Dakle, mladi reditelj Stevan Filipovic sigurno ima talenta. Nadam se, stoga, i filmsku buducnost. Dosta veoma dobro odradjenih scena, kadrova, … Moderna rezija, nekoliko novih „fazona“ koji ne strce. Moram da pomenem i, nazalost preminulu, Katarinu Velickovic, koja je radila fotografiju na ovom filmu i umnogome doprinela kvalitetu ovog filma. Zvuk je takodje, odlicno uklopljen.

E sad, malo i zamerki. Vladimir Tesovic u ulozi Stanislava. Veoma losa gluma, a i dijalozi su mu uzasno napisani. Na trenutke, pomislim da je pokusan da se snimi jedan od onih filmova za Americke tinejdzere, oni horori ne B, ne C, nego F produkcije. Ima momenata gde sam to pomislio i nevezano za Stanislava. A onda, sledeca scena uradjena kao za Oskara (shvatam da on odavno nije merilo vrednosti, ako je ikada i bio, ali tako se kaze ).

To povezivanje proslosti i sadasnjosti, zemaljskog i onostranog, nekako, … hajde da kazem da je moglo i bolje. Mozda je greska u tome sto reditelj nije drzao glavnu nit, ne vidi se jeli ta prica sa sejtanom zapravo ona koja povezuje sve ostalo i oko koje se vrti prica, ili su to beogradski srednjoskolci, kriminal, ili sta. Ali dobro, prvi rediteljski poduhvat bolje uradjen od desetog pokusaja u nas nekih cenjenih reditelja. Stevane, verujem da si i sam uocio greske, pa guraj dalje. Ocekujem remek delo uskoro.

I da – u koga je zapravo zaljubljen Cane – u Senku ili u Ticu?