italijanski film – MyFilmo

Zaustaviti lupanje srca

Aleksandar — Thu, 06 Mar 2014 17:47:22 +0000

[imdb id=“tt2855026″ plot=“short“]

Film „Zaustaviti lupanje srca“, impresivna polu-dokumentarna drama o devojci Sari koja odrasta u Teksasu s jedanaestoro braće i sestara, u religioznoj porodici farmera.

Reditelj Roberto Minervini stvara izuzetno živu sliku zajednice u asketskom, sugestivnom filmu, u kome su vešto izostavljena tradicionalna sredstva dramatizacije priča o adolescentkinjama u određenom okruženju.

Minervini uspešno konstruiše snažne portrete jedinstvenih junaka, fokusirajući se na Sarinu potragu za novim putevima u životu.

Sara počinje da preispituje svoje stavove kada upozna kauboja koji ima naprednija shvatanja o životu. Snimljen sa amaterima u njihovom okruženju, film izbegava kritiku religioznog vaspitanja i života u zajednici; cilj mu je da prikaže poverenje u društvu u kome je porodično obrazovanje smatra prirodnim, kao i pucanje u metu u poodmakloj trudnoći.

Ovo je treća Minervinijeva poseta Teksasu pri kojoj nastaje film sa stvarnim ličnostima, dokumentarac s nekoliko režiranih sekvenci. Dominantno lirskog tona, ovo ostvarenje postiže suštinsku bliskost sa svojim junacima.

“Ono što me najviše privlači kod mladih ljudi jeste njihova emotivna nezrelost i ranjivost zbog kojih postaju žrtve manipulacije. Moji junaci su adolescenti. Njih motivišu život i smrt, ljubav i mržnja. Nagon za opstankom tera ih da se kreću u različitim smerovima“

kaže o svom filmu Roberto Minervini.

Roberto Minervini italijanski je fotograf, reditelj, muzički producent i predavač nastanjen u Americi. Posle stečenog mastera u Njujorku, preselio se u Madrid, gde trenutno piše doktorsku disertaciju. Zaustaviti lupanje srca poslednji je deo njegove Teksaške trilogije koju je započeo filmom The Passage 2011. godine i nastavio dramom o usamljenosti Low Tide (2012). Pre pomenute trilogije Minervini je snimio nekoliko kratkih filmova i sarađivao sa izvođačima elektro muzike.

Završen 60. Kratki metar

Aleksandar — Sat, 06 Apr 2013 20:31:44 +0000

Večeras su pred prepunom salom Doma omladine dodeljene nagrade ovogodišnjeg Festivala.

Grand prix Festivala i novčani iznos od 3.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti, za najbolji film u oba takmičarska programa ove godine osvojio je film:

TAJNE / SECRETS

u režiji Margerite Spampinato iz Italije

Nagradu je primila Sira Miori, direktorka Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu.

Eksplikacija : Suptilnost, tihi pristup i distanciranost koje je autorka primenila u ovoj razarajućoj temi, ostavlja publiku da drhti od straha. Rediteljka uspeva da kreira pravo zastrašujuće čudoviste – vidljivo samo njegovim žrtvama – u sasvim poznatom i naizgled sigurnom okruženju. Film o kome je žiri dugo razmišljao nakon što se završila odjavna špica.

Reditelj Lordan Zafranović, član ovogodišnjeg žirija, podsetio je prisutne da je na našem Festivalu nastupio prvi put još davne 1966. godine i skrenuo pažnju na nove tendencije u filmu i veru u budućnost kratke forme. „Na žalost sve ima kraj pa i ovaj 60. Festival“ izjavio je Lordan i tim rečima zvanično proglasio ovogodišnji Festival zatvorenim.

Ostale nagrade Festivala su:

2. ZLATNA PLAKETA BEOGRAD za najbolji film domaćeg takmičarskog programa i novčani iznos od 2.000,00 evra u dinarskoj protivrednosti, pripada filmu : REBITLEND – reditelja Ane Nedeljković i Nikole Majdaka

Eksplikacija: Jer se osobenim, ironičnim pristupom iznova postavlja pitanja o svrsi i suštini političkog sistema gde se plitkoumnost i trivijalnost od strane propagandne mašinerije promoviše kao najveće dobro zarad ispunjenja najnižih strasti političke elite.Vizuelno zavodljiv i inteligentan prikaz savremenog društva.

3. ZLATNA PLAKETA BEOGRAD za najbolji film međunarodnog takmičarskog programa i novčani iznos od 2.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti, pripala je filmu: OH, VILI… – reditelja Eme de Svef i Marka Džejmsa Rolsa, iz Belgije

Eksplikacija: Žiri se zaljubio u Vilija i njegov prelep animirani svet zaustavljenih pokreta, gotovo potpuno napravljen od tkanine i tekstila. Majstorsku tehniku i visoku vrednost produkcije prati epska razmera koja nam omogućava da saosećamo sa Vilijem i emotivnom krizom sa kojom se suočio – takođe nas tranportuje u fantastični svet i izmišljeno mitsko stvorenje od kog je Vili u stanju da se okrene kako bi zamenio materijalni komfort za kojim je toliko očajnicki žudeo.

4. ZLATNE MEDALJE BEOGRAD i novčani iznos od po 1.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti za najbolje filmove po kategorijama međunarodnog takmičarskog programa, dobili su:

Za NAJBOLJI DOKUMENTARNI FILM rediteljka filma

SUTRA ĆEMO PONOVO DA ŽIVIMO / TOMORROW WE WILL LIVE AGAIN – Korina Gizen, iz Nemačke

Ekspikacija: U ovom intimnom i ličnom dokumentarcu, rediteljka nas pomoću ogledala poziva da uđemo u njen svet i sami iskusimo nepredviđene obrte koji su je zaista ostavili upetljanu u agoniji, primoravajući luk njene priče da se protegne od dobronamernog spasioca do beznadežne žrtve.

Zlatna medalja u kategoriji NAJBOLJI ANIMIRANI, KRATKI IGRANI ILI EKSPERIMENTALNI FILM

reditelj filma NUKLEARNI OTPAD / NUCLEAR WASTE – Miroslav Slabospitsko, iz Ukrajine

Eksplikacija: Ne koristeći duge kadrove dokumentarnog stila, reditelj uvodi publiku u svakodnevne poslove radnika fabrike za utilizaciju nuklearnog otpada – gde saznajemo da je radioaktivnost otrovala čak i lične odnose, ostavljajući ih bez očiglednog značenja, emocije ili komunikacije. Sam čin seksa postaje samo još jedna obaveza koju treba obaviti u određeno vreme i dodati je preostalim svakodnevnim poslovnim rutinama.

5. Zlatne Medalje Beograd i novčani iznos od 1.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti za najbolje filmove po kategorijama domaćeg takmičarskog programa, osvajaju:

Za NAJBOLJI DOKUMENTARNI FILM rediteljka filma

Ivana Todorović za film JA KADA SAM BILA KLINAC, BILA SAM KLINKA

Eksplikacija: Žiri pohvaljuje otvoreni i iskreni portret srpskog transvestita Goce koji pokušava da živi i voli u neprihvatajućem i potencijalno neprijateljskom društvu – dozvoljavajući publici da saoseća sa njegovim svakodnevnim strahovima i frustracijama.

Za najbolji KRATKOMETRAŽNI IGRANI FILM reditelj filma

Stefan Ivančić za film PROLEĆNA SUNCA

Eksplikacija: Prelepo snimljen, film postiže opuštenu bliskost sa rođacima koja je toliko prirodna, istinska i ubedljiva – tako da postajemo član porodice, učestvujući u njiihovim šalama i gledajući u budućnost kako se leto bliži kraju.

Zlatna medalja za najbolji EKSPERIMENTALNI FILM pripala je filmu

PRIČA O STANOVNICIMA ZIDA reditelja Andreja Boke

Eksplikacija: Snažna metafora o besmislu rata.

Za najbolji ANIMIRANI FILM žiri je odlučio da ove godine dodeli nagradu filmu

OBIČAN DAN – Vuka Palibrka

Eksplikacija: Zbog originalnog autorskog pristupa u stvaranju jednostavne i šarmantne priče o animiranom junaku i njegovim svakodnevnim pustolovinama.

Nagrada za najbolju produkciju grupe filmova ove godine odlazi u ruke Akademskog filmskog centra Dom kulture Studentski grad

6. Četiri DIPLOME festivala, za pojedinačni autorski doprinos u filmovima domaćeg takmičarskog programa, dodeljuju se:

1. za najbolji snimateljski rad, snimatelju filma PROLEĆNA SUNCA – Igoru Đorđeviću

2. za najbolju animaciju, animatorima filma REBITLEND – Ani Nedeljković i Nikoli Majdaku

3. za najbolju montažu, Vladimiru Petroviću za film VIRUS

4. za najbolju muziku, kompozitorima Mirjani Vladisavljev i Ivanu Pavletiću za film PRIČA O STANOVNICIMA ZIDA

Zvanični žiri 60. Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, zasedao je u sastavu:

Mirjana Karanović (predsednik žirija), Lordan Zafranović, Vera Schmidt, Marija Milanović Lazarevski, Afarin Eghbal

Nakon detaljnog pregleda svih filmova takmičarskog programa, jednoglasno je doneta odluka o nagrađenim filmovima.

Nezvanična nagrada Festivala:

Žiri Udruženja filmskih umetnika Srbije – UFUS

u sastavu: filmski scenograf Sava Aćin – predsednik, i dramaturg Miodrag Novaković – član,

dodelio je nagradu „JOVAN AĆIN“ filmskom reditelju Stefanu IVANČIĆU, studentu IV godine filmske režije na FAKULTETU DRAMSKIH UMETNOSTI u Beogradu,

za kratki dokumentarni film „PROLEĆNA SUNCA“.

Eksplikacija: Iako realizovan u žanru kratkog dokumentarnog filma, film „PROLEĆNA SUNCA“ ponudio je filmskim gledaocima, posebno mladih generacija, dovoljno širok rediteljski, dramaturški i snimateljski okvir onih bratskih veza zahvaljujući kojima u najvećoj meri nastavlja da živi slobodarski i rodoljubivi duh filmskog reditelja Jovana Aćina. Sve nas je to podsetilo i na Aćinov film „BAL NA VODI“ iz 1987. godine, kao i na činjenicu da na obalama Ade opet pliva, plovi i raste jedan novi, savski, beogradski i planetarni četverac , bez kormilara…

Zamak (Italija)

Aleksandar — Fri, 20 Jan 2012 12:09:06 +0000

ZAMAK
Italija, 90’, 2011.
Režija: Masimo D’Anolfi, Martina Parenti

SINOPSIS filma Zamak:
„Zamak“ je film o jednoj godini unutar međunarodnog aerodroma Malpensa, mesta na kome birokratija i striktne procedure ozbiljno ograničavaju slobodu osoba, životinja i prolazeće robe. Aerodrom je strateško mesto gde se sve sile zakona jedne zemlje spajaju. Ovde se testiraju nove mere kontrole što ga čini trajnim područjem za testiranje obezbeđenja, poput nijednog drugog javnog mesta. Italijanske i strane tajne službe, policija, finansijska policija, obezbeđenje, psi njuškači narkotika, novca i eksploziva, kamere za prismotru i rastući strah od nevidljive opasnosti.
„Zamak“ je višeslojni film, ponekad dramatičan, ponekad ironičan, ponekad dosetljiv, koji se kreće kroz simbolične situacije tokom četiri godišnja doba.

REČ REDITELJA:
Rešili smo da snimimo film na međunarodnom aerodromu zato što verujemo da je tu, više nego igde drugde, izražena opsesija za obezbeđenjem, podilaženjem našem strahu od drugih i strategijama opšte kontrole koje vladaju svetom u kome živimo. Svaki aerodrom se susreće sa dva tipa kretnje: s jedne strane, tu je privremena, izmešana, dobro znana lavina putnika, a sa druge konstatno, repetitivno i neprimetno kliženje osoblja aerodroma i njihovih oruđa za rad. Oko kamere gleda u ta mesta koja su obično nedostupna i nevidiljiva, zato što samo otvarajući ih i pronalazeći vezu sa onime što znamo, možemo popuniti mozaik saznanja o odnosima između kontrolora i kontrolisanih, između planiranih i neplaniranih događaja, između obezbeđenja i realnih ili veštačkih strahova. Izabrali smo da pratimo snage zakona u njihovom poslu, ne da bi prihvatili njihov pogled, već kako bismo smestili svoj između jakih i slabih, između legalnog i nelegalnog, između onih u poziciji autoriteta i onih koji su prisiljeni da budu objekti autoriteta. „Zamak“ je film posmatranja, stavimo našu kameru na stativ i uperimo je kako bismo razumeli šta se dešava pred našim očima. Dajemo strukturu slikama, filmu, kombinovanjem racionalne i emotivne misli.

O REDITELJIMA:
Masimo D’Anolfi je rođen u Peskari i radio je na filmu od 1993. godine. Napisao je scenario za „Anđelu“, film Roberta Tore, koji je prikazan na Kanskom festivalu 2002. U 2003. godini realizovao je pet radio dokumentaraca za Radio RAI3. „Nazad kući. Beleške za film“ (2003) je bio selektovan od strane filmskog festivala u Torinu. Zajedno sa Martinom Parenti, snimio je „Verenica“ (2006), koji je prikazan na Lokarno filmskom festivalu i nagrađen na festivalu dei Popoli, kao i film „Velika očekivanja“ (2009), koji je takođe prikazan na Lokarno festivalu.
Martina Parenti radi filmske i televizijske dokumentarce. Među njenim filmovima, pažnju privlači film „Leto jedne javne česme“ (2006), selektovan od strane filmskog festivala Belaria i „Animol“ (2003), prikazan na „Film mejker“ filmskom festivalu. Radila je televizijske programe poput „Škola u akciji“ (2006) i „Čarobjakov šegrt“ (2006).

FESTIVALI I NAGRADE:
Specijalna nagrada žirija
Međunarodni filmski festival Hot Docs, 2011
Specijalna nagrada žirija, Filmski festival u Torinu, 2011
Međunarodni filmski festival u Bratislavi, 2011
Međunarodni festival dokumentarnog filma u Jihlavi, 2011

SOS – norveško-italijanski film

Aleksandar — Wed, 25 Feb 2009 00:45:59 +0000

Film S.O.S. norveškog reditelja, scenariste i producenta Thomas Robsahma, snimljen u Italiji i sa italijanskim glumcima. Prilično neobičan, na momente šokantan ljubavni film koji zaslužuje da se odgleda. Na nesvakidašnji način govori o uzvraćenoj, neuzvraćenoj ljubavi, iznenadnom i neplaniranom zaljubljivanju, poverenju, strahu, kroz niz komičnih situacija. Pravi evropski film, kombinacija skandinavske, španske i italijanske škole filma, ako se može tako reći. Centralno mesto je slično kao u Mizeri ali način na koji je situacija predstavljena i poruke koje daje film nisu ni izbliza onima iz američke varijante. Kazne i nagrade kroz igre psihe koje formira ljubavna strast. Gde su granice? Film je dobio nagradu za najbolji film na Amanda Awards u Norveškoj i Nagradu publike na Međunarodnom filmskom festivalu u Milanu.