Duhovitost je pitanje podneblja, pitanje ljudske prirode. Ona je nešto što prirodno izbija iz čoveka, bez planiranja. Prava duhovitost je retka i velika je blagodet. Ja nisam duhovit.

– Đuza Stojiljković, glumac

Johnny Depp

– Miki Manojlović

(iz intervjua datog RTCG)

Jutro je najbolje vreme za gledanje filmova.

Sećam se jednom, davno je to bilo, izlazio sam iz jedne prostorije i neki lik me je pozvao „Kris!“. Okrenuo sam se, a on mi je samo rekao „Čuvaj se“. I to nikada nisam zaboravio. I često se stim tog „Čuvaj se“. Odličan savet.

Moj otac mi je dao veliku lekciju. Držao je pekaru. Radila je šest dana nedeljno ali i tog sedmog dana, iako nije radio, provodio je vreme u njoj. Zaista je voleo tu pekaru. Nije to bio samo posao.

Većina likova koje igram su bolesni likovi. Uvek im nešto fali, nekada su čak duboko poremećeni. Umoran sam od toga. Rekao sam svom agentu da želim ulogu Fred MacMurray. Želim ulogu gde imam ženu i decu, i psa i kuću. I da me sin pita „Šta misliš da bih trebao da uradim, tata?“ A ja mu kažem „Čuvaj se“.

Profesionalni plesači ne plešu u slobodno vreme.

Kad sam počeo da se bavim filmom moj tadašnji agen mi je govorio: „Bićeš sada u Los Anđelesu neko vreme. Ako te neko pozove na zabavu – nemoj da ideš. Bolje idi u bioskop.“ I tek sada mislim da shvatam šta je želeo da mi kaže. Nemoj preterano da se pojavljuješ u javnosti. Neka se malo zažele tvog lica.

Sve je počelo Lovcem na jelene. Bio sam tada glumac već skoro 30 godina ali ništa značajnije se nije dešavalo. A onda odjednom taj film. Postao sam kao zaražen. Najzad sam se uklopio u društvo.

Filmski scenariji su prilično neodređeni. Dosta se toga menja i dodaje na snimanju. Ali sa Tarantinom nije tako. Njegov scenario je ogroman. Prepun svih detalja. Nama ostaje da naučimo tekst napamet. To je gotovo kao pozorišni komad.

Dok smo Dennis Hopper i ja snimali scenu za True Romance umirali smo od smeha. Sav taj smeh je bio pravi. Iskren. I cela ekipa se smejala. Bio je to odličan dan.

„Najlepše od svega je što moja žena ubuduće neće morati da kuva. Hvala Bogu na tome.“

– Silvester Stalone na proslavi povodom kupovine restorana Buca di Beppo u Holivudu

Po čemu se uloga Džona u filmu Knowing, razlikuje od vaših prethodnih uloga?

Nicolas Cage: U ovom filmu igram samohranog roditelja, što sam čekao već duže vreme. I ambijent naučne fantastike, to mi postaje sve omiljeniji filmski žanr. U takvim filmovima mogu da se izrazim na abstraktan način i publika je spremna da me kao takvog prihvati.

U čemu je draž filmova o katastrofama?

Nicolas Cage: Pretpostavljam da se svi to pitamo. Šta bi mi uradili u takvim situacijama? Da li bi uradili ovo ili ono. I baš zato, odlazak u bioskop gde se suočavamo sa našim primarnim strahovima je uzbudljiv. Stimulativan. I kada govorimo o filmu Knowing, to je još i nivo više. Tu se radi o duhovnosti. To ga razdvaja od klasičnih filmova o katastrofama.

Da li biste nešto promenili u svojoj karijeri kada bi mogli?

Nicolas Cage: Zaista ni zbog čega ne žalim, ali znate, počeo sam veoma mlad. Počeo sam sa glumom u 15 godina i to traje već 30 godina. Tada nisam imao ovu mudrost i iskustvo koje imam sada tako da možda ne bih toliko žurio koliko sam tada to radio. Moje odrastanje je imalo publicitet i pravio sam greške pred svima. Kada se bavite javnim poslom, greške mogu biti jako neprijatne.

Šta mislite, kako će Holivud izgledati u budućnosti?

Nicolas Cage: Imam osećaj da će biti više kreativnosti jer su svi zabrinuti o ekonomiji a kad god je bilo tako morala se iskoristiti kreativnost da bi se stvari uradile drugačije nego do tada. Najbolji primer za to je stari nemački film „The Cabinet of Dr. Caligari“. Producenti nisu imali novca za lokaciju pa su napravili scenografiju od kartona što je izgledalo fascinantno. Ili kada neko kao Anthony Burgess postane scenarista jer mu je potreban novac za lečenje pa napiše „A Clockwork Orange“. Mislim da takve stvari stimulišu kreativnost.

Čini se da idete direktno iz filma u film. Odmarate li se uopšte?

Nicolas Cage: Pa, upravo sam imao par slobodnih nedelja, ali generalno ste u pravu. Idem iz filma u film i to ću i raditi još neko vreme. Svestan sam da će moj najmlađi sin još koju godinu krenuti u školu a tada ću već morati da smanjim vreme koje provodim po snimanjima. Radim užurbano dok se to ne desi.

Verujem da je snimanje filma Klopka, nosilo svoju težinu. Film nije lako napraviti, naročito tako dobar. Ipak, pravi odgovor na ovo pitanje daće vam neko drugi pošto ja ni na koji način nisam učestvovao u njegovom stvaranju.

– Srđan Miletić, u odgovoru na pitanje „Da li je film Klopka po istinitom događaju, i kako je bilo snimati ga, jer je sa izuzetno potresnom tematikom“ postavljenom od čitateljke u Blic Puls-u.

Ralf Fajns je rodjen u Engleskoj 22. dec. 1962. godine. Jedan je od šestoro dece majke, Dženifer Leš, pisca i oca, Marka, snimatelja i fotografa…Sestra Marta je fimski reditelj, sestra Sofi – producent, a brat Džozef poznati glumac…

U svojoj glumačkoj karijeri Ralf Fajns je, od 1990. godine, odigrao 58 značajnih uloga na filmu i televiziji. Medju najvažnijima i uloge u filmovima: Šindlerova Lista, Stivena Spilberga, Kviz Šou, Roberta Redforda, Strange Days Ketrin Biglou, ENGLESKI PACIJENT Entonija Mingele, SUNCE Ištvana Saboa, ONJEGIN Marte Fajns, KRAJ AFERE Nila Džordana, SPIDER Kronenberga, BRIŽNI BAŠTOVAN Fernanda Meirelesa, THE WHITE COUNTESS Ajvorija, četiri nastavka HARI POTERA, BERNARD AND DORIS, Boba Balabana – a samo u 2008.oj snimio je tri značajne nove uloge u novim filmovima: THE DUCHESS, THE HURT LOCKER i The Reader.

U svojoj bogatoj karijeri Fajns je dobio više velikih priznanja, izmedju ostalih i:

– Nagradu BAFTA 1994.g.- za ulogu u „Šindlerovoj listi“ a bio je nominovan za istu nagradu još tri puta za tri uloge ( Engleski pacijent, Brižni baštovan i Kraj afere );
– Za istu ulogu dobio je i Nagradu NY kritike;
– Evropsku filmsku nagradu 1999. godine za ulogu u Saboovom filmu „Sunce“;
– Imao je dve nominacije za Oscar-a i čak četiri za „Zlatni globus“…

Tokom proleća ove godine – Fajns će ( na brojnim lokacijama, ali i u našem Beogradu, u saradnji sa produkcijskom kućom WIP i Andjelkom Vlaisavljević ) snimati svoj rediteljski debi, film KORIOLAN, svoju adaptaciju Šekspirovog Koriolana, priče o mitskom rimskom vodji Gaju Marciju Koriolanu, u kome će igrati naslovnu ulogu.

Ralf Fajns će u petak 20. februara u 19,00 sati u Sava Centru svečano otvoriti 37. FEST 09.

Zagrebacki pank bend AK47 koji postoji vec dve godine izdao je svoj prvi album „Neka te nasa ljubav vodi“ pod novim imenom Ljubisa Samardzic. Bend se vec neko vreme zove Ljubisa Samarzic. Razmisljali su da bendu daju ime Smoki ili Crni Rok ali su se ipak odlucili za Ljubisa Samardzic. Ljubisa je, nakon sto se bend odlucio za to ime, kontaktiran od strane clanova grupe i dao je saglasnost. Takodje je izrazio simpatije i zahvalnost za ideju. Inace, bend ce 12. i 13. aprila imati koncerte u Novom Sadu odnosno Beogradu. Ocekuje se da ce se tada bend i inspiracija za njihovo ime i prvi put licno upoznati.