Uz Bekhti, u žiriju će sedeti i međunarodno raznovrsna ekipa filmskih profesionalaca: senegalska producentkinja i rediteljka Angèle Diabang, libanski kompozitor Khaled Mouzanar, italijanska rediteljka Laura Samani i francuski reditelj Thomas Cailley. Njihov zadatak biće da izaberu najbolje filmove u okviru selekcije koja već godinama važi za ključnu platformu za mlade autore i filmske inovacije.

Program Un Certain Regard poznat je po tome što publici donosi drugačije, autorski snažne filmove, često sa novim imenima koja tek treba da osvoje svetsku scenu. Prošle godine, nagradu je odneo čileanski reditelj Diego Céspedes za svoj debitantski film The Mysterious Gaze of the Flamingo, koji je dobio pohvale kritike širom sveta.

U svom prvom obraćanju kao predsednica žirija, Leïla Bekhti naglasila je koliko joj ova uloga znači: posmatranje filmova, razmena mišljenja i dijalog sa kolegama vidi kao jedinstveno iskustvo koje istovremeno nosi odgovornost i veliko zadovoljstvo. Istakla je da film doživljava kao prostor susreta – sa drugima, ali i sa samim sobom i svetom oko nas – te da se raduje različitim perspektivama koje će oblikovati odluke žirija.

Bekhti je široj publici postala poznata zahvaljujući filmu A Prophet (2009) reditelja Jacques Audiard, koji je osvojio Grand Prix u Kanu. Tokom karijere, izgradila je reputaciju glumice snažnog izraza, sposobne da podjednako ubedljivo tumači uloge u dramama, komedijama i trilerima. Dobitnica je nagrade César za najperspektivniju glumicu, a publika je pamti po filmovima kao što su The Source, Sink or Swim i All Your Faces.

Ostatak žirija donosi jednako impresivne biografije. Angèle Diabang više od dve decenije razvija projekte koji se bave društvenim pitanjima, pravima žena i ljudskim pravima, dok je Laura Samani već privukla pažnju evropske scene svojim debitantskim filmom Small Body, nagrađenim na brojnim festivalima. Thomas Cailley se proslavio filmom Love at First Fight, a njegov kasniji rad The Animal Kingdom bio je i kritički i komercijalni uspeh u Francuskoj. Khaled Mouzanar, s druge strane, poznat je po saradnji sa rediteljkom Nadine Labaki, uključujući i film Capharnaüm, koji je osvojio nagradu žirija u Kanu i bio nominovan za Oskara.

Sastav ovogodišnjeg žirija jasno pokazuje nameru festivala da spoji različite kulturne perspektive i umetničke discipline – od režije i produkcije do muzike – kako bi se filmovi sagledali iz više uglova.

Očekuje se da će Un Certain Regard i ove godine doneti neka od najzanimljivijih otkrića festivala, a izbor ovog međunarodnog žirija mogao bi značajno da utiče na dalji put mladih autora ka svetskoj sceni. Cannes tako još jednom potvrđuje svoju ulogu jednog od najvažnijih mesta susreta filmske umetnosti, talenata i publike iz celog sveta.

Nova animirana serija Stranger Things: Tales From ’85 iz popularnog univerzuma Stranger Things stiže na Netflix u Srbiji 23. aprila 2026. godine.

Za razliku od originalne serije, ovo je animirani spin-off, ali sa istim likovima i poznatom atmosferom.

Povratak u 1985. godinu

Radnja nas vraća u Hawkins, u zimu 1985. godine. Grad je prekriven snegom, a deluje kao da su događaji iz Upside Down sveta konačno iza njih.

Glavni likovi – Eleven, Mike, Will, Dustin, Lucas i Max – pokušavaju da vode normalan život:

• igranje Dungeons & Dragons-a
• grudvanje
• mirni dani bez natprirodnih pretnji

Ali, kao i uvek u Hawkinsu – taj mir ne traje dugo.

Nova misterija i nova pretnja

Ispod zaleđene površine grada počinje da se budi nešto nepoznato.

Ono što seriju čini zanimljivom je to što pretnja:

• možda dolazi iz Upside Down-a
• možda ima veze sa Hawkins laboratorijom
• a možda je nešto potpuno novo

Radnja se ponovo fokusira na misteriju i timski rad ekipe koja pokušava da otkrije šta se zapravo dešava.

Ko stoji iza serije

Showrunner projekta je Eric Robles, dok iza produkcije stoje i kreatori originalne serije:

• Matt Duffer
• Ross Duffer

Tu je i Shawn Levy, kao i studio Flying Bark zadužen za animaciju.

Šta očekivati od ove serije

“Tales From ’85” nije samo dodatak postojećoj priči, već pokušaj da se univerzum proširi kroz:

• drugačiji vizuelni stil (animacija)
• nove misterije
• dodatno razvijanje likova koje publika već poznaje

Za fanove serije Stranger Things, ovo je zanimljiv eksperiment – poznata priča u novom formatu. Ostaje da se vidi da li će animacija uspeti da zadrži napetost i atmosferu po kojoj je original postao globalni hit.

Ova sportska dokumentarna serija nastavlja da prati najzanimljivije priče iz sveta profesionalnog golfa, ali nova sezona ide korak dalje – fokus je na nekim od najvećih trenutaka ove generacije igrača.

Šta donosi sezona 4

U novim epizodama gledaćemo:

• borbu za Grand Slam titulu na Mastersu
• jedan od najuzbudljivijih povrataka na U.S. Open
• uspon miljenika publike Tommy Fleetwood, koji dolazi do najveće nagrade u golfu osvajanjem FedEx Cup-a

Sezona ne prati samo etablirane zvezde, već daje prostor i novim imenima koja tek dolaze na vrh.

Put ka velikom finalu

Sve priče vode ka jednom događaju – Ryder Cup, koji se ove godine održava na čuvenom terenu Bethpage Black Courseu Njujorku.

Ovaj turnir se već sada najavljuje kao jedan od najvažnijih u istoriji golfa, što daje dodatnu težinu celoj sezoni.

Igrači koje pratimo

U četvrtoj sezoni pojavljuju se neka od najpoznatijih imena:

• Keegan Bradley
• Luke Donald
• Tommy Fleetwood
• Shane Lowry
• Justin Rose
• Cameron Young

i još nekoliko novih lica koja tek grade svoje ime na velikoj sceni.

Format i produkcija

• Ukupno: 4 epizode
• Produkcija: Pro Shop Studios, Box to Box Films, Vox Media Studios i PGA TOUR Studios

Ako ti je prijala prethodna sezona ili voliš sportske dokumentarce u stilu “iza kulisa”, sezona 4 serije Full Swing deluje kao jedna od sadržajnijih do sada – sa jakim fokusom na velike turnire i lične priče igrača.

Šta se dešava iza kamere

Dok publika gleda glumce i specijalne efekte, veliki deo posla odvija se u pozadini. Produkcija filma uključuje koordinaciju snimanja, pripremu scenografije, rasvete, kamere i zvuka. Svaka scena zahteva precizno planiranje i rad mnogih ljudi koji se ne vide na ekranu, ali su ključni za uspeh filma.

Privremeni poslovi i prilike za ulazak u industriju

Statisti, asistenti produkcije, tehničko osoblje i drugi angažovani na određeni period omogućavaju fleksibilnost i priliku da se stvore kontakti i stekne iskustvo. Mnogi poznati profesionalci u industriji započeli su svoju karijeru upravo kroz ovakve kratkoročne angažmane.

Tehnička i kreativna podrška

Pored osnovnih poslova na setu, filmske ekipe uključuju dizajnere kostima, šminkere, scenografe i tehničare za specijalne efekte. Svaka od ovih uloga zahteva specifične veštine i preciznost, posebno kod velikih produkcija. Kreativna saradnja i koordinacija između svih članova tima presudna je za konačan izgled filma.

Izazovi i nagrade rada iza scene

Rad iza kamere nije uvek lak. Dug radni dani, brzo prilagođavanje promenama i visok tempo snimanja zahtevaju posvećenost i strpljenje. Ipak, zadovoljstvo kada se scena uspešno realizuje, a film konačno gleda publika, čini sve napore vrednim. Privremeni angažmani pružaju i priliku za učenje i razvoj veština koje se mogu primeniti u budućim projektima.

Više od onoga što se vidi

Iza kamere nalazi se svet pun dinamike, kreativnosti i prilika za sve koji žele da rade u filmskoj industriji. Rad po projektu je često prvi korak ka dugoročnoj karijeri, dok svaka uloga, bilo da je tehnička ili kreativna, doprinosi konačnom umetničkom delu. Sledeći put kada gledate film, setite se da je iza sjajnog ekrana stajala cela armija ljudi čiji se trud možda ne vidi, ali je od ključnog značaja.

Novi film, Povratak Žikine dinastije, donosi nastavak dobro poznate priče, ali i osveženje kroz nove zaplete i moderniji pristup. Ono što ga dodatno izdvaja jeste činjenica da je deo snimanja realizovan na Zlatiboru, što filmu daje potpuno novu vizuelnu dimenziju. Ova planina, poznata po svojoj prirodi i turističkoj ponudi, sve češće postaje izbor filmskih produkcija, a tokom snimanja ekipe i glumci boravili su u različitim smeštajnim kapacitetima, pri čemu su Zlatibor apartmani postali važan deo logistike i same realizacije projekta.

Snimanje na Zlatiboru i nova energija serijala

Radnja filma nastavlja tradiciju prepoznatljivog humora, ali je prilagođena današnjem vremenu i navikama publike. Likovi koji su obeležili prethodne nastavke nalaze se u novim životnim okolnostima, suočeni sa savremenim izazovima, tehnologijom i promenjenim društvenim odnosima. Upravo ta kombinacija nostalgije i modernog pristupa daje posebnu vrednost ovom projektu, jer omogućava da se povežu različite generacije gledalaca.

Snimanje na Zlatiboru donelo je i specifičnu atmosferu koja se oseća kroz kadrove filma. Prirodni pejzaži, otvoreni prostori i prepoznatljivi ambijent planine doprinose vizuelnoj atraktivnosti i stvaraju osećaj opuštenosti koji je u skladu sa duhom serijala. Osim estetskog aspekta, ova lokacija je praktična i za produkciju, jer pruža raznovrsne mogućnosti za snimanje različitih scena – od urbanih turističkih zona do netaknute prirode.

Važno je istaći da povratak ovog serijala nije samo još jedan filmski projekat, već i svojevrsni kulturni događaj. Žikina dinastija je kroz godine postala deo kolektivnog pamćenja, a njeni likovi i replike i danas se prepričavaju. Novi nastavak ima zadatak da zadrži taj prepoznatljiv duh, ali i da ga prilagodi savremenoj publici koja očekuje drugačiji tempo i stil naracije.

Interesovanje za film dodatno raste zahvaljujući činjenici da je sniman na atraktivnim lokacijama poput Zlatibora, što doprinosi promociji domaćih turističkih destinacija. Na taj način, film ne samo da zabavlja, već i indirektno utiče na popularizaciju mesta koja su sve češće izbor kako domaćih, tako i stranih posetilaca.

Sve u svemu, „Povratak Žikine dinastije“ ima potencijal da ponovo okupi publiku pred ekranima i potvrdi status jednog od najvoljenijih domaćih serijala. Kombinacija poznatih likova, savremenih tema i atraktivnih lokacija poput Zlatibora čini ovaj film jednim od najiščekivanijih projekata domaće kinematografije.

Zašto su neki filmovi postali kultni

Kultni status film ne stiče samo popularnošću, već uticajem koji ima na publiku. Filmovi poput Kuma, Pulp Fictiona, Forrest Gumpa ili Bekstva iz Šošenka postali su simboli određenih epoha jer nose univerzalne poruke – o lojalnosti, borbi za pravdu, snazi ljubavi ili smislu života. Svaka generacija u njima pronalazi deo sebe.

Pored snažnih likova i dijaloga koji su ušli u svakodnevni govor, kultni filmovi imaju i prepoznatljiv vizuelni identitet. Od kamere do scenografije, svaki detalj doprinosi posebnoj atmosferi. U mnogim filmskim scenama upravo prostor ima važnu ulogu – dnevne sobe, kafići ili biblioteke postaju mesto preokreta. Takvi ambijenti često inspirišu i nas kod kuće da uredimo prostor tako da odiše filmskim šarmom, udobnošću i toplinom, dok se opuštamo uz omiljeni klasik na svojim ugaonim garniturama.

Emocije koje traju zauvek

Jedna od glavnih odlika kultnih filmova je sposobnost da nas svaki put emotivno dotaknu, bez obzira na to koliko ih puta gledamo. Njihova snaga leži u emocijama – smehu, suzama, iščekivanju i katarzi koju izazivaju. Scene iz filmova kao što su Titanik ili Leptirov efekat ne blede s vremenom; naprotiv, postaju sve značajnije kako ih gledamo iz nove perspektive života.

Filmovi koji su obeležili generacije često nas vraćaju u prošlost, na prve bioskopske projekcije, miris kokica i trenutak kada je svet na platnu delovao beskonačno. U njima pronalazimo utočište, inspiraciju i podsetnik da umetnost ima moć da nas spoji – bez obzira na godine i iskustva.

Zašto ih vredi pogledati ponovo

Ponovno gledanje kultnih filmova nije samo nostalgično putovanje, već i prilika da uočimo detalje koje ranije nismo primetili. Svaki kadar krije novu poruku, svaka rečenica ima dublje značenje. Kako sazrevamo, menjamo se i mi – pa i način na koji doživljavamo priče koje volimo.

Zato sledeći put kad budete želeli da provedete mirno veče, upalite lampu, napravite kokice i pustite film koji vas je davno oduševio. Možda ćete ga sada razumeti drugačije – dublje, emotivnije i iskrenije. Upravo u tome leži čar kultnih filmova: oni rastu zajedno s nama.

Kuće koje su obeležile filmsku istoriju

Od elegantne vile iz filma Okrutne namere do porodične kuće Mekalisterovih u Sam u kući, filmske kuće postale su pravi spomenici pop kulture. Njihova popularnost ne leži samo u priči, već i u pažljivo odabranim detaljima enterijera i eksterijera. Scenografi i arhitekte koji stoje iza takvih projekata često koriste prirodne materijale da bi prostoru dali autentičnost i trajnost.

Kuće u filmovima nisu samo pozadina; one su produžetak likova, odraz njihovih emocija i društvenog statusa. Luksuzne vile naglašavaju bogatstvo i moć, dok skromni domovi s jednostavnim materijalima prikazuju toplinu i porodičnu bliskost.

Primeri kultnih filmskih domova

Evo nekoliko primera kuća koje su ostavile neizbrisiv trag u pop kulturi:
• Kuća iz filma „Sam u kući“ (Home Alone) – prepoznatljiva crvena fasada i klasični američki stil pretvorili su je u jednu od najpoznatijih filmskih kuća svih vremena.
• Kuće iz „Očajnih domaćica“ (Desperate Housewives) – savršeno uređene ulice i raskošni enterijeri postali su simbol američkog sna.
• Kuća Kalenovih iz „Sumraka“ (Twilight) – moderan dizajn, staklene površine i hladne mermerne ploče dočaravaju distanciran, ali sofisticiran svet besmrtnih likova.
• Vila Tonija Starka iz „Iron Man“ serijala – futuristička arhitektura, minimalizam i granitne ploče koje reflektuju svetlost s okeana simbolizuju tehnološku moć i luksuz.
• Bates Motel i kuća Normana Batesa iz „Psiha“ – tamni tonovi i oštri uglovi prostora stvaraju napetost koja je postala sinonim za filmski horor.

Dizajn koji inspiriše stvarni svet

Zanimljivo je da su mnogi dizajneri enterijera i vlasnici domova širom sveta inspiraciju pronašli upravo u filmskim kućama. Filmska scenografija, iako zamišljena da traje samo koliko traje snimanje, često postane izvor trajne inspiracije. Kuće koje su nekada bile deo fiktivnog sveta danas su realne destinacije koje turisti obilaze, dok njihovi dizajnerski elementi žive u domovima širom sveta.

Zašto volimo filmske domove

Razlog što se tako lako vežemo za filmske kuće leži u emociji – one nisu samo mesta radnje, već prostori u kojima se odvijaju priče koje nas inspirišu, zabavljaju i ponekad podsećaju na vlastite domove. Filmske kuće su više od dekoracije – one su svedoci priča, simboli epoha i izvori beskrajne inspiracije za ljubitelje filma, arhitekture i dizajna.

Od trenutka kada se usele, sve počinje da se raspada. Stepenište se urušava, instalacije pregorevaju, vrata otpadaju, a delovi kuće bukvalno se ruše pred njima. Ipak, odlučni su da sve poprave, pa angažuju šaroliku ekipu majstora koja unosi još veći haos nego što ga rešava.

Jedna od najupečatljivijih scena događa se tokom renoviranja kupatila. Volter pokušava da se opusti u kadi, misleći da je bar to jedno mesto konačno sređeno. Međutim, čim se zavalio, cela kada propada kroz pod, razbijajući kupatilo i ostavljajući ga u potpunom šoku. U sledećem trenutku, Volter počinje nekontrolisano da se smeje — simbolično prihvatajući apsurdnu situaciju u kojoj se našao.

Kako se kuća nastavlja raspadati, isto se dešava i sa njihovim odnosom. Ipak, posle brojnih problema, prevara majstora i beskrajnih radova, uspevaju da završe renoviranje — i ponovo pronađu zajedničku snagu.

The Money Pit je duhovita, ali i bolno realna priča o vlasništvu nad domom, građevinskim mukama i upornosti koja je potrebna da se sve preživi — uz dobru dozu humora.

Slavni reditelj je izrazio zadovoljstvo što je konačno bio u prilici da dođe na BIF.

“Godinama pričam sa Jašom o ovom festivalu i zaista sam želeo da dođem. Srećan sam što sam sada uspeo, ali ovo nije moj prvi boravak u Srbiji. Bio sam na Festivalu evropskog filma na Paliću čak tri puta. Toliko su mi se svideli atmosfera, duh i energija ljudi, kulturne vibracije”, izjavio je Abrahamson na današnoj konferenciji za novinare.

Najnovije ostvarenje “Mali stranac” otvoriće filmski progam BIF 11. marta uveče u Kinoteci.

“Nastojao sam da to bude žanrovski film. U osnovi je priča o duhovima (ghost story). Ovaj film već uspešno učestvuje na festivalima po svetu, ali drago mi je da će na BIF biti prikazan i moj film “Garaža” iz 2007. za koji sam posebno vezan”, rekao je autor koji je nominovan za Oskara za režiju filma “Soba” (2015), a glumica Bri Larson je osvojila Oskara za glavnu žensku ulogu u tom filmu.

Odgovarajući na pitanje novinara Abrahamson je rekao da je nominacija za Oskara imala pozitivan uticaj jer sada lakše dolazi do sredstava za  snimanje.

“To je pomalo kao na konjskim trkama, ljudi se klade na favorite. Sada ne moram da objašnjavam producentima ko sam. Vrata su mi otvorena. Ali postoji i negativna strana. Možete postati pomalo zavisnik od slave i pažnje, te nesvesno tražiti za sledeći projekat nešto što ima potencijal za nagrade i tako ograničiti svoj kreativni izbor. To je opasno za umetnika”, ukazao je Abrahamson.

Direktor Beogradskog Irskog Festivala Jaš Kaminski najavio je da će 7. izdanje ove manifestacije pored kulture, kojoj je festival  posvećen od osnivanja, po prvi put uključiti i biznis aspekt.

“Srećni smo što ponovo možemo da predstavimo beogradskoj publici irske filmove, muziku, književnost… U saradnji sa Turističkom organizacijom Beograda povodom dana Svetog Patrika od 16. do 18. marta sedam zgrada biće svetlom obojeno u zeleno. Među njima su Palata Albanija, Hotel Moskva, Most na Adi, prvi put i Narodni muzej, a nadamo se i Narodna skupština. Pored toga, organizujemo sa Ambasadom Irske prvi put irsko-srpsku digitalnu biznis konferenciju, u saradnji sa platformom “Srbija stvara”, Kabinetom premijerke i “Enteprise Ireland ”. To je novi razvoj za naš festival, nadamo se na obostranu korist”, istakao je Kaminski na današnjoj konferenciji za novinare u Jugoslovenskoj kinoteci.

Gost Festivala je i vizuelni umetnik Džon Džerard, koji će predstaviti 12. marta u Kinoteci digitalnu instalaciju “Zapadna zastava”.

“Hvala Jašu na pozivu. Zadovoljstvo je biti u Beogradu. Ovde sam prvi put. Rad koji ću predstaviti je digitalna simulacija, komad softvera, a biće instaliran sutra od 10 do 22 sata. Scena je svojevrsni portret pejsaža, značajnog ali malo poznatog, gde se desio prvi naftni štrajk, 1901. godine u Teksasu. Ovaj rad, koji je naručio britanski Kanal 4 i koji je videlo više miliona ljudi, pokušava da predstavi nešto što je nevidljivo”, rekao je Džerard, dodajući da će sutra u 11 sati održati i kraće predavanje o nastanku rada u novom, virtualnom mediju.  

Direktor Turističke organizacije Beograda Miodrag Popović istakao je da je „BIF već postao značajna i vredna tradicija, uz mnoštvo zanimljivih sadržaja koje nudi Beograđanima i gostima našeg grada“.

„Izdvojio bih predstavu Semjuela Beketa „Čekajući Godoa“, koja je u Beogradu prvi put izvedena na Starom sajmištu 1954. godine i bila prekretnica ne samo za pozorište, već za čitav kulturni život ondašnje Jugoslavije. Takođe bih skrenuo pažnju na filmski program BIF koji uvek odlikuje visok kvalitet“, izjavio je Popović. On je podsetio da je TOB prošle godine objavio na srpskom i engleskom jeziku knjigu „Enigma Singidunum“ koja govori o počecima grada, keltskim naseobinama i njihovom udelu u tradiciji i kulturi na ovom prostoru.

Jaš Kaminski je na kraju izrazio zahvalnost brojnim institucijama i kompanijama bez čije podrške, kako je rekao, BIF ne bi mogao da se održi.

Springtime In Belgrade! – Počeo je sedmi Beogradski Irski Festival   

Više o programima možete pronaći na sajtu Festivala – http://www.irishfest.rs/home/

Sedmi Beogradski Irski Festival (BIF) održava se od 9. do 17. marta, a tokom devet dana na više lokacija u Beogradu biće predstavljeni neki od najzanimljivijih segmenata irske kulture, uključujući najznačajnija i najnovija filmska ostvarenja, atraktivne izložbe, književne večeri, radionice i druge zanimljive kulturne događaje.  

Beogradski Irski Festival organizuje irski novinar sa srpskom adresom Jaš Kaminski u saradnji i uz podršku institucija i partnera: Ambasada Republike Irske u Atini, Irish Film International, Culture Ireland, delegacija Evropske Unije, EU Info centar, Grad Beograd, CRH, BPI, Agri Business Partner, Comtrade, Jameson, Guinness (Carlsberg, Serbia), Turistička organizacija Beograda, Jugoslovenska Kinoteka, Konzulat Irske (Srbija), i druge kulturne institucije i partneri bez kojih održavanje Beogradskog Irskog Festivala ne bi bilo moguće.   

Na četvrtom Dead Lake Horror & Wine Festivalu, koji će se održati od 20. do 22. septembra pod sloganom „Noći horora i vina!“ u bioskopu Abazija kraj jezera Palić, biće prikazana zapažena ostvarenja horor žanra, među kojima dva domaća , kao i četvrti nastavak “Predatora”, samo nedelju dana posle svetske premijere!

Na otvaranju Dead Lake Horror&Wine Festivala, u četvrtak, 20. septembra u 20 časova, biće prikazan svetski horor hit “Opatica iz pakla” reditelja Korina Hardija. “Opatica iz pakla” je deo filmskog serijala “Prizivanje zla”, a širom sveta je ovaj film još pre prikazivanja dobio epitet “najstrašnije horor priče”. Ovoga puta priča se odvija u Rumuniji, u kojoj se sveštenik iz Vatikana, istražujući samoubistvo časne sestre, suočava sa demonskom silom koja teroriše ljude. Film će biti prikazan u čast Maksima Aleksandra, dobitnika nagrade „Bela Lugoši“, koji je bio direktor fotografije na ovom filmu. Film već obara rekorde u gledanosti.

Iste večeri, u 22 časova, biće prikazan višestruko nagrađivani film talentovanog Prestona de Fransisa “Uništi me” iz 2017. Kada Aleksandra, na nagovor svoga dečka, prihvati da bude deo organizovanog tematskog kampovanja u okviru koga počinje stravičan “escape room”, vrlo brzo shvata da će se izvući živa jedino ako nastavi da igra iru po svojim pravilima. Film je do sada osvojio 13 nagrada na festivalima.

Drugo veče festivala, petak, 21. septembra u 20 časova, otvara film “Egzorcizam” hrvatske rediteljske zvezde Dalibora Matanića. Publika će videti prvi Matanićev izlet u horor žanr. Koreni ovog ostvarenja leže u istoimenoj pozorišnoj predstavi koju je Matanić postavio u pulskom Istarskom narodnom kazalištu. Za vreme rada na njoj, ekipa je saznala za slučaj devojke iz Pule nad kojom je, navodno, izvršen obred isterivanja đavola. Ekipa predstave je pokušala da sazna više, no slučaj je, kažu, zataškan i službeno se ništa nije dogodilo.

Nastavili su s istraživanjem i došli do podataka da se po hrvatskim crkvama redovno, na mesečnoj pa i nedeljnoj bazi, održavaju molitve za čišćenje, ali i pravi egzorcizmi. To je bilo polazište za film u kojem obred egzorcizma zapravo funkcioniše kao okidač za promene na višem društvvenom nivou. Na projekciji filma se očekuje prisustvo autora.

Nakon hrvatskog filma sledi, od 21:45, kratki ispitni film druge godine filmske produkcije FDU “Žetva” reditelja Aljoše Dakića, horor sa motivima slovenske mitologije. Mladi par, Nemanja i Irena, dolaze u misterioznu kuću u selu Slavorovo u kojoj ih goste Veselin i njegova žena Jovanka, slovenski pagani koji se drže radikalnih drevnih običaja.

Glumačku ekipu predvodi Predrag Peđa Bjelac, jedan od naših najuspešnijih glumaca u inostranstvu. On je rado izašao u susret studentima i pokazao veliku želju za saradnjom.

Poslednji film druge večeri, od 22 časa, biće nemački horor “Replace” reditelja Norberta Kila, po scenariju kultnog autora Ričarda Stenlija. Ovaj film postavlja pitanje dokle smo spremni da idemo kako bismo održali kult mladosti i lepote? Ovo je, dakle, još jedan film o kultu mladosti i lepote, ali ovog puta sa drugačijim obrtom. Protagonistkinja Kira Mabon je deo super-tajnog visokotehnološkog medicinskog eksperimenta koji ima za cilj trajno podmlađivanje svojih pacijenata. Međutim, Kirin karakter vodi priču ovog filma do dna misterije.

Poslednji dan, subota, 22. septembar, otvoriće u 18 časova film “Predator: evolucija” reditelja Šejna Bleka, četvrti u franšizi “Predator”. Na Dead Lake&Wine Festival dolazi samo nedelju dana nakon svetske premijere.

Od dalekog svemira do ulica predgrađa, lov se ponovo vraća kući, ali su sada lovci svemira jači, pametniji i smrtonosniji nego ikada pre, budući da su se genetički nadograđivali sa DNK materijalom drugih vrsta. Kada mladić slučajno aktivira svoj povratak na Zemlju, samo brižna posada bivših vojnika i nezadovoljni učitelj mogu sprečiti kraj ljudske rase.

U 20 časova biće prikazan domaći film “Ederlezi Rising” reditelja Lazara Bodrože i scenariste Dimitrija Vojnova. Autori su ga okarakterisali kao prvi pravi srpski naučnofantastični film, te pionirski poduhvat u srpskoj kinematografiji. Film donosi priču o astronautu poslatom na dugu intergalaktičku misiju. Tokom tog leta on se zaljubljuje u ženskog androida koji ga prati na misiji, i počinje da veruje da se unutar te mašine nalazi prava osoba. Reč je o kamernoj melodrami smeštenoj u naučnofantastični milje bliske budućnosti u kojoj je svet drastično drugačiji u odnosu na današnji. Glavnu žensku ulogu u filmu tumači Stoja, američka glumica srpskog porekla najpoznatija po ulogama u porno-filmovima, ali i društvena aktivistkinja, feministkinja i kolumnistkinja. Na projekciji se očekuje i prisustvo autora.

Festival će zatvoriti film špansko/francuske koprodukcije “Hladna koža” reditelja Ksavijera Gensa. U filmu, koji će se prikazivati od 22 časa, glavni lik filma, Prijatelj, 1914. godine dolazi na zabačeno ostrvo kao zamena za prethodnog meteorologa, gde shvata da njegov prethodnik nije tek tako nestao već da mu se desilo nešto puno gore. Pored njega, jedini stanovnici na ostrvu su Gruner, nasilni svetioničar i Aneris, njegov ljubimac. Film se našao na listama najboljih horora prošle godine, i u pitanju je film koji priziva atmosferu priča strave i užasa čuvenog pisca Hauarda F. Lavkrafta.

I na ovogodišnjem festivalu posetioci će moći da uživaju u najboljim srpskim vinima, kao i u kvalitetnom muzičkom programu. Svako veče, uz projekcije filmova, biće organizovan i prateći muzički di džej program.
Posebno izdvajamo afterparty u subotu. 22. septembra, kao završno veče festivala, kada će svi posetioci našeg festivala, kao i učesnici vinskog maratona, moći da proslave uspešnu trku i završetak festivala.

Krajolik Palićkog jezera sa prelepim parkom i misterioznim starim vilama, među kojima dominira stari bioskop Abazija sa svojom otvorenom scenom, savršena su lokacija za održavanje jedinstvenog horor festivala u Srbiji koji prikazuje najbolje horor filmove iz celog sveta, uz fantastična vina iz Srbije i regiona.

Organizator festivala je producentska kuća Art & Popcorn.