«Krv ostaje na ostrici». To je ono sto je Leonardo De Caprio zapamtio od ocevih reci. I nije slucajno da te reci cujemo dva puta u filmu Bande Njujorka. Ceo film je prepun krvi, nasilja, brutalnosti. Nesto na blic, nesto provlaceci se kroz celi film, predstavljena je gotovo cela istorija Amerike. Sever – Jug, robovlasnistvo, Linkoln, doseljavanje, katolici – protestanti, indijanci, cak je i cuveni P.T.Barnam nasao mesto u par scena.
Sve je kao i danas. Korumpirana policija,glavni mafijas kome sitniji lopovi placaju reket, politicari u sprezi sa kriminalom. Zrtvovanje par nebitnih kriminalaca kako bi narod video da se vlast bori sa njima.
Ja inace volim kratke rezove koji dobro uklopljeni sa nekim zvucnim efektom, pocetkom muzike, … To je ovde Martin Skorseze odlicno primenio par puta. Kran je takodje koriscen cesto stvarajuci veoma dobre efekte.
Scena bitke na pocetku filma – fantasticno odradjena. Amsterdam Valon kao decak na pocetku i na kraju scene deluje odlucno, neustrasivo, kao da je vec odrastao. No usred bitke u jednom kadru se cak i kod njega na licu ocrtava strah. Krvavi sneg. Muzika odlicno ukombinovana. Devojka u skoku odgriza uvo.
Scena tuce Leonarda Di Kaprija (Amsterdam) i McGloin-a je tako dobro odradjena da je par udaraca cak i mene zabolelo dok sam gledao.
Skorsese se u filmu Bande Njujorka pokazao i kao veliki majstor napetosti. Scena gde Kasapin na pozornici gadja Dzeni (Cameron Diaz) nozevima to najbolje ilustruje.
I na kraju – politika. Jedan od politicara u filmu kaze «Prvo pravilo politike – «Ne donose pobedu listici, vec oni koji ih broje.» Upecatljiva je i replika dok sahranjuju gomili leseva poginulih – «Veceras sahranjujemo mnogo glasova».
Moj zakljucak je – Martin Skorseze je genije.