Eastern Promises

Eastern Promises (prevedeno kod nas kao Zakletva, ili Istočna obećanja), film Dejvida Kronenberga iz 2007. godine. Kao i do sada, Kronenbergu najbolje ide nasilje tako da su dve najvrednije scene u filmu tog tipa. Prva, na samom početku filma – klanje (stravično realistički prikazano) i druga – scena tuče britvama u javnom kupatilu koja potraje nekoliko minuta. Ostatak filma nekako nepovezan, neubedljiv. Radnja filma se paralelno odvija sa pričom iz off-a, čitanjem dnevnika jedne ubijene devojke. Priča o ruskoj mafiji, prostituciji, londonskom podzemlju. Istovremeno lična drama mlade Ruskinje i saosećanje engleske medicinske sestre (Naomi Watts) koja pokušava da glumi borca za ljudsku pravdu, prosečno uverljivo. Naomi Watts o svojoj ulozi kaže:

“Dopalo mi se kako ju je taj dogadjaj zaintrigirao i zapravo – probudio. Ona je živela u stanju depresije, bez istinskog kontakta sa bilo kim, i krila se iza svog posla. Ovo je probudilo njen duh, i naučilo je više o tome ko je, šta je njen identitet, čitava ruska strana njene ličnosti koju je možda negirala, kao dete imigranata, prva generacija u novoj zemlji. Taj slučaj je dao smisao njenom životu”.

Možda joj je to pisalo u opisu lika ili joj je Kronenberg tako predstavio ali to nema veze sa snimljenim filmom. Jer, prva scena u kojoj se ona pojavljuje je kada mlada devojka umire a beba se rađa. Nemamo mi pojma kao gledaoci kakva je ona bila ranije i da li ju je događaj prodrmao, a kamoli da situacija u kojoj se našla daje smisao njenom životu.
Vincent Cassel (Mržnja, Doberman, Okean 12, 13) je pružio dobru glumu u Eastern Promises, iskusni Armin Mueller-Stahl, koji glumi na filmu još od 1956, takođe.
Kraj filma je prilično zbrzan, kao da je zadnjih 10-15 minuta rađeno samo pred kraj radnog vremena po sistemu „daj da odradimo pa da idemo“.
Sve u svemu, koliko god se ljubitelji Dejvida Kronenberga ljutili, režija je ovde na nivou otaljavanja, osim u par trenutaka, i to je za film najjači utisak.

NVO Distrikt 0230 i Dom omladine Kikinda raspisuju konkurs za filmski festival LOW BUDGET KIKINDA 08.

Rok za predaju gotovih scenarija je od 14.11. do 28.11.2008. godine
Rok za predaju gotovih filmova je do 19.12.2008. godine

Tehnicki uslovi su da filmovi ne budu duzi od 7 minuta i da su u DVD Video ili Microsoft DV AVI formatu. Gotove scenarije i filmove mogu se predati u Domu omladine Kikinda u vremenu od 11 do 14 sati svakog radnog dana u kancelariji broj 1.

U sredu, 26. novembra, u Beogradu ce biti otvoren cetrnaesti festival autorskog filma. Festival ce zapoceti prikazivanjem filma Glad, reditelja Stiv Mekvina, inace njegov prvenac za koji je pisao i scenario.
Festival autorskog filma trajace osam dana. U konkurenciji za glavnu nagradu „Aleksandar Sasa Petrovic” publika ce moci da odgleda 17 filmova medju kojima su „Snimanje u Palermu” (reditelj Vim Venders, igra Dennis Hopper), „Pandorina kutija” (reditelj Jesim Ustaoglu, na festivalu San Sebastijan najbolji film i Tsilla Chelton najbolja glumica), „Papirni vojnik” (reditelj Aleksej German Juniora, srebrni lav u Veneciji).
Premijerni program festivala autorskog filma prikazivace se u Dvorani kulturnog centra, a prateci programi (omazi Zivojinu Ziki Pavlovicu, Mihajlu Al Popovicu i Andreu Bezenu, revija muzicko-biografskih, angazovanih i spanskih horor filmova) u bioskopima Balkan, Art, Domu kulture Studentski grad i Jugoslovenskoj kinoteci.

1. There Is an End – The Greenhornes – (featuring Holly Golightly)

2. Yegelle Tezeta – Mulatu Astatke

3. Ride Your Donkey – The Tennors

4. I Want You – Marvin Gaye

5. Yekermo Sew – Mulatu Astatke

6. Not If You Were the Last Dandy on Earth – Brian Jonestown Massacre

7. Tell Me Now So I Know – Holly Golightly

8. Ethanopium – Dengue Fever

9. Unnatural Habitat – The Greenhornes

U Domu kulture „Studentski grad“ od 7. do 11. oktobra odrzava se 5. Evropski festival animiranog filma Balkanima. Organizator festivala je Akademski filmski centar. Program je podeljen na takmicarski deo, stidentski, program Panorama i specijalne programe (Omaz grckoj animaciji, radionice, master klas Borislava Sajtinca, izlozbe i razgovori sa autorima). Na ovogodosnjem festovalu ucestvovace filmovi iz 30 zemalja.Festival pocinje u utorak, 7. oktobra u 12 sati u maloj sali, dokumentarnim filmom o samom festivalu. Zatvaranje je predvidjeno u subotu, 11. oktobra u 20 sati u velikoj sali, dodelom nagrada i projekcijom nagradjenih filmova.

Guy Ritchie: Moj novi film, RocknRolla, istog je zanra kao i Dvocevke i Snatch. Pozeleo sam da uradim jos jedan takav film jer se Engleska potpuno izmenila zadnjih 15-20 godina. Svet kriminala se konstantno menja tako da je deo filma o tome kako nova skola kriminalaca izguruje stare iz „posla“.

Ko su „nova skola kriminala“ u Engleskoj?

Guy Ritchie: Pa, deo toga su Rusi i kriminalci iz Istocne Evrope. Do pre par godina veliki gangsteri su ovde zaradjivali po par miliona funti dok sada novi okrecu milijarde. Stara skola pokusava da radi po starim principima ali novi ih sve vise izbacaju iz posla. Cela Britanija se menja. Stari identitet koji je Engleska imala takoreci da vise ne postoji. Sve je postalo medjunarodno kao sto je u Njujorku. Desava se da kupac ponudi milion funti za kucu i onda se pojavi oligarh koji da 25 miliona i kupi je u trenutku. To se desava i sa fudbalskim timovima. Sa igracima, takodje. Sve to ima ogromni uticaj na kulturu koje je nase drustvo imalo. Pokusao sam da nesto od toga reflektujem i u filmu RocknRolla.

Jeli London za vas jos uvek dom?

Guy Ritchie: Definitivno. London je moj dom. Rodjen sam tu i dosta toga sam tu preziveo. Posmatrao sam i prezivljavao dozivljavanje Londona i kroz svoju zenu, tako da sam video kako je biti i domacin i turista u Londonu. Mnogo je lepse biti turista. Neko mi je jednom rekao da domacin uvek vidi lose stvari a turista uvek dobre. To mi olaksava posto sam ozenjen amerikankom.

Da li zaista imate svoj pab u Londonu?

Guy Ritchie: Imam. I mogu vam reci da je mnogo teze voditi pab nego snimiti film. Mada je jedini razlog zbog kog sam usao u taj biznis sa pabom zabrana pusenja u njima. U proseku, cetiri paba se u Londonu dnevno zatvori zbog te zabrane, ali mi evo, i dalje radimo.

Kako starite, posmatrate li kriminalce manje romanticno u svojim filmovima?

Guy Ritchie: Mislim da ne. Posmatram ih objektivno. Pokusavam da ne ukljucujem ni etiku ni moral. Prikazujem jednostavno pogled i komentar na njih i njihovo ponasanje.

Jeste li ikada upoznali nekog zloglasnog clana podzemlja dok ste istrazivali za film?

Guy Ritchie: Nisam. Neke ideje za filmove sam dobijao iz prica koje sam slusao. Na primer, prica o hranjenju svinja u Snatch. To je klise. Sreo sam tipa koji je lesevima vadio zube pre no sto ih je bacao svinjama. Inace, on je sada simpatican dedica. Daje donacije humanitarnim organizacijama, vodi lokalni fudbalski klub. Naizgled se nikako ne razlikuje od bilo kog njegovog vrsnjaka.

Radite i na novom filmu o Serloku Holmsu?

Guy Ritchie: Da. Serlok Holms je i intelektualac i pravi akcioni lik. Medjutim, do sada su ga u filmovima vise predstavljali kao intelektualca. Sada, uz ove nove tehnologije, pokusavam da od njega napravim pravog akcionog junaka.

(poznat i kao) Who The Fuck Is Milos Brankovic

reditelj i scenarista: Nebojsa Radosavljevic

uloge:

Tihomir Arsic, Lena Bogdanovic, Petar Bozovic, Slobodan Custic, Boris Komnenic, Tamara Maksimovic, Jovana Stipic, …

Festival filmskog scenarija – Vrnjacka Banja 2008. – specijalna nagrada zirija – Nebojsa Radosavljevic
SOFEST – Sopot 2008. – Statueta Slobode – NAJBOLJI FILM PO OCENI PUBLIKE – Nebojsa Radosavljevic
CINEMA CITY – Novi Sad 2008. – NAGRADA ZA NAJBOLJU FOTOGRAFIJU – Milos Kodemo

Medjunarodni ziri Festivala evropskog filma Palic, odrzanog od 19. do 25. jula 2008. na Palicu, od 11 filmova zvanicne takmicarske selekcije, ZLATNI TORANJ ZA NAJBOLJI FILM dodelio je filmu VALCER SA BASIROM, izraelskog reditelja Arija Folmana, za originalan, hrabar i, iznad svega, iskren pristup slozenim temama kao sto je mirenje sa istorijskim mrljama u nacionalnom i individualnom secanju.

PALICKI TORANJ ZA NAJBOLJU REZIJU dodeljen je filmu SEDMO NEBO, nemackog reditelja Andreasa Drezena, za njegov hrabri i beskompromisni prikaz ljubavi i zivotnih odluka koje se mogu doneti u bilo kom starosnom dobu.

SPECIJALNO PRIZNANJE dodeljuje se filmu BUGI, rumunskog reditelja Radua Munteana, za dobro vodjene dijaloge, glumu i fotografiju koji grade jedno zivotno filmsko iskustvo, prikazujuci prekretnicu u licnoj evoluciji jednog coveka.

Gorki List, nagrada za toleranciju je dodeljena filmu Magnus, prvom igranom filmu estonske rediteljke Kadri Kusar.

Specijalna nagrada je dodeljena filmu Knjiga za leto turskog reditelja Sejfija Teomana.

Goran Paskaljevic primio je nagradu Aleksandar Lifka koju Festival evropskog filma Palic dodeljuje za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji. Nagradu je Paskaljevicu urucila Edita Evetovic, kcer Aleksandra Lifke.
(Aleksandar Lifka (1880 – 1952) je 1900. osnovao prvi putujuci bioskop u tadasnjoj Austro-Ugarskoj . Putujuci po Evropi 1910. je stigao u Suboticu gde se ozenio i ostao do kraja zivota. Prvi je i snimao filmove te zauzima vazno mesto u istoriji filma na ovim prostorima)