18:00 – NAGRAĐIVANI FILMOVI LA CINEF

Ukupno trajanje programa: 1 sat i 16 minuta

Prva nagrada
LASER-GATO (Laser-mačka) – reditelj Lukas Ašer (NYU, SAD / 22′)

Druga nagrada
SILENT VOICES (Tihi glasovi) – rediteljka Nadine Mison Džin (Univerzitet Kolumbija, SAD / 17′)

Dve treće nagrade
ALDRIG NOK (Nikad dosta) – reditelj Julijus Lagut Larsen (La Fémis, Francuska / 25′)

GROWING STONES, FLYING PAPERS (Kamenje koje raste, papiri koji lete) – reditelji Ruzbe Gezerseh i Soraja Šamsi (Filmuniverzitet Babelsberg Konrad Volf, Nemačka / 12′)

20:00 – KRATKI FILMOVI U TAKMIČARSKOJ SELEKCIJI

Ukupno trajanje programa: 2 sata i 28 minuta

NOUVEL HAIR (Svež rez) – reditelj Adrijen Bels (Francuska / 15′)

DERNIER PRINTEMPS (Poslednje proleće) – rediteljka Matilda Bedue (Francuska / 15′)

LE BAIN DES SIRÈNES (Sestrinsko kupanje) – rediteljka Lola Degov (Francuska, Belgija / 15′)

THE END (Kraj) – rediteljka Niki Lindrot fon Bar (Švedska, Francuska, Danska / 15′)

PARA LOS CONTRINCANTES (Za protivnike) – reditelj Federiko Luis (Čile, Meksiko, Francuska / 14′)

PELOTON TRUENO (Gromovski vod) – reditelj Teo Montoja (Kolumbija, Francuska / 15′)

GIẤC MƠ LÀ ỐC SÊN (San je puž) – reditelj Tijen An Ngujen (Vijetnam, Južna Koreja / 15′)

ALGUMAS COISAS QUE ACONTECEM AO LADO DE UM RIO (Nekoliko stvari koje se dešavaju pored reke) – reditelj Danijel Soares (Portugal, Francuska / 14′)

SPIRITUS SANCTUS (Sveti duh) – reditelj Mihal Toček (Poljska / 15′)

NIKO NIŠTA NIJE REKAO – rediteljka Tamara Todorović (Srbija, Francuska, Slovenija, Hrvatska / 15′)

Uz Bekhti, u žiriju će sedeti i međunarodno raznovrsna ekipa filmskih profesionalaca: senegalska producentkinja i rediteljka Angèle Diabang, libanski kompozitor Khaled Mouzanar, italijanska rediteljka Laura Samani i francuski reditelj Thomas Cailley. Njihov zadatak biće da izaberu najbolje filmove u okviru selekcije koja već godinama važi za ključnu platformu za mlade autore i filmske inovacije.

Program Un Certain Regard poznat je po tome što publici donosi drugačije, autorski snažne filmove, često sa novim imenima koja tek treba da osvoje svetsku scenu. Prošle godine, nagradu je odneo čileanski reditelj Diego Céspedes za svoj debitantski film The Mysterious Gaze of the Flamingo, koji je dobio pohvale kritike širom sveta.

U svom prvom obraćanju kao predsednica žirija, Leïla Bekhti naglasila je koliko joj ova uloga znači: posmatranje filmova, razmena mišljenja i dijalog sa kolegama vidi kao jedinstveno iskustvo koje istovremeno nosi odgovornost i veliko zadovoljstvo. Istakla je da film doživljava kao prostor susreta – sa drugima, ali i sa samim sobom i svetom oko nas – te da se raduje različitim perspektivama koje će oblikovati odluke žirija.

Bekhti je široj publici postala poznata zahvaljujući filmu A Prophet (2009) reditelja Jacques Audiard, koji je osvojio Grand Prix u Kanu. Tokom karijere, izgradila je reputaciju glumice snažnog izraza, sposobne da podjednako ubedljivo tumači uloge u dramama, komedijama i trilerima. Dobitnica je nagrade César za najperspektivniju glumicu, a publika je pamti po filmovima kao što su The Source, Sink or Swim i All Your Faces.

Ostatak žirija donosi jednako impresivne biografije. Angèle Diabang više od dve decenije razvija projekte koji se bave društvenim pitanjima, pravima žena i ljudskim pravima, dok je Laura Samani već privukla pažnju evropske scene svojim debitantskim filmom Small Body, nagrađenim na brojnim festivalima. Thomas Cailley se proslavio filmom Love at First Fight, a njegov kasniji rad The Animal Kingdom bio je i kritički i komercijalni uspeh u Francuskoj. Khaled Mouzanar, s druge strane, poznat je po saradnji sa rediteljkom Nadine Labaki, uključujući i film Capharnaüm, koji je osvojio nagradu žirija u Kanu i bio nominovan za Oskara.

Sastav ovogodišnjeg žirija jasno pokazuje nameru festivala da spoji različite kulturne perspektive i umetničke discipline – od režije i produkcije do muzike – kako bi se filmovi sagledali iz više uglova.

Očekuje se da će Un Certain Regard i ove godine doneti neka od najzanimljivijih otkrića festivala, a izbor ovog međunarodnog žirija mogao bi značajno da utiče na dalji put mladih autora ka svetskoj sceni. Cannes tako još jednom potvrđuje svoju ulogu jednog od najvažnijih mesta susreta filmske umetnosti, talenata i publike iz celog sveta.

Fon Trir je do sad svoje filmove grupisao u svojevrsne trilogije koje povezuje stilsko ili tematsko jedinstvo, a Nimfomanka je završni film trilogije Depresija. U sva tri filma, Antihrist, Melanholija, i Nimfomanka, glumi Šarlot Gejnzbur i sva tri se bave likovima koji se bore sa depresijom i tugom na različite načine. Nagovešteno je i da je ovom trilogijom Fon Trir pokušao da prikaže svoju depresiju od koje, kako sam priznaje, pati ceo život.

Nimfomanka je priča o životu jedne žene, samoproglašene nimfomanke, i u retrospekciji pripoveda o njenim erotskim iskustvima od rane mladosti do zrelog doba. Iako je još od prve najave postao ozloglašen zbog eksplicitnih scena, glumci, ali i kritičari stali su u odbranu filma ističući da je sve što je prikazano u službi onoga što je Fon Trir hteo filmom da kaže. Stelan Skarsgard izjavio je da je glupo film nazivati pornografskim, štaviše mogao bi se nazvati jako lošim porno filmom.

„Posle nekog vremena shvatite da uopšte ne reagujete na eksplicitne scene, postanu prirodne kao da gledate nekog kako doručkuje,“

rekao je Skarsgarg.

Ideja za film nastala je na snimanju Melanholije, tokom koga je direktor fotografije u razgovoru sa rediteljem izrazio svoju brigu i zamolio ga da ne upadne u zamku u koju brojni reditelji upadaju što su stariji- da žene u njihovim filmovima postaju sve mlađe i sve ogoljenije.

„To je sve što sam želeo da čujem. Definitivno nameravam da žene u mojim filmovima postaju sve mlađe i sve ogoljenije.“

rekao je Fon Trir.

Lars fon Trir je poznat po tome što je jednako skandalozan kao i njegovi filmovi, a pre dve godine uspeo je da postigne istorijski presedan i bude prva osoba koja je proglašena za nepoželjnu na filmskom festivalu u Kanu. Iako je čak osam puta bio nominovan za Zlatnu palmu, (i jednom je osvojio), njegove politički nekorektne šale bile su dovoljne da postane nepoželjan na ovom prestižnom festivalu. Posle toga, Fon Trir je odlučio da više ne daje izjave i intervjue, što je i ispoštovao na pres konferenciji Berlinala na kome je film imao premijeru, a na kojoj se pojavio u majici sa zlatnim logom Kanskog festivala i natpisom „Persona non grata“.

Martina Gusman (glumica i producent, Argentina)
Nansun Shi (producent, Hong Kong/Kina)
Uma Thurman (glumica, scenarista, producent, SAD)
Linn Ullmann (pisac, kritičar, Norveška)

Olivier Assayas (reditelj, Francuska)
Jude Law (glumac, producent, UK)
Mahamat Saleh Haroun (reditelj, Čad)
Johnnie To (reditelj, producent, Hong Kong/Kina)

Gilles Jacob, predsednik Festivala u Kanu, kaže: „Ovo je prvi put da je predsednik žirija reditelj čiji su rani radovi animirani filmovi. Tim Burton je pravi poeta. On je mađioničar vizuelizacije i veliko platno pretvara u bajku. Nadam se da će njegovo pozitivno ludilo i Gotik-humor doneti Božić svima nama. I Božić i Noć Veštica.“