ZAMAK
Italija, 90’, 2011.
Režija: Masimo D’Anolfi, Martina Parenti

SINOPSIS filma Zamak:
“Zamak” je film o jednoj godini unutar međunarodnog aerodroma Malpensa, mesta na kome birokratija i striktne procedure ozbiljno ograničavaju slobodu osoba, životinja i prolazeće robe. Aerodrom je strateško mesto gde se sve sile zakona jedne zemlje spajaju. Ovde se testiraju nove mere kontrole što ga čini trajnim područjem za testiranje obezbeđenja, poput nijednog drugog javnog mesta. Italijanske i strane tajne službe, policija, finansijska policija, obezbeđenje, psi njuškači narkotika, novca i eksploziva, kamere za prismotru i rastući strah od nevidljive opasnosti.
“Zamak” je višeslojni film, ponekad dramatičan, ponekad ironičan, ponekad dosetljiv, koji se kreće kroz simbolične situacije tokom četiri godišnja doba.

Zamak italijanski film

REČ REDITELJA:
Rešili smo da snimimo film na međunarodnom aerodromu zato što verujemo da je tu, više nego igde drugde, izražena opsesija za obezbeđenjem, podilaženjem našem strahu od drugih i strategijama opšte kontrole koje vladaju svetom u kome živimo. Svaki aerodrom se susreće sa dva tipa kretnje: s jedne strane, tu je privremena, izmešana, dobro znana lavina putnika, a sa druge konstatno, repetitivno i neprimetno kliženje osoblja aerodroma i njihovih oruđa za rad. Oko kamere gleda u ta mesta koja su obično nedostupna i nevidiljiva, zato što samo otvarajući ih i pronalazeći vezu sa onime što znamo, možemo popuniti mozaik saznanja o odnosima između kontrolora i kontrolisanih, između planiranih i neplaniranih događaja, između obezbeđenja i realnih ili veštačkih strahova. Izabrali smo da pratimo snage zakona u njihovom poslu, ne da bi prihvatili njihov pogled, već kako bismo smestili svoj između jakih i slabih, između legalnog i nelegalnog, između onih u poziciji autoriteta i onih koji su prisiljeni da budu objekti autoriteta. “Zamak” je film posmatranja, stavimo našu kameru na stativ i uperimo je kako bismo razumeli šta se dešava pred našim očima. Dajemo strukturu slikama, filmu, kombinovanjem racionalne i emotivne misli.

O REDITELJIMA:
Masimo D’Anolfi je rođen u Peskari i radio je na filmu od 1993. godine. Napisao je scenario za “Anđelu”, film Roberta Tore, koji je prikazan na Kanskom festivalu 2002. U 2003. godini realizovao je pet radio dokumentaraca za Radio RAI3. “Nazad kući. Beleške za film” (2003) je bio selektovan od strane filmskog festivala u Torinu. Zajedno sa Martinom Parenti, snimio je “Verenica” (2006), koji je prikazan na Lokarno filmskom festivalu i nagrađen na festivalu dei Popoli, kao i film “Velika očekivanja” (2009), koji je takođe prikazan na Lokarno festivalu.
Martina Parenti radi filmske i televizijske dokumentarce. Među njenim filmovima, pažnju privlači film “Leto jedne javne česme” (2006), selektovan od strane filmskog festivala Belaria i “Animol” (2003), prikazan na “Film mejker” filmskom festivalu. Radila je televizijske programe poput “Škola u akciji” (2006) i “Čarobjakov šegrt” (2006).

FESTIVALI I NAGRADE:
Specijalna nagrada žirija
Međunarodni filmski festival Hot Docs, 2011
Specijalna nagrada žirija, Filmski festival u Torinu, 2011
Međunarodni filmski festival u Bratislavi, 2011
Međunarodni festival dokumentarnog filma u Jihlavi, 2011

Leave a Reply

Your email address will not be published.