Susret sa jedanaestogodišnjom ćerkom primoraće glavnog lika, holivudskog glumca koji živi veoma raskalašno (igra ga Stiven Dorf), da se suoči sa prazninom u sopstvenom životu i da preispita svoja stanovišta. Sofija Kopola je svoj film opisala kao „portret današnjeg Los Anđelesa“.

Ćerka čuvenog reditelja Fransisa Forda Kopole je široj publici poznata po već kultnom ostvarenju iz 2003. Izgubljeni u prevodu u kom glavnu ulogu igra Bil Marej.

Publika će na 39. FEST-u imati prilike da pogleda film Negde sutra u četvrtak 3. marta u 19 časova u velikoj sali Sava centra.

Svaki režiser ima svoj sopstveni fazon.Ako ste pogledali par filmova Zaka Snajdera,Kristofera Nolana,ili bilo kog drugog uspešnog režisera,videćete da ima dosta sličnosti između njihovih filmova u režiji.

Kventin Tarantino je priča za sebe…Ovo su činjenice koje sam ja primetio gledajući njegove filmove:

1. sve se vrti oko tašne
2. dijalozi su jako dugi
3. likovi razgovaraju o filmovima i muzici
4. ženske noge i stopala dominiraju u kadrovima
5. prostorija je prikazana iz ptičije perspektive
6. nakon dugih dijaloga odjednom sve pukne i svi se poubijaju
7. priča je isprepletana tako da prvo gledamo kraj,pa onda kako je došlo do tog kraja
8. muzika je originalna
9. film je izdeljen na poglavlja
10. kamera se nalazi u gepeku ili u drugoj sobi
11. taman pomislite da znate šta će se dogoditi,a onda shvatite da ste pogrešili
12. njegovi likovi obožavaju muziku sa radija i rado igraju
13. scene vožnje automobilom su unikatne i liče na one iz crno-belih filmova

Ako vam sve ovo nije dovoljno,najlakše ćete prepoznati njegov film kada se on lično pojavi u istom!

„Uopšte na filmu, nasilje je velika atrakcija. Ja sam veliki obožavalac akcije i nasilja na velikom platnu. Zato je Tomas Edison napravio kameru. Nasilje je tako dobro, ono veoma uzbudjuje publiku. Znate da gledate neki film kad ima nasilja.Osećam se kao dirigent, a moji instrumenti su osećaji publike. Kažem im ‘Smejte se, smejte se, a sad osetite jezu!’ Kad meni urade tako nešto, onda se dobro provodim gledajući film. Ako neki tip dobije metak u stomak treba da krvari kao svinja i to je ono što želim da vidim, a ne nekog kog je zaboleo stomak na kome se vidi samo mala crvena mrlja“, rekao je Tarantino.

Tarantino je ulogu Džulijusa pisao specijalno za Semjuela L Dzeksona. Medjutim, na audiciji je Pol Kalderon toliko oduševio Tarantina da je ovaj promenio prvobitnu odluku i njemu dodelio ulogu Džulijusa. Kada je Semjuel čuo za to, odmah je avionom doleteo u Los Andjeles i zatrazio ponovnu audiciju za njega. Ipak je dobio ulogu, a Kalderon je odigrao barmena Pola.

Kventin Tarantino je dve od tri priče koje čine Petparačke Priče, napisao pre no što je snimio Reservoir Dogs i True Romance. Kada su 1992 i 1993 ta dva filma doživela uspeh, napisao je i treću. Nameravao je da se na osnovu tih triju priča snimi omnibus koji bi režirala tri različita reditelja.

Kada kapetan Kuns priča malom Buču o satu, on pominje da ga je sat prebacio Vajnoki. Vajnoki je lik iz filma Air Forse iz 1943, Hauarda Hoksa. Inače, Hoks je jedan od omiljenih Tarantinovih reditelja.

Mia zove Vinsenta „kauboj“. Travolta je 1980 igrao u filmu Urban Cowboy. Vinsent Miu u filmu zove cowgirl, a Uma Turman je igrala 1993 u filmu Even Cowgirls Get The Blues.

Big Kahuna burger se, osim u Petparačkim Pričama, jede i u filmu Od Sumraka Do Svitanja i u Reservoir Dogs.

Knoxville u Tenesiju, gde Buč sreće svoju vezu, i gde je njegov deda kupio zlatni sat, je mesto gde se Tarantino rodio.

Rečenica «Bilo koje doba dana je dobro vreme za pitu» koju u filmu izgovara Fabijen je iskorišćena i u filmu Prava Romansa, gde to izgovara Alabama.

Uma Turman je najpre odbila ulogu Mie Valas. Tarantino ju je toliko želeo u filmu da joj je čitao scenario preko telefona dok ona nije pristala.

Pesma koju Buč sluša u kolima, „Counting Flowers on the Wall“, sadrži stihove «Pušim cigarete i gledam Captain Kangeroo». To isto, Brus Vilis izgovara u Umri Muški Sa Osvetom, koji je snimljen godinu dana kasnije.

Dijalog kada Miu reanimiraju injekcijom adrenalina je preuzet iz dokumentarca Američki Dečko, Profil Stivena Prinsa, koji je 1978 režirao Martin Skorseze.

Postoji priča da su u filmu svi satovi podeseni na 4:20. I u gotovo celom filmu to jeste tako, osim u dva slučaja. U kuhinji, u situaciji sa Boni, gde Džuls, Džimi i Vins piju kafu, na satu je 8:15. U sceni gde Vins i Džuls idu da vrate tašnu, na satu je 7:22. Inace, 4:20 je sleng za pušenje marihuane.

Snimanje Petparačkih Priča je koštalo 8 miliona dolara. Od toga, 5 miliona je otišlo na honorare glumcima.

Početak petparačkih priča, scena u restoranu.