Vanredna konferencija za novinare povodom novonastale situacije u kojoj se našao Otvoreni univerzitet Subotica, izvršni producent Festivala evropskog filma Palić i Međunarodnog festivala pozorišta za decu, održana je danas u Press centru Tanjuga u Beogradu. Javnosti su se obratili Blažo Perović, direktor Otvorenog univerziteta (izvršnog producenta koji organizuje oba Festivala), Slobodan Marković, direktor Međunarodnog festivala pozorišta za decu, i Radoslav Zelenović, direktor Festivala
evropskog filma Palić. Oni su naveli da je posle niza proceduralnih nepravilnosti formirana nelegitimna i nelegalna Skupština Otvorenog univerziteta u Subotici, koja je potpuno stranačka i koja zbog svoje nekompetentnosti preti da profesionalno degradira tu ustanovu.

Blažo Perović, direktor Otvorenog univerziteta, upozorio je da su „načinom izbora Skupštine Otvorenog univerziteta izmanipulisani ministarstvo privrede i Vlada Republike Srbije“.

„Otvoreni univerzitet je u statusnom smislu republička institucija, odnosno vlasnik je država Srbija. U ekonomskom smislu je državna firma, ali ga država ne finansira. Kao republička institucija od organa upravljanja imamo Skupštinu koju bira Vlada Republike Srbije. Izbor se vrši tako što Otvoreni univerzitet zajedno sa lokalnim predstavnicima koalicione vlasti na republičkom nivou dogovori principe i ljude koji će biti članovi Skupštine univerziteta. Sa prethodnim sastavom ministarstva prosvete vrlo precizno smo se dogovorili da od devet članova njih šest budu vanstranačke ličnosti, kao i da od devet najmanje pet budu doktori nauka. Dogovorili smo se i da predsednik Skupštine bude naučnik i kredibilna osoba. Kada je aktuelnoj Skupštini istekao mandat, stupili smo u kontakt sa lokalnim ljudima iz SNS-a. Razgovori su trajali oko mesec dana. Dogovorili smo principe i ličnosti i predali smo uredno usaglašen predlog Vladi. Međutim, posle dva meseca, početkom septembra informisani smo od strane Gojka Radića, jednog od tri poverenika gradskog odbora SNS-a, da je izabrana Skupština i da na tom spisku nema ni jedne ličnosti za koju smo se prethodno dogovorili. Ubrzo smo konstatovali da je naš predlog očigledno završio u fioci, a njegov predlog, kao privatne ličnosti, gurnut je u proceduru preko mnistarstva privrede. Čak je izbegao i proceduru da prođe kadrovsku komisiju Vlade Republike Srbije pre odlaska na Vladu. Na kraju je Vlada Srbije usvojila taj spisak. Dakle, izmanipulisani smo ne samo mi već i ministarstvo privrede i Vlada Srbije“, konstatovao je Blažo Perović.

On je naglasio da je zbog ovakve situacije pod velikim znakom pitanja dalje funkcionisanje Otvorenog univerziteta, te da je ugrožen i dalji opstanak Festivala evropskog filma Palić i Međunarodnog festivala pozorišta za decu.

„To što se dogodilo može da ima veoma loše posledice po Otvoreni univerzitet. Od devet članova, osam je iz SNS-a. Da li je faktički Univerzitet kao državna institucija postao deo stranačke infrastrukture SNS-a? Od tih osam ličnosti ni jedna nije kredibilna da bude član Skupštine po principima koji su važili do sada. Ti ljudi se profesionalno bave drugim stvarima od onoga što je delatnost Univerziteta. Tim povodom pisali smo predsedniku Vlade i ukazali mu na sve konsekvence takvog izbora Skupštine. Pisali smo i ministru privrede, ukazujući na to da ako je Skupština izabrana po volji pojedinca, doći će do toga da verovatno po istom principu bude biran i direktor Univerziteta. Predložili smo Vladi da se suspenduje odluka koja je doneta i da se pronađe neko kompromisno rešenje, te da u Skupštini treba da budu profesionalne i kredibilne osobe. Naglasili smo da Skupština univerziteta nije glasačka mašina. Ona treba da bude prošireni menadžment Otvorenog univerziteta. Sve ovo pogađa čitavu delatnost Univerziteta, a posebno dva festivala, jer je upravo Otvoreni univerzitet osnovao Festival evropskog filma Palić i Međunarodni festival pozorišta za decu. Ne želimo da politiziramo stvari i da od ovoga pravimo afere, već samo da dokažemo da Univerzitet nije seoska zadruga, već evropska institucija, o čemu govori i njegova umreženost sa preko 250 evropskih institucija i organizacija, i više od 500 istaknutih naučnika i umetnika iz celog sveta“, zaključio je Blažo Perović.

Slobodan Marković, direktor Međunarodnog festivala pozorišta za decu, izrazio je zabrinutost zbog toga što mnogi ne shvataju značaj festivala koji se održavaju u Subotici. On je naglasio da je na ovogodišnjem Međunarodnom festivalu za decu prikazano čak 230 predstava iz 44 zemlje.

„Kada se pomene Međunarodni festival pozorišta za decu često se sretnem sa komentarima kako to nije tako bitno i značajno. Međunarodni festival pozorišta za decu je ozbiljna međunarodna manifestacija i to mogu sa ponosom da kažem. Ovaj festival traje 21 godinu i, kao i filmski, izrastao je u poznatu međunarodnu manifestaciju. Generalni sekretar Međunarodne lutkarske unije (UNIMA), Žak Trido, rekao je da u svetu postoji oko 500 festivala pozorišta za decu, a da je Subotički međunarodni festival po svom umetničkom konceptu, po organizaciji, po atmosferi, među pet najznačajnijih u svetu. Ovo priznanje nije slučajno došlo. Uvek su predsednici Saveta festivala bili najrenomiraniji pozorišni poslenici. To je ranije bio Jovan Ćirilov, a sada je Ljubivoje Ršumović. Uvek smo birali ljude od integriteta i ugleda. Uspevali smo godinama unazad da Otvoreni univerzitet i festivale odbranimo od jednoumlja i partijskog primitivizma, ali ova sadašnja situacija je za mene uzbunjujuća. Ne vidim instituciju u Subotici koja bi kao Otvoreni univerzitet mogla da se nosi sa problemima, i sa uspesima, i sa organizacijom i svim ostalim stvarima. Ne mogu da zamislim da se festivali i Univerzitet nađu u rukama improvizatora i onih koji misle da to mogu i umeju iz samo njima znanih razloga. Bojim se da svih ovih 20-ak godina ne budu uludo potrošeni. Sve ovo je za mene jedan ne političko-kulturni već političko-nekulturni avanturizam“, naglasio je Slobodan Marković.

Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić, istakao je značaj Otvorenog univerziteta za organizaciju Festivala evropskog filma Palić i Međunarodnog festivala pozorišta za decu.

„Nije ovde samo priča o festivalu, stvar je mnogo komplikovanija. Otvoreni univerzitet može da funkcioniše i bez festivala, ali festivali ne bi tek tako mogli da funkcionišu bez njega. Festivali ne mogu da funkcionišu bez ljudi na Otvorenom univerzitetu koji znaju šta je film i šta je pozorište, koji se apsolutno razumeju u tu materiju. Vara se onaj ko misli da je lako izboriti status da Evropska filmska akademija festival na Paliću javno proglasi među deset najznačajnijih od ukupno 220 festivala koji postoje. To se ne dobija tek tako kao priznanje, kao neko ordenje… To se dobija isključivo na osnovu onoga što si uradio za festival. Filmski festival je promenio Suboticu i Palić. Mnoge stvari, od Letnje pozornice, bioskopa, da ne nabrajam dalje, verovatno ne bi ni postojali da nije bilo festivala Palić. Za festival kao instituciju nema nikakve bolesti. On je uspostavljen i funkcioniše, a može da se sruši samo iznutra. Ne postoji ta sila spolja kojoj bi palo na pamet da u času, kada svi hoće u Evropu, ruši nešto što je evropska dobrobit. U pitanju je nešto što kada uđemo u Evropsku Uniju nećemo morati da pravimo jer već imamo festival evropskog filma. Radio sam u životu stotine festivala, od FEST-a do Kratkog metra, Autorskog festivala… Znam da je najteže napraviti dobar festival i da za to trebaju godine. Ali, isto tako znam i da samo jedno loše izdanje festivala može da sruši sve što ste 20 godina radili. Zato sam veoma zabrinut“, upozorio je Zelenović.

„Gruzija ima izuzetno bogatu kinematografsku prošlost o čemu svedoči i činjenica da je prvi bioskop u Tbilisiju otvoren još 1896. godine. Ova kinematografija je u sovjetskom periodu od 1960. do 1980. godine iznedrila neka od najznačajnijih imena svetske kinematografije među kojima su Sergej Paradžanov, Otar Joselijani, Đorđi i Elmar Šengelaja i drugi. Nakon građanskog rata devedesetih i dobijanja nezavisnosti gruzijska kinematografija polako ponovo staje na noge da bi u poslednje četiri godine producirala nekoliko izuzetno uspešnih ostvarenja koja osvajaju nagrade na prestižnim festivalima širom sveta. Izbor gruzijskih filmova na Festivalu evropskog filma Palić sastavljen je u saradnji sa Nacionalnim filmskim centrom Gruzije i predstavlja presek savremene kinematografije ove kavkaske zemlje“

kaže o programu Novi gruzijski film selektor Petar Mitrić.

Film „In Bloom“ bio je glavno otkrovenje prošlogodišnjeg Berlinskog filmskog festivala na kojem je osvojio nagradu Međunarodne konfederacije art bioskopa – CICAE, označen začetnikom novog talasa odličnih gruzijskih filmova. „In Bloom“ je moćna drama smeštena u Tbilisi 1992. koja govori o snažnom prijateljstvu dve četrnaestogodišnje devojčice čijim životima upravljaju represivna očekivanja porodice i društva post-sovjetske Gruzije. U pitanju je debitansko ostvarenje čiju režiju potpisuje veoma talentovani dvojac Nana Ekvtimishvili i Simon Groß.

„A Fold In My Blanket“ je nadrealna drama koja prati podvige mladog čoveka uhvaćenog u bizarni trougao koji čine porodica, birokratija i planinarenje. Debitanski film reditelja Zaze Rusadzea (koji je i scenarista i producent) prošle je godine prikazan u programu „Panorama“ Berlinskog filmskog festivala.

Bogato toniran i elegantno snimljen, film „Brother“ govori o dvojici braće: mlađem – talentovanom pijanisti i starijem – kriminalcu, u okruženju koje se može opisati sa tri reči: haos, sloboda, rat. Poetični portret ljudi rastrganih između prošlosti koja naglo nestaje i neizvesne budućnosti. Prelepo snimljena priča u starom Tbilisiju, smeštena u 1991. godinu, odmah nakon raspada Sovjetskog Saveza. „Brother“ je prikazan ove godine na filmskom festivalu u Roterdamu.

Selekcija Novi gruzijski film, kompletan spisak filmova:

1. U cvatu (In Bloom) – Nana Ekvtimishvili, Simon Groß (Gruzija, Nemačka, Francuska, 2013)
2. Mandarine (Tangerienes) – Zaza Urushadze (Gruzija, Estonija, 2013)
3. Samo se smej (Keep Smiling) – Rusudan Chkonia (Gruzija, Francuska, 2013)
4. Nabor na mom ćebetu (A Fold In My Blanket) – Zaza Rusadze (Gruzija, 2013)
5. Brat (Brother) – Teona Mghvdeladze-Grenade i Thierry Grenade (Francuska, Gruzija, 2014)
6. Sastanci na slepo (Blind Dates) – Levan Koguashvili (Gruzija, Ukrajina, 2014)

Na ovogodišnjem Festivalu evropskog filma Palić, koji će se održati od 19. do 25. jula, biće prikazano oko 85 filmova u 10 programskih celina: Glavni program, Paralele i sudari, Mladi duh Evrope, Novi mađarski film, Novi gruzijski film, Eco dox, Omaž program dobitnicima nagrade „Aleksandar Lifka“, Omaž program dobitnicima nagrade „Underground spirit“, Srbija i Srbi na filmu u Prvom svetskom ratu i Klasici na trgu.

Pored filmskog programa na ovogodišnjem FEF Palić biće priređena i izložba i naučni skup: „Srbija i Srbi na filmu u Prvom svetskom ratu“, izložba i panel diskusija: „MOnuMENTI i promenljivo lice sećanja“ i naučni skup: „Ekološke i zdravstvene posledice NATO bombardovanja“.

Medjunarodni ziri Festivala evropskog filma Palic, odrzanog od 19. do 25. jula 2008. na Palicu, od 11 filmova zvanicne takmicarske selekcije, ZLATNI TORANJ ZA NAJBOLJI FILM dodelio je filmu VALCER SA BASIROM, izraelskog reditelja Arija Folmana, za originalan, hrabar i, iznad svega, iskren pristup slozenim temama kao sto je mirenje sa istorijskim mrljama u nacionalnom i individualnom secanju.

PALICKI TORANJ ZA NAJBOLJU REZIJU dodeljen je filmu SEDMO NEBO, nemackog reditelja Andreasa Drezena, za njegov hrabri i beskompromisni prikaz ljubavi i zivotnih odluka koje se mogu doneti u bilo kom starosnom dobu.

SPECIJALNO PRIZNANJE dodeljuje se filmu BUGI, rumunskog reditelja Radua Munteana, za dobro vodjene dijaloge, glumu i fotografiju koji grade jedno zivotno filmsko iskustvo, prikazujuci prekretnicu u licnoj evoluciji jednog coveka.

Gorki List, nagrada za toleranciju je dodeljena filmu Magnus, prvom igranom filmu estonske rediteljke Kadri Kusar.

Specijalna nagrada je dodeljena filmu Knjiga za leto turskog reditelja Sejfija Teomana.

Goran Paskaljevic primio je nagradu Aleksandar Lifka koju Festival evropskog filma Palic dodeljuje za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji. Nagradu je Paskaljevicu urucila Edita Evetovic, kcer Aleksandra Lifke.
(Aleksandar Lifka (1880 – 1952) je 1900. osnovao prvi putujuci bioskop u tadasnjoj Austro-Ugarskoj . Putujuci po Evropi 1910. je stigao u Suboticu gde se ozenio i ostao do kraja zivota. Prvi je i snimao filmove te zauzima vazno mesto u istoriji filma na ovim prostorima)

Dobitnik ste nagrade Andergraund spirit koja se ove godine dodeljuje prvi put za dostignuca i, mozemo reci, istrajnost u nezavisnoj produkciji. sta ta nagrada znaci za Vas?

Naravno, bio sam vrlo srecan kada me je pozvao Petar Mitric, i posle nekoliko telefonskih razgovora, dogovorili smo moj dolazak. Nagrada je za mene posebno draga jer dolazi iz ovako specificnog programa, Mladi autori Evrope, koji neguje ulogu pojedinca u opstoj borbi za slobodu.

Sta mozete da porucite mladim autorima, koje ste spomenuli, kako da ostanu istrajni u vezi sa nezavisnom produkcijom ukoliko zele njome da se bave?

Bitno je da istrazuju, osecaju i pokusaju da upoznaju svet i ljude. Putovanja, razmena iskustava i pronalazenje novih i nepoznatih svetova vrlo su vazni aspekti modernog osecanja sveta i ljudi koji zive u njemu.

Vrlo ste znacajan autor u nezavisnoj produkciji i imam utisak da je muzika bitan deo vasih filmova. Za kojom muzikom tragate i sta je ono sto Vas muzicki vodi kroz stvaranje filma?

Ja sam panker jos od ’77. Bendovi kao Clash, Sex Pistols ili Ricard Hell end the Voidoids iz Njujorka uvek su bili velika inspiracija. Mada, nije samo muzika presudna. Knjizevnost, filozofija i poezija takodje su uticali u velikoj meri na stvaranje mog pristupa filmskoj umetnosti. U svakom slucaju, uvek su bitni oni uticaju u zivotu koji ce uciniti da se vasa perspektiva prosiri. Naravno da je rokenrol bitan kao esencija 20. veka. Mislim da je 20 vek – vek panka. Tu ne mislim samo na pank sa kraja sedamdesetih, nego i na citavu francusku avangardu sa pocetka veka.

Saradjivali ste i sa pokojnim Dzoom Stramerom iz grupe Kles. On je i igrao u Vasem filmu Doktor cens. Kakva su iskustva u vezi sa tom saradnjom?

Krajem sedamdesetih sam se druzio sa Vinsom Klarkom koji je napisao Brand New Cadillac, pesmu koja je kasnije zavrsila na Clash albumu London Calling i koja tako plasticno docarava svu povezanost pedesetih sa pankom, kao sto su preko literature Viljema Barouza, koji je tata panka, ili Dzeka Keruaka, i bit generacije i pank sezdesetih. Vins je umro pocetkom devedesetih, ali mi je za zivota dao ideju o saradnji sa Dzoom. Kada sam pozvao Dzoa i u razgovoru mu objasnio o cemu se radi, on je odmah zatrazio scenario i za tri dana je dosao u Pariz, i noci su bile nase. Veoma prijatno i obogacujuce iskustvo sa ovim covekom koji se rodio u Ankari, ziveo u Meksiku, Kairu, spaniji i sirom sveta i koji je, dosavsi u Britaniju krajem sezdesetih, rekao: „Kakva zatucana zemlja!“ Haha.