Zanimljivosti o Petparačkim Pričama – Pulp Fiction

Kventin Tarantino se dvoumio između uloga Dzimija i Lensa. Na kraju je odlučio da glumi Dzimija jer je zeleo da bude iza kamere kada se snima scena u kojoj je Mia predozirana.

Tarantino je ulogu Džulijusa pisao specijalno za Semjuela L Dzeksona. Medjutim, na audiciji je Pol Kalderon toliko oduševio Tarantina da je ovaj promenio prvobitnu odluku i njemu dodelio ulogu Džulijusa. Kada je Semjuel čuo za to, odmah je avionom doleteo u Los Andjeles i zatrazio ponovnu audiciju za njega. Ipak je dobio ulogu, a Kalderon je odigrao barmena Pola.

Kventin Tarantino je dve od tri priče koje čine Petparačke Priče, napisao pre no što je snimio Reservoir Dogs i True Romance. Kada su 1992 i 1993 ta dva filma doživela uspeh, napisao je i treću. Nameravao je da se na osnovu tih triju priča snimi omnibus koji bi režirala tri različita reditelja.

Kada kapetan Kuns priča malom Buču o satu, on pominje da ga je sat prebacio Vajnoki. Vajnoki je lik iz filma Air Forse iz 1943, Hauarda Hoksa. Inače, Hoks je jedan od omiljenih Tarantinovih reditelja.

Mia zove Vinsenta „kauboj“. Travolta je 1980 igrao u filmu Urban Cowboy. Vinsent Miu u filmu zove cowgirl, a Uma Turman je igrala 1993 u filmu Even Cowgirls Get The Blues.

Big Kahuna burger se, osim u Petparačkim Pričama, jede i u filmu Od Sumraka Do Svitanja i u Reservoir Dogs.

Knoxville u Tenesiju, gde Buč sreće svoju vezu, i gde je njegov deda kupio zlatni sat, je mesto gde se Tarantino rodio.

Rečenica «Bilo koje doba dana je dobro vreme za pitu» koju u filmu izgovara Fabijen je iskorišćena i u filmu Prava Romansa, gde to izgovara Alabama.

Uma Turman je najpre odbila ulogu Mie Valas. Tarantino ju je toliko želeo u filmu da joj je čitao scenario preko telefona dok ona nije pristala.

Pesma koju Buč sluša u kolima, „Counting Flowers on the Wall“, sadrži stihove «Pušim cigarete i gledam Captain Kangeroo». To isto, Brus Vilis izgovara u Umri Muški Sa Osvetom, koji je snimljen godinu dana kasnije.

Dijalog kada Miu reanimiraju injekcijom adrenalina je preuzet iz dokumentarca Američki Dečko, Profil Stivena Prinsa, koji je 1978 režirao Martin Skorseze.

Postoji priča da su u filmu svi satovi podeseni na 4:20. I u gotovo celom filmu to jeste tako, osim u dva slučaja. U kuhinji, u situaciji sa Boni, gde Džuls, Džimi i Vins piju kafu, na satu je 8:15. U sceni gde Vins i Džuls idu da vrate tašnu, na satu je 7:22. Inace, 4:20 je sleng za pušenje marihuane.

Snimanje Petparačkih Priča je koštalo 8 miliona dolara. Od toga, 5 miliona je otišlo na honorare glumcima.

Početak petparačkih priča, scena u restoranu.