18:00 – NAGRAĐIVANI FILMOVI LA CINEF

Ukupno trajanje programa: 1 sat i 16 minuta

Prva nagrada
LASER-GATO (Laser-mačka) – reditelj Lukas Ašer (NYU, SAD / 22′)

Druga nagrada
SILENT VOICES (Tihi glasovi) – rediteljka Nadine Mison Džin (Univerzitet Kolumbija, SAD / 17′)

Dve treće nagrade
ALDRIG NOK (Nikad dosta) – reditelj Julijus Lagut Larsen (La Fémis, Francuska / 25′)

GROWING STONES, FLYING PAPERS (Kamenje koje raste, papiri koji lete) – reditelji Ruzbe Gezerseh i Soraja Šamsi (Filmuniverzitet Babelsberg Konrad Volf, Nemačka / 12′)

20:00 – KRATKI FILMOVI U TAKMIČARSKOJ SELEKCIJI

Ukupno trajanje programa: 2 sata i 28 minuta

NOUVEL HAIR (Svež rez) – reditelj Adrijen Bels (Francuska / 15′)

DERNIER PRINTEMPS (Poslednje proleće) – rediteljka Matilda Bedue (Francuska / 15′)

LE BAIN DES SIRÈNES (Sestrinsko kupanje) – rediteljka Lola Degov (Francuska, Belgija / 15′)

THE END (Kraj) – rediteljka Niki Lindrot fon Bar (Švedska, Francuska, Danska / 15′)

PARA LOS CONTRINCANTES (Za protivnike) – reditelj Federiko Luis (Čile, Meksiko, Francuska / 14′)

PELOTON TRUENO (Gromovski vod) – reditelj Teo Montoja (Kolumbija, Francuska / 15′)

GIẤC MƠ LÀ ỐC SÊN (San je puž) – reditelj Tijen An Ngujen (Vijetnam, Južna Koreja / 15′)

ALGUMAS COISAS QUE ACONTECEM AO LADO DE UM RIO (Nekoliko stvari koje se dešavaju pored reke) – reditelj Danijel Soares (Portugal, Francuska / 14′)

SPIRITUS SANCTUS (Sveti duh) – reditelj Mihal Toček (Poljska / 15′)

NIKO NIŠTA NIJE REKAO – rediteljka Tamara Todorović (Srbija, Francuska, Slovenija, Hrvatska / 15′)

Uz Bekhti, u žiriju će sedeti i međunarodno raznovrsna ekipa filmskih profesionalaca: senegalska producentkinja i rediteljka Angèle Diabang, libanski kompozitor Khaled Mouzanar, italijanska rediteljka Laura Samani i francuski reditelj Thomas Cailley. Njihov zadatak biće da izaberu najbolje filmove u okviru selekcije koja već godinama važi za ključnu platformu za mlade autore i filmske inovacije.

Program Un Certain Regard poznat je po tome što publici donosi drugačije, autorski snažne filmove, često sa novim imenima koja tek treba da osvoje svetsku scenu. Prošle godine, nagradu je odneo čileanski reditelj Diego Céspedes za svoj debitantski film The Mysterious Gaze of the Flamingo, koji je dobio pohvale kritike širom sveta.

U svom prvom obraćanju kao predsednica žirija, Leïla Bekhti naglasila je koliko joj ova uloga znači: posmatranje filmova, razmena mišljenja i dijalog sa kolegama vidi kao jedinstveno iskustvo koje istovremeno nosi odgovornost i veliko zadovoljstvo. Istakla je da film doživljava kao prostor susreta – sa drugima, ali i sa samim sobom i svetom oko nas – te da se raduje različitim perspektivama koje će oblikovati odluke žirija.

Bekhti je široj publici postala poznata zahvaljujući filmu A Prophet (2009) reditelja Jacques Audiard, koji je osvojio Grand Prix u Kanu. Tokom karijere, izgradila je reputaciju glumice snažnog izraza, sposobne da podjednako ubedljivo tumači uloge u dramama, komedijama i trilerima. Dobitnica je nagrade César za najperspektivniju glumicu, a publika je pamti po filmovima kao što su The Source, Sink or Swim i All Your Faces.

Ostatak žirija donosi jednako impresivne biografije. Angèle Diabang više od dve decenije razvija projekte koji se bave društvenim pitanjima, pravima žena i ljudskim pravima, dok je Laura Samani već privukla pažnju evropske scene svojim debitantskim filmom Small Body, nagrađenim na brojnim festivalima. Thomas Cailley se proslavio filmom Love at First Fight, a njegov kasniji rad The Animal Kingdom bio je i kritički i komercijalni uspeh u Francuskoj. Khaled Mouzanar, s druge strane, poznat je po saradnji sa rediteljkom Nadine Labaki, uključujući i film Capharnaüm, koji je osvojio nagradu žirija u Kanu i bio nominovan za Oskara.

Sastav ovogodišnjeg žirija jasno pokazuje nameru festivala da spoji različite kulturne perspektive i umetničke discipline – od režije i produkcije do muzike – kako bi se filmovi sagledali iz više uglova.

Očekuje se da će Un Certain Regard i ove godine doneti neka od najzanimljivijih otkrića festivala, a izbor ovog međunarodnog žirija mogao bi značajno da utiče na dalji put mladih autora ka svetskoj sceni. Cannes tako još jednom potvrđuje svoju ulogu jednog od najvažnijih mesta susreta filmske umetnosti, talenata i publike iz celog sveta.

Slavni reditelj je izrazio zadovoljstvo što je konačno bio u prilici da dođe na BIF.

“Godinama pričam sa Jašom o ovom festivalu i zaista sam želeo da dođem. Srećan sam što sam sada uspeo, ali ovo nije moj prvi boravak u Srbiji. Bio sam na Festivalu evropskog filma na Paliću čak tri puta. Toliko su mi se svideli atmosfera, duh i energija ljudi, kulturne vibracije”, izjavio je Abrahamson na današnoj konferenciji za novinare.

Najnovije ostvarenje “Mali stranac” otvoriće filmski progam BIF 11. marta uveče u Kinoteci.

“Nastojao sam da to bude žanrovski film. U osnovi je priča o duhovima (ghost story). Ovaj film već uspešno učestvuje na festivalima po svetu, ali drago mi je da će na BIF biti prikazan i moj film “Garaža” iz 2007. za koji sam posebno vezan”, rekao je autor koji je nominovan za Oskara za režiju filma “Soba” (2015), a glumica Bri Larson je osvojila Oskara za glavnu žensku ulogu u tom filmu.

Odgovarajući na pitanje novinara Abrahamson je rekao da je nominacija za Oskara imala pozitivan uticaj jer sada lakše dolazi do sredstava za  snimanje.

“To je pomalo kao na konjskim trkama, ljudi se klade na favorite. Sada ne moram da objašnjavam producentima ko sam. Vrata su mi otvorena. Ali postoji i negativna strana. Možete postati pomalo zavisnik od slave i pažnje, te nesvesno tražiti za sledeći projekat nešto što ima potencijal za nagrade i tako ograničiti svoj kreativni izbor. To je opasno za umetnika”, ukazao je Abrahamson.

Direktor Beogradskog Irskog Festivala Jaš Kaminski najavio je da će 7. izdanje ove manifestacije pored kulture, kojoj je festival  posvećen od osnivanja, po prvi put uključiti i biznis aspekt.

“Srećni smo što ponovo možemo da predstavimo beogradskoj publici irske filmove, muziku, književnost… U saradnji sa Turističkom organizacijom Beograda povodom dana Svetog Patrika od 16. do 18. marta sedam zgrada biće svetlom obojeno u zeleno. Među njima su Palata Albanija, Hotel Moskva, Most na Adi, prvi put i Narodni muzej, a nadamo se i Narodna skupština. Pored toga, organizujemo sa Ambasadom Irske prvi put irsko-srpsku digitalnu biznis konferenciju, u saradnji sa platformom “Srbija stvara”, Kabinetom premijerke i “Enteprise Ireland ”. To je novi razvoj za naš festival, nadamo se na obostranu korist”, istakao je Kaminski na današnjoj konferenciji za novinare u Jugoslovenskoj kinoteci.

Gost Festivala je i vizuelni umetnik Džon Džerard, koji će predstaviti 12. marta u Kinoteci digitalnu instalaciju “Zapadna zastava”.

“Hvala Jašu na pozivu. Zadovoljstvo je biti u Beogradu. Ovde sam prvi put. Rad koji ću predstaviti je digitalna simulacija, komad softvera, a biće instaliran sutra od 10 do 22 sata. Scena je svojevrsni portret pejsaža, značajnog ali malo poznatog, gde se desio prvi naftni štrajk, 1901. godine u Teksasu. Ovaj rad, koji je naručio britanski Kanal 4 i koji je videlo više miliona ljudi, pokušava da predstavi nešto što je nevidljivo”, rekao je Džerard, dodajući da će sutra u 11 sati održati i kraće predavanje o nastanku rada u novom, virtualnom mediju.  

Direktor Turističke organizacije Beograda Miodrag Popović istakao je da je „BIF već postao značajna i vredna tradicija, uz mnoštvo zanimljivih sadržaja koje nudi Beograđanima i gostima našeg grada“.

„Izdvojio bih predstavu Semjuela Beketa „Čekajući Godoa“, koja je u Beogradu prvi put izvedena na Starom sajmištu 1954. godine i bila prekretnica ne samo za pozorište, već za čitav kulturni život ondašnje Jugoslavije. Takođe bih skrenuo pažnju na filmski program BIF koji uvek odlikuje visok kvalitet“, izjavio je Popović. On je podsetio da je TOB prošle godine objavio na srpskom i engleskom jeziku knjigu „Enigma Singidunum“ koja govori o počecima grada, keltskim naseobinama i njihovom udelu u tradiciji i kulturi na ovom prostoru.

Jaš Kaminski je na kraju izrazio zahvalnost brojnim institucijama i kompanijama bez čije podrške, kako je rekao, BIF ne bi mogao da se održi.

Springtime In Belgrade! – Počeo je sedmi Beogradski Irski Festival   

Više o programima možete pronaći na sajtu Festivala – http://www.irishfest.rs/home/

Sedmi Beogradski Irski Festival (BIF) održava se od 9. do 17. marta, a tokom devet dana na više lokacija u Beogradu biće predstavljeni neki od najzanimljivijih segmenata irske kulture, uključujući najznačajnija i najnovija filmska ostvarenja, atraktivne izložbe, književne večeri, radionice i druge zanimljive kulturne događaje.  

Beogradski Irski Festival organizuje irski novinar sa srpskom adresom Jaš Kaminski u saradnji i uz podršku institucija i partnera: Ambasada Republike Irske u Atini, Irish Film International, Culture Ireland, delegacija Evropske Unije, EU Info centar, Grad Beograd, CRH, BPI, Agri Business Partner, Comtrade, Jameson, Guinness (Carlsberg, Serbia), Turistička organizacija Beograda, Jugoslovenska Kinoteka, Konzulat Irske (Srbija), i druge kulturne institucije i partneri bez kojih održavanje Beogradskog Irskog Festivala ne bi bilo moguće.   

Na četvrtom Dead Lake Horror & Wine Festivalu, koji će se održati od 20. do 22. septembra pod sloganom „Noći horora i vina!“ u bioskopu Abazija kraj jezera Palić, biće prikazana zapažena ostvarenja horor žanra, među kojima dva domaća , kao i četvrti nastavak “Predatora”, samo nedelju dana posle svetske premijere!

Na otvaranju Dead Lake Horror&Wine Festivala, u četvrtak, 20. septembra u 20 časova, biće prikazan svetski horor hit “Opatica iz pakla” reditelja Korina Hardija. “Opatica iz pakla” je deo filmskog serijala “Prizivanje zla”, a širom sveta je ovaj film još pre prikazivanja dobio epitet “najstrašnije horor priče”. Ovoga puta priča se odvija u Rumuniji, u kojoj se sveštenik iz Vatikana, istražujući samoubistvo časne sestre, suočava sa demonskom silom koja teroriše ljude. Film će biti prikazan u čast Maksima Aleksandra, dobitnika nagrade „Bela Lugoši“, koji je bio direktor fotografije na ovom filmu. Film već obara rekorde u gledanosti.

Iste večeri, u 22 časova, biće prikazan višestruko nagrađivani film talentovanog Prestona de Fransisa “Uništi me” iz 2017. Kada Aleksandra, na nagovor svoga dečka, prihvati da bude deo organizovanog tematskog kampovanja u okviru koga počinje stravičan “escape room”, vrlo brzo shvata da će se izvući živa jedino ako nastavi da igra iru po svojim pravilima. Film je do sada osvojio 13 nagrada na festivalima.

Drugo veče festivala, petak, 21. septembra u 20 časova, otvara film “Egzorcizam” hrvatske rediteljske zvezde Dalibora Matanića. Publika će videti prvi Matanićev izlet u horor žanr. Koreni ovog ostvarenja leže u istoimenoj pozorišnoj predstavi koju je Matanić postavio u pulskom Istarskom narodnom kazalištu. Za vreme rada na njoj, ekipa je saznala za slučaj devojke iz Pule nad kojom je, navodno, izvršen obred isterivanja đavola. Ekipa predstave je pokušala da sazna više, no slučaj je, kažu, zataškan i službeno se ništa nije dogodilo.

Nastavili su s istraživanjem i došli do podataka da se po hrvatskim crkvama redovno, na mesečnoj pa i nedeljnoj bazi, održavaju molitve za čišćenje, ali i pravi egzorcizmi. To je bilo polazište za film u kojem obred egzorcizma zapravo funkcioniše kao okidač za promene na višem društvvenom nivou. Na projekciji filma se očekuje prisustvo autora.

Nakon hrvatskog filma sledi, od 21:45, kratki ispitni film druge godine filmske produkcije FDU “Žetva” reditelja Aljoše Dakića, horor sa motivima slovenske mitologije. Mladi par, Nemanja i Irena, dolaze u misterioznu kuću u selu Slavorovo u kojoj ih goste Veselin i njegova žena Jovanka, slovenski pagani koji se drže radikalnih drevnih običaja.

Glumačku ekipu predvodi Predrag Peđa Bjelac, jedan od naših najuspešnijih glumaca u inostranstvu. On je rado izašao u susret studentima i pokazao veliku želju za saradnjom.

Poslednji film druge večeri, od 22 časa, biće nemački horor “Replace” reditelja Norberta Kila, po scenariju kultnog autora Ričarda Stenlija. Ovaj film postavlja pitanje dokle smo spremni da idemo kako bismo održali kult mladosti i lepote? Ovo je, dakle, još jedan film o kultu mladosti i lepote, ali ovog puta sa drugačijim obrtom. Protagonistkinja Kira Mabon je deo super-tajnog visokotehnološkog medicinskog eksperimenta koji ima za cilj trajno podmlađivanje svojih pacijenata. Međutim, Kirin karakter vodi priču ovog filma do dna misterije.

Poslednji dan, subota, 22. septembar, otvoriće u 18 časova film “Predator: evolucija” reditelja Šejna Bleka, četvrti u franšizi “Predator”. Na Dead Lake&Wine Festival dolazi samo nedelju dana nakon svetske premijere.

Od dalekog svemira do ulica predgrađa, lov se ponovo vraća kući, ali su sada lovci svemira jači, pametniji i smrtonosniji nego ikada pre, budući da su se genetički nadograđivali sa DNK materijalom drugih vrsta. Kada mladić slučajno aktivira svoj povratak na Zemlju, samo brižna posada bivših vojnika i nezadovoljni učitelj mogu sprečiti kraj ljudske rase.

U 20 časova biće prikazan domaći film “Ederlezi Rising” reditelja Lazara Bodrože i scenariste Dimitrija Vojnova. Autori su ga okarakterisali kao prvi pravi srpski naučnofantastični film, te pionirski poduhvat u srpskoj kinematografiji. Film donosi priču o astronautu poslatom na dugu intergalaktičku misiju. Tokom tog leta on se zaljubljuje u ženskog androida koji ga prati na misiji, i počinje da veruje da se unutar te mašine nalazi prava osoba. Reč je o kamernoj melodrami smeštenoj u naučnofantastični milje bliske budućnosti u kojoj je svet drastično drugačiji u odnosu na današnji. Glavnu žensku ulogu u filmu tumači Stoja, američka glumica srpskog porekla najpoznatija po ulogama u porno-filmovima, ali i društvena aktivistkinja, feministkinja i kolumnistkinja. Na projekciji se očekuje i prisustvo autora.

Festival će zatvoriti film špansko/francuske koprodukcije “Hladna koža” reditelja Ksavijera Gensa. U filmu, koji će se prikazivati od 22 časa, glavni lik filma, Prijatelj, 1914. godine dolazi na zabačeno ostrvo kao zamena za prethodnog meteorologa, gde shvata da njegov prethodnik nije tek tako nestao već da mu se desilo nešto puno gore. Pored njega, jedini stanovnici na ostrvu su Gruner, nasilni svetioničar i Aneris, njegov ljubimac. Film se našao na listama najboljih horora prošle godine, i u pitanju je film koji priziva atmosferu priča strave i užasa čuvenog pisca Hauarda F. Lavkrafta.

I na ovogodišnjem festivalu posetioci će moći da uživaju u najboljim srpskim vinima, kao i u kvalitetnom muzičkom programu. Svako veče, uz projekcije filmova, biće organizovan i prateći muzički di džej program.
Posebno izdvajamo afterparty u subotu. 22. septembra, kao završno veče festivala, kada će svi posetioci našeg festivala, kao i učesnici vinskog maratona, moći da proslave uspešnu trku i završetak festivala.

Krajolik Palićkog jezera sa prelepim parkom i misterioznim starim vilama, među kojima dominira stari bioskop Abazija sa svojom otvorenom scenom, savršena su lokacija za održavanje jedinstvenog horor festivala u Srbiji koji prikazuje najbolje horor filmove iz celog sveta, uz fantastična vina iz Srbije i regiona.

Organizator festivala je producentska kuća Art & Popcorn.

Jubilarni peti Beogradski Irski Festival, koji će se održati od 6. do 22. marta, predstaviće atraktivan izbor igranih i dokumentarnih filmova čiji je fokus – muzika, a gost festivala biće reditelj nove sezone popularne serije “Peaky Blinders” (Birmingemska banda) – Dejvid Kefri (David Caffrey).

U okviru programa “Irska filmska nedelja” biće prikazan njegov film “Pljačka za tvoju dušu” (Grand Theft Parsons) o legendarnom muzičaru Gramu Parsonsu, jednom od najznačajnijih američkih autora svih vremena. Nakon projekcije filma, 15. marta u Jugoslovenskoj kinoteci (19.30h, Kosovska 11), zainteresovana publika imaće priliku da razgovara sa poznatim irskim rediteljem.

Dejvid Kefri će i sutradan na istom mestu (16. marta, od 14h) razgovarati sa ljubiteljima sedme umetnosti o hit-seriji “Peaky Blinders” (Birmingemska banda), čiju će četvrtu sezonu režirati, ali i o nagrađivanoj seriji “Love/Hate”, kao i o drugim televizijskim i filmskim radovima koji su deo opusa ovog cenjenog irskog reditelja. Serija “Birmingemska banda” se i kod nas se velikim uspehom prikazuje na Radio-televiziji Srbije.

 “Oduševljen sam i počastvovan što sam pozvan na Beogradski Irski Festival. Prilika da se moji filmski i TV radovi prikažu u Beogradu na velikom platnu veoma je uzbudljiva. Radujem se susretu sa filmskim autorima i studentima 15. i 16. marta u Kinoteci, sa kojima ću razgovarati o mom trenutnom angažovanju na seriji “ Birmingemska banda” i preneti im neka moja iskustva i znanja koje sam stekao radeći u televizijskoj i filmskoj industriji proteklih 20 godina. Raduje me što ću videti Beograd i upoznati Beograđane!”, rekao je Dejvid Kefri povodom gostovanja na Beogradskom Irskom festivalu.

 U periodu od 15. do 21. marta publika će u kultnoj “Sali Dinko Tucaković” Jugoslovenske kinoteke (Kosovska 11) moći da pogleda i dramediju “Frank” reditelja Lenija Abrahamsona (Lenny Abrahamson) o ekscentričnom muzičaru sa maskom na glavi, kojeg igra jedan od najpopularnijih glumaca današnjice Majkl Fazbinder (Michael Fassbender). Leni Abrahamson je inače reditelj izuzetnog filma “Soba” (Room), za koji je Brie Larson dobila Oskara za najbolju žensku ulogu.

Tu je zatim odlični dokumentarac Džulijana Templa (Julien Temple) “Džo Stramer – Neispisana budućnost” o frontmenu čuvenog benda The Clash, kao i “Dobre vibracije” – fenomenalna (istinita) priča o fanatičnom zaljubljeniku u muziku i njegovoj maloj izdavačkoj kući u Belfastu tokom nereda u Severnoj Irskoj.

Publiku očekuje i dokumentarac “Ghost Blues – Priča o Roriju Galageru” o najpoznatijem irskom gitaristi, kao i “Setanta, stanje nezavisnosti”, izvrsni dokumentarac o Ircu koji iz napuštene kuće u Londonu vodi uspešnu izdavačku kuću. Biće prikazan i irski film “Luda Meri” (2016) – odlična drama o devojci koja se nakon kratkog boravka u zatvoru vraća svom životu i shvata da su se stvari bitno promenile…

Prava poslastica je poslednji film Džona Hjustona “Mrtvi” snimljen po priči velikog Džejmsa Džojsa, kao i kratki film “Kalenić – poslednji dani gradske pijace” – prelepo uhvaćena duša Beograda kroz prikaz jednog od njegovih najzprepoznatljivijih obeležja – pijace Kalenić. Nakon projekcije filma ko-autor Ivan Vuković razgovaraće sa publikom.

Više informacija o filmskom programu, kao i satnicu, možete pronaći na sajtu festivala – www.irishfest.rs i FB strani (www.facebook.com/BelgradeIrishFestival).

Peto izdanje Beogradskog Irskog Festivala, koje će se održati od 6. do 22. marta, predstaviće na više lokacija u Beogradu deo očaravajuće irske kulture.

 Publiku očekuju najznačajnija i najnovija filmska ostvarenja iz Irske, zatim savremeni plesni performans, izložbe, koncerti, radionice i drugi atraktivni kulturni događaji, kao i niz zanimljivih gastronomskih dogodovština.

Na festivalu će nastupiti i održati radionicu čuvena plesačica Jean Butler, a gost festivala biće i David Caffrey, reditelj nove sezone popularne serije “Peaky Blinders” (Birmingemska banda) koja se i kod nas sa uspehom prikazuje.

Tu je i izložba renomiranog irskog fotografa Conora Fergusona, kao i festivalski foto-konkurs.

Glavni grad će se i ove godine, zahvaljujući Beogradskom Irskom Festivalu, pridružiti svetskim metropolama koje obeležavaju irski nacionalni praznik Dan Svetog Patrika, pa će nekoliko gradskih lokacija, uključujući Most na Adi, biti osvetljeno irsko-zelenim svetlom.

Beogradski Irski Festival organizuje irski novinar sa srpskom adresom Jas Kaminski u saradnji i uz podršku institucija i partnera: Ambasada Republike Irske u Atini, Irish Honorary Consulate (Srbija), Irski filmski institut, Culture Ireland, delegacija Evropske Unije, EU Info centar, Grad Beograd, CRH, BPI, Agri Business Partner, Comtrade, Carlsberg, Jameson, Turistička organizacija Beograda, Bitef teatar i Beogradska sekcija CID-UNESCO, Jugoslovenska Kinoteka, KC Rex, KC Grad, Smokvica i druge kulturne institucije i partneri bez kojih održavanje Beogradskog Irskog Festivala ne bi bilo moguće.

Beogradski Irski Festival online:

Sajt – www.irishfest.rs

Facebook strana – www.facebook.com/BelgradeIrishFestival

Instagram – https://www.instagram.com/beogradskiirskifestival/

Twitter – https://twitter.com/IrishFestBGD

Sastanku su prisustvovali predstavnici najvećih regionalnih festivala fantastike: direktor Grossmann festivala fantastičnog filma i vina – Tomaž Horvat (Slovenija) i ko-direktorka Fantastic Zagreb Film Festivala – Mia Pećina (Hrvatska), kao i direktor i programski direktor Dead Lake Horror & Wine Festivala – Miroslav Mogorović i Milan Todorović. Dogovorena je zajednička strategija i koordinirano delovanje svih regionalnih festivala ovog tipa, a postoji i ideja da se formira Unija regionalnih festivala horora i fantastike.

Pismenu podršku ovoj inicijativi poslali su i Dracula Film Festival (Rumunija), Trash Film Festival (Hrvatska), Festival srpskog filma fantastike (Beograd), Hrizantema: Horror & Fantasy Film Festival (Subotica), kao i novoosnovani Montenegro International Fantastic Film Festival (Tivat).

Prvi Dead Lake Horror & Wine Festival predstavio je relevantan presek dugometražnih ostvarenja horor žanra iz celog sveta. Prikazano je devet ostvarenja uključujući svetsku premijeru filma „Drugo carstvo noći“ (2nd Reign of Night, r: Antoni Solé) i projekcije američkih filmova „Night of the Living Deb“ i „Džun“ (June), koje su na Dead Lake festivalu održane pre svetske distribucije!
Festival je dodelio nagradu Haron cenjenom velškom reditelju, scenaristi i producentu Julianu Richardsu za izuzetan doprinos i promociju horor umetnosti. Julian Richards bio je specijalni gost Festivala.

Organizator festivala je producentska kuća Art & Popcorn.

Odmah nakon uručenja nagrade, koju Festival dodeljuje za izuzetan doprinos i promociju horor umetnosti, program će otvoriti kanadski horor „Paklena deca“ (Hellions) reditelja Brusa Mekdonalda (Bruce McDonald), koji je premijerno prikazan u januaru ove godine na Sundance festivalu, a nakon toga i u zvaničnim selekcijama Filmskog festivala u Torontu i Edinburgu.

Festival se održava pod sloganom „Živeli, za strah!“ (Cheers for Fears!).

Satnica Dead Lake Horror & Wine Festivala

Sreda, 9. septembar

20.00h Paklena deca (Hellions, r: Bruce McDonald)
22.00h Rovkino gnezdo (Shrew’s Nest, r: Juan Fernando Andrés i Esteban Roel)

Četvrtak, 10. septembar

18.00h Julian Richards – Masterclass o produkciji nezavisnih horor filmova u Evropi
20.00h Zao duh (Ghoul, r: Petr Jákl)
22.00h Zaboravljeni (The Forgotten, r: Oliver Frampton)

Petak, 11. septembar

20.00h Izvor (Spring, r: Aaron Scott Moorhead i Justin Benson)
22.00h Drugo carstvo noći (2nd Reign of Night, r: Antoni Sole) – SVETSKA PREMIJERA
00.00h Ponoćna strava i užas: Entitet (The Entity, r: Eduard Schuldt)

Subota, 12. septembar

20.00h Night of the Living Deb (r: Kyle Rankin)
22.00h Džun (June, r: L. Gustavo Cooper)

Sve projekcije filmova se održavaju na Letnjoj sceni bioskopa Abazija kraj jezera Palić (u slučaju lošeg vremena program se prebacuje u unutrašnjost bioskopa), masterclass Juliana Richardsa biće održan u bioskopu Lifka u Subotici (prostor je obezbeđen u saradnji sa Internacionalnim festivalom horror i fantasy filma Hrizantema). Cena dnevnih ulaznica iznosi 100 dinara (važi za sve filmove koji će biti prikazani tokom dana za koji je ulaznica kupljena). Nakon filmskih projekcija održavaće se „sablasne žurke“ sa prigodnim muzičkim programom (četvrtak, 10. septembar: DJ Peepolly; petak, 11. septembar: DJ Nataša; subota 12. septembar: Harmonija Haosa, Neuroleptic Trio).

Pitoreskno okruženje jezera Palić sa prelepim rustičnim parkom i misterioznim vremešnim vilama, među kojima dominira stari bioskop Abazija sa svojom otvorenom scenom, savršen su mizanscen za održavanje ovog jedinstvenog festivala – prvog u Srbiji koji će prikazivati najbolja dugometražna ostvarenja horor žanra iz celog sveta.

Nagradu Haron, čiji je ovogodišnji laureat Julian Richards, svake godine Festival će dodeljivati istaknutim predstavnicima horor žanra, koji će biti i specijalni gosti Dead Lake Horror & Wine Festivala. Haron je ime skeledžije iz grčke mitologije koji u Hadu prevozi mrtve duše preko reke Stiks (granice između sveta živih i sveta mrtvih). Autorka statue Haron je Marija Tavčar, lutkarka i kostimografkinja.

Novi koncept se čvrsto oslanja na slavne dane ovog festivala i podrazumeva povratak u program svih formi dokumentarnog filma, a pre svega dugometražnog i srednjemetražnog. Iza novog-starog koncepta Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma (koji je nekada imao nadimak ‘Martovski festival’) stoje umetnički direktor Mladen Matičević i odbor Festivala u sastavu Andreja Mladenović, Igor Toholj, Bogdan Petković, Petar Jakonić i Stevica Živkov.

„Naša iskrena namera je da ovaj legendarni festival ponovo vratimo na poziciju koja mu je nekada sa razlogom pripadala, na mesto značajnog regionalnog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, kao i da filmskim stvaraocima iz Srbije, regiona i sveta ponudimo mesto za okupljanje i druženje na kome će se osećati kao kod kuće“, kaže umetnički direktor Festivala Mladen Matičević.

Predstojeći BFDKF, koji će se održati u beogradskom Domu sindikata, imaće tri takmičarske selekcije: Dvorište (Domaća selekcija), Vidici (Regionalna selekcija) i Reflektor (Međunarodna selekcija). Domaći i regionalni autori takmičiće se u sledećim kategorijama: dugometražni dokumentarni film, srednjemetražni dokumentarni film, kratkometražni dokumentarni film, kratkometražni igrani film, eksperimentalni, animirani i studentski film.

„Dakle, ovo izdanje festivala će biti prvo zvanično prvenstvo Srbije u dokumentarnom i kratkometražnom filmu“, najavljuje Mladen Matičević, i dodaje: „Vođeni uverenjem da u našem neposrednom okruženju svake godine nastaje veliki broj vrhunskih i značajnih filmova sa temama koje su nam bliske, naša želja je da ih predstavimo beogradskoj publici, kao i da svim kolegama iz okruženja omogućimo neposredno takmičenje za nezvaničnu titulu prvaka regiona u dokumentarnom i kratkometražnom filmu“. U okviru ove dve selekcije dodeljivaće se i strukovne nagrade: za najbolju režiju, scenario, montažu, fotografiju, zvuk, muziku i produkciju.

Treću takmičarsku selekciju čine najbolji debitantski dugometražni dokumentarni filmovi iz čitavog sveta proizvedeni u poslednjih godinu dana. Ovu selekciju možemo smatrati nezvaničnim svetskim prvenstvom u dokumentarnom filmu za mlade autore. Nagradu za najbolji film u ovoj selekciji dodeljivaće žiri filmske kritike.

U okviru festivala održače se će i tri velika prateća programa: „U Kinu“ – program najboljih kineskih dokumentarnih filmova nastalih u zadnjoj deceniji, „Duh grada“ – program najboljih filmova koji govore o urbanom duhu Beograda nastalih u zadnjih deset godina, i Panorama, selekcija filmova koji nisu ušli u takmičarski program ali zavređuju da budu prikazani.

Na 43. FEST-u će biti prikazano 90 premijernih i 34 reprizna filma na ukupno 242 projekcije u sledećim programima:

GLAVNI TAKMIČARSKI PROGRAM (međunarodna selekcija)
GLAVNI PROGRAM VAN KONKURENCIJE (međunarodna selekcija)
PANORAMA (pregled aktuelnih filmova svetske produkcije)
HORIZONTI (film danas)
FORUM (9 dana autora)
THRILLS&KILLS(žanrovski film)
GRANICE (subverzivni film – takmičarski program)
MICROWAVE (mikrobudžetni filmovi)
SRPSKI FILM (nacionalni takmičarski program)
OMAŽ: ALEKSANDAR SOKUROV (dobitnik nagrade za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti)
OMAŽ: MILENA DRAVIĆ (dobitnica nagrade za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti)
FEST KLASIK – retrospektive
SPECIJALNE PROJEKCIJE

U Glavnom takmičarskom programu naći će se 15 filmova iz Engleske, Mađarske, Turske, Italije, Jordana, Grčke, Rusije, Francuske, Nemačke, Hrvatske, Gruzije, Čilea. Može se reći da se među ovim filmovima izdvojila jedna dominantna tema – odrastanje, i to odrastanje u atipičnoj sredini. Internacionalni petočlani žiri odlučivaće o nagradama u kategorijama: najbolji film, najbolji scenario, najbolja režija, najbolja muška uloga, najbolja ženska uloga, i najbolji debi. Najbolji film poneće nagradu Beogradski Pobednik.

U istim kategorijama, nagrade će se dodeljivati i u nacionalnoj selekciji – u okviru programa Srpski film, a o njima će odlučivati internacionalni petočlani žiri. U ovoj selekciji biće prikazano nekoliko filmova koji su već imali bioskopsku distribuciju, kao i nekoliko premijera poput filmova Ničije dete, Petlja i Isceljenje.

Takmičarski program Granice posvećen je programu Konfrotacije, za koji je, još na samom početku FEST-a (1971.), filmove selektovao Dušan Makavejev. Naslednici te selekcije bili su Vidici Radoslava Zelenovića, a tokom osamdesetih, devedesetih i dvehijaditih Djavo u telu, Blagodeti prljavog i X files selektora Miroljuba Vučkovića. Na programu će se naći subverzivni, kontroverzni, arthaus filmovi koji pomeraju granice u tematskom i estetskom smislu, a o nagradi za najbolji film odlučivaće tročlani žiri. Jedna od novina festivala su i ponoćne projekcije u Sava centru na kojima će se naći filmovi iz ovog programa.

U Glavnom programu van konkurencije naći će se i najvažniji holivudski filmovi i favoriti za Oskara kao što su Birdman, Foxcatcher, Whiplash, Still Alice, Wild, Theory of everything, Nightcrawler. Tu su i najnovija ostvarenja dobro poznatih reditelja, kao što su Magic in the moonlight Vudija Alena, Maps to the stars Dejvida Kronenberga, The Cut Fatiha Akina, Second Chance Suzan Bier, Jimmy’s Hall Kena Louča, Queen and Country Džona Burmana, The new girlfriend Fransoa Ozona, The president Mohsena Makmalbafa. Pravo sa filmskog festivala u Berlinu stižu tri filma: Body, Virgin Mountain i As we were dreaming, a biografski film Pasolini Abela Ferare, sa Vilijemom Dafoom u glavnoj ulozi, biće prikazan 5. Marta, tačno 40. godina nakon ubistva slavnog italijanskog reditelja.

Nagradu Beogradski Pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, FEST dodeljuje Mileni Dravić, jednoj od naših najvećih glumica, ženi koja iza sebe ima mnoga međunarodna i jugoslovenska filmska priznanja. Drugu nagradu za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti dobiće Aleksandar Sokurov, jedan od najvažnijih reditelja današnjice, i svakako jedan od najvećih ruskih reditelja, koji dolazi na FEST da i lično primi nagradu. U njihovu čast biće održani omaž programi u Jugoslovenskoj kinoteci, a uvod u Sokurovljevu retrospektivu biće dokumentarni film Voices of Sokurov.
U Kinoteci će biti održano nekoliko specijalnih projekcija- Slučaj Matej nedavno preminulog reditelja Frančeska Rozija, koji je prikazan na FEST-u 1973. godine, kao i projekcije filmova Otac na službenom putu i Underground kojima se obeležava 30, odnosno 20 godina od kada su doneli Zlatne palme Emiru Kusturici. Takođe, u okviru programa FEST klasik biće upriličene i projekcije filmova reditelja čiji su se filmovi našli na ovogodišnjem programu, a koji su imali svoja ostvarenja i na ranijim izdanjima FEST-a.

Karte će biti u prodaji od 7. februara na blagajnama dvorana i mogu se nabaviti po sledećim cenama:
-Sava centar: svečano otvaranje 27.2. u 19h- 500din, projekcije od 9h 200din, 11h i 13.30h 250din, 16.30h 300din, 19h i 22h 350 din, 24h 250din.
-Dom omladine: 12.30h, 15h, 22.30h 250din, 17.30h i 20h 300din
-DKCB: 12h, 14.30h, 22h 250din, 17h i 19.30h 300din
-Fontana: 15h, 17h, 21h 250din, 19h 300din
-Dom sindikata: 17.30h 200din, 20h 300din, 22.30h 250din
-Muzej Jugoslovenske kinoteke (Kosovska): 18h i 20h 250din
-Jugoslovenska kinoteka (Uzun Mirkova): 17h i 21h 250din, 19h 300din

Na komplet karata po terminskim linijama odobrava se popust od 10% u prvih sedam dana prodaje.

I ove godine o programu i vestima vezanim za festival možete se informisati pomoću aplikacije za Android i iOS mobilne uređaje koja će uskoro biti dostupna na Play store i App store.

U programu New Voices/New Visions prikazano je (premijerno u SAD) 10 najboljih debitantskih filmova iz celog sveta po mišljenju selektora. Ova nagrada, deseta po redu za Ničije dete, ima dodatni značaj jer je dodeljuje žiri sastavljen od američkih filmskih dirtibutera, koji su u svom obrazloženju naveli:
„Duboko smo impresionirani neodoljivim, višeslojnim i ubedljivim prvim filmom scenariste-reditelja iz Srbije. Dete glumac (zadivljujuće izvođenje Denisa Murića) prolazi izuzetnu tranformaciju u ovoj ličnoj, intimnoj priči smeštenoj u vreme istorijskih previranja. Pažljivo promišljeni a, sa druge strane, neočekivani izbori i odvažna režija za posledicu imaju film koji je u isti mah i neposredan i sveobuhvatan, i žiri sa nestrpljenjem iščekuje nove radove ovog uzbudljivog novog talentovanog reditelja“.

Na zahtev publike, najpopularniji filmovi Međunarodnog filmskog festivala u Palm Springsu biće prikazani još jednom u programu Best of the Fest. Tokom celog festivala publika je nakon svake projekcije davala svoje glasove filmovima, a ostvarenja sa najboljim ocenama se ponovo prikazuju odmah po završetku festivala. Među filmovima koji će biti prikazani je i Ničije dete. Ove godine na Međunarodnom filmskom festivalu u Palm Springsu prikazano je preko 190 filmova.

„Ničije dete“ će premijerno u Srbiji biti prikazan na predstojećem FEST-u (27. februar – 8. mart), a ubrzo nakon toga i u bioskopima širom Srbije i regiona.

Podsetimo se, film Ničije dete je u decembru na REC. Tarragona International Film Festivalu u Španiji dobio nagradu publike, a u novembru je dobio glavnu nagradu za najbolji film – Shadi Abd El Salam Award for the Best Film, u okviru selekcije Međunarodna nedelja kritike u Kairu. Krajem oktobra je dobio HT Nagradu publike za najbolji dugometražni fiilm na 12. Zagreb Film Festivalu, a na Filmskom festivalu u Veneciji, gde je film imao 4. septembra 2014. godine svetsku premijeru, osvojio je Nagradu publike (RaroVideo Audience Award), koja se dodeljuje za najbolji film prikazan u selekciji „Nedelja međunarodne filmske kritike“. U pitanju jedina nagrada koju zvanično dodeljuje „Nedelja međunarodne filmske kritike“. Pored glavne, film je u Veneciji osvojio još dve nagrade, koje dodeljuju kritičari: nagradu FIPRESCI za najbolji film koja uključuje sve zvanične i paralelne programe na Filmskom festivalu u Veneciji izuzev glavnog (dodeljuje je Međunarodno udruženje filmskih kritičara iz celog sveta), kao i nagradu za najbolji scenario u okviru selekcije „Nedelja međunarodne filmske kritike“ (Fedeora Award for Best Script) koju je film dobio od strane Federacije filmskih kritičara iz Evrope i mediteranskih zemalja – FEDEORA.

Takođe, mladi Denis Murić, koji glumi glavnu ulogu u filmu, osvojio je Child Protection Special Mention Award na Abu Dhabi Film Festivalu, koji je održan od 23. oktobra do 1. novembra 2014.

Film „Ničije dete“ je baziran na fascinantnoj istinitoj priči o divljem dečaku (u filmu ga igra Denis Murić) koga su sredinom osamdesetih godina prošlog veka lovci pronašli među vukovima u šumi u planinama Bosne i Hercegovine, nakon čega je poslat u Beograd u dom za nezbrinutu decu da se socializuje. Suprotno predviđanjima, dečak, koji nasumično dobija ime Haris, počinje ubrzano da se razvija i sklapa prijateljstva. Počnije rat u Bosni i Hercegovini, a u dom stiže pismo od lokalnih bosanskih vlasti kojim se zahteva Harisov brzi povratak…

U filmu igraju deca Denis Murić, Pavle Čemerikić, Isidora Janković i glumci Miloš Timotijević, Tihomir Stanić, Borka Tomović, Goran Šušljik, Zinaida Dedakin, Branka Šelić, Mihailo Laptošević, Draginja Voganjac, Marija Opsenica, Ljuba Todorović i Bora Nenić.

NO ONE`S CHILD- directed by Vuk Ršumović- Official Trailer from SOUL FOOD DISTRIBUTION & SALES on Vimeo.

Scenario i režija – Vuk Ršumović, direktor fotografije je Damjan Radovanović kome je ovo takođe prvi igrani film.

Film je realizovan u produkciji Miroslava Mogorovića iz kuće Art & Popcorn iz Beograda, koproducenti su Radio-televizija Srbije, Baboon Production iz Srbije, Kinorama iz Hrvatske.
„Ničije dete“ su podržali Filmski centar Srbije, Grad Beograd i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.