Najveći utisak koji film ostavlja je u domenu vizuelnog, scnografija, režija i specijalni efekti su na neverovatnom nivou, a mnogi ističu da je sa daleko manjim budžetom od tipičnog holivudskog, filma uspeo da postigne daleko više. Iako pozajmljuje klišee i zaplete iz sličnih ostvarenja (mnogi ga upoređuju sa Staloneovim filmom Daylight), Metro je ipak specifičan ruski film. Scenario se ne bavi samo pukim rešavanjem katastrofalnog urušavanja tunela i sudbinom putnika, već se bavi i ličnim dramama preživelih.

Film je takođe kritika ekonomskog progresa u savremenoj Rusiji. Podzemni tuneli se se bukvalno urušavaju pod teretom novih zgrada, a hitne službe ne mogu da dođu do mesta nesreće zbog gužve u saobraćaju. Stari radnik na održavanju jedini shvata moguću opasnost, ali niko od mlađih kolega ga ne sluša. Andrej, koji bi mogao da bude bogat, ali je umesto toga izabrao rad u bolnici, je u suprotnosti sa Vladom, ljubavnikom njegove žene koji je predstavljen kao amoralni agent za nekretnine. Sukob stare i nove Rusije je očigledan, a pukotine na tunelu oslikavaju neminovne pukotine u društvu.

Najpopularniji ruski film u protekloj godini, kao i film sa rekordnom zaradom u ruskim bioskopima od preko 60 miliona dolara dolazi na FEST. Staljingrad je takođe prvi film van Amerike koji je snimljen u IMAX 3D tehnologiji. Ovaj istorijski spektakl baziran je na Bici za Staljingrad, koja se smatra najkrvavijim okršajem u istoriji ratovanja. Ipak, uprkos eksplozivnoj pozadini i fascinantnim akcionim scenama, u fokusu je takođe i ljubavna priča između vojnika i dve žene koje su se zadesile u srcu sukoba. Staljingrad nije rađen po književnom predlošku, već je scenarista Ilya Tilkin proučavao muzejske arhive i dnevnike učesnika u bici na kojima je zasnovao svoj scenario. Reditelj je Fjodor Bondarčuk (Fedor Bondarchuk), sin čuvenog Sergeja Bondarčuka (Sergey Bondarchuk), glumca i reditelja domaćoj publici poznatog po ulogama u partizanskim filmovima Bitka na Neretvi i Vrhovi Zelengore, kao i scenariju za Sutjesku. Fjodor je pošao očevim stopama, budući da je Sergejev najveći uspeh epski Rat i mir za koji je osvojio Oskara. Ovo je Fjodorov četvrti igrani film, a pre toga je izgradio karijeru kao glumac i producent.

Rusija, 2010
trajanje: 86 minuta

Režija: Dmitrij Mamulija
Uloge: Habib Bufares, Amirza Muhamadi, Mitra Zahedi

Radnja filma:
Bezvodna stepa centralne Azije. Ali i njegov sin skupljaju mrvte ovce. Dečaku nedostaje majka, sa kojom nije u kontaktu otkad je otišla u Moskvu u potragu za boljim životom. Oni odlučuju da je potraže. Veliki grad im nudi sudbinu gastarbajtera: povremene prihode za goli opstanak. Ali se raspituje u policiji, traži i u uzbekistanskoj zajednici i neumorno kruži između kioska, bolnice i pijace. I strpljivo podnosi sve uvrede. Priča je rađena novinarskim stilom i bez opredeljivanja beleži kako živi i izdržava se čovek na ivici, u stranom okruženju koje ga primorava da intuitivno komunicira. Kao što on ne uspeva da prati dramatične svetske događaje koje prenose televizijske vesti, tako ni spoljni svet ne obraća pažnju na njegovu ličnu dramu. On je samo roba na tržištu rada, poput drveća koje složena mašina seče i skida im grane i koru, a zatim seče ogoljena debla na određenu dužinu. A iverje leti…

Dmitrij Mamulija (rođen 1969. u Tbilisiju) diplomirao je 1993. društvene nauke na Univerzitetu u Tbilisiju, gde kasnije i predaje. Bio je glavni urednik Logosa, časopisa za književnost i filozofiju koji je štampan u Rusiji i Japanu; studija Three Times Hesse (Dreimal Hesse) objavljena je u Nemačkoj. 1999. dobio je prvu nagradu za scenario What Anne and Vera Have, snimljen u Tbilisiju u Adam i Eva studiju. Objavio je i zbornike Anal Roses (Analniye rozy), Internal Birds (Ptitsy vnutri) i studiju o moskovskom romantičnom konceptualizmu. Posle 2005. pohađa više kurseve pisanja scenarija i režije. Snimio je kratke filmove The Indescribable Association (Neopisuyemoye soobshchestvo, 2006) i Silence of Sirens (Molchaniye siren, 2006). Moscow (2007), pseudodokumentarac snimljen sa Bakurom Bakuradzeom, bavi se kirgiskom porodicom koja pokušava da se snađe u glavnom gradu. Drugo nebo je njegov prvi igrani film.

Balabanov je jedan od najvećih svetskih autora svoje generacije, ovo mu je 11. po redu igrani film a laureat je više nagrada na festivalima u Torontu, Sočiju, Kotbusu, Istanbulu, Roterdamu, Montrealu – za svoje prethodne filmove Rat, Brat 1, Brat 2, Kargo 200…

U filmu Morphia glavne uloge tumače: Leonid Bičevin, Ingeborge Dapkunajte, Andrej Panin i Katarina Radivojević. Film je zasnovan na priči Beleške mladog lekara, Mihaila Bulgakova.

Prodaja ulaznica za 38. FEST poćinje u ponedeljak, 1. februara na blagajnama SC, KCB, Kinoteke i u Bilet servisu.

Direkcija FEST-a će početkom februara objaviti i detaljan program svečanosti otvaranja Festivala i uvaženu ličnost koja će otvoriti Festival.

Mnogi film Ostrvo opisuju kao Hriscanski, Pravoslavni film. Drugi, opet, kao jaku psiholosku dramu. rekao bih da su i jedni i drugi u pravu. Reditelj Pavel Lungin je odradio odlican posao. Nesto manje od dva sata radnje, moze biti sporo, ali eto, i meni koji ne volim spore filmove, Ostrvo je itekako odrzalo paznju. Sporo se odvija radnja , ali zato emocije izbijaju stalno na povrsinu i daju dinamiku filmu. Pjotr Mamonov u ulozi starca Anatolija je izvanredan. Svakako cu morati da se potrudim da pogledam jos neki Lunginov film. Nadam se da ce opravdati utisak koji mi je Ostrvo ostavio.

O Gospode, razresi nas grehova nasih … I seti se, O Gospode, duse svoga umrlog sluge ratnika, Tikhona. Oprosti mu grehove, podaj mu Carstvo Nebesko i izvor vecnog zivota. O Gospode Isuse Hriste, Sine Boziji, imaj milosti nad ovim gresnikom. Ne odbijaj me, o Gospode …