gas-Van Santa. Drugi deo trilogije stiže 2005. pod nazivom Manderlay, osiromašen izostankom Nicole Kidman koja zbog obaveza nije mogla da ponovi ulogu. 

2006. snima komediju The Boss Of It All. Film je snimljen koristeci se specificnim filmskim procesom Automavision, koji se sastoji u tome da reditelj odabere najbolji položaj kamere, a onda kompjuter odluci kada ce seci, uvelicati.

Lars von Trier trenutno je prekinuo snimanje svog novog horor filma Antihrist. Zbog problema sa depresijom hospitalizovao se u mentalnu institutu u Kopenhagenu.

Zbog stava prema Americi i tona kojim o njoj govori cesto je kritikovan za antiamerikanizam (narocito posle filmova Dogville i Manderlay). Cesto ga prozivaju i za mizantropa. Ovakve tvrdnje, iako možda privdne, su bez dokaza. Lars von Trier je, u stvari, mislilac i filozof u istom onom redu kakav je recimo i Dostojevski; a film koristi kao ekspresiju i prostor za iskazivanje svojih stavova i razmišljanja.

Von Trier je takodje poznat po svojim brojnim fobijama, u koje mnogi sumnjaju tvrdeci da je u pitanju marketinški trik, medju kojima je najpoznatija ona od letenja. Zbog nje Trier nikada nije posetio Ameriku. Ovo mu i zameraju u njegovim filmovima, kako neko ko nikada nije krocio na americko tlo, može govoriti o njoj, na šta on odgovara da „ni Amerikanci (ekipa filma) nikada nisu bili u Kazablanku, ali su snimili film Kazablanka“. Zbog ove fobije, reditelj je sve svoje filmove snimio u rodnoj Danskoj i susednoj Švedskoj. Kada je morao da ide na Kanski festival, putovao je kolima.