Hadersfild. Ili, kako Englezi kazu - Huddersfield. Jos jedan domaci film koji pokazuje da se konematografija u Srbiji vraca u normalu. Po meni, nakon perioda osamdesetih godina, pa potom katastrofe u srpskom filmu, stize prolece. Dakle, Hadersfield. malo mesto u Britaniji iz kog se vraca neki lik u Srbiju i srece se sa starim drustvom. Taj lik je inace manje bitan za pricu, ali zato su tu Rasa (Goran Susljik) i Ivan (Nebojsa Glogovac) koji su okosnica price. Glogovac je ovde briljirao. U ulozi psihicki labilnog mladog coveka, lecenog u instituciji nekada, on se snalazi vrhunski. Scena kada Ivan prica Rasi i drugovima o razvoju svoje bolesti, glas raste sa tenzijom, Glogovac se crveni, vice, sve vise gubi kontrolu, … Vrhunska scena. Goran Susljik se takodje odlicno snasao u ulozi Rase. Vojin Cetkovic ovde pokazuje da je ipak glumac nakon nekoliko besmislenih uloga u proslosti. Doduse, i u Rodama je dobar. Miki Manojlovic ima malu ulogu, pojavljuje se samo u jednoj sceni, ali ju je odigrao u svom stilu i ostaje zapamcen kao da je jedan od glavnih likova u ovom filmu. Vec cujem repliku koju izgovara pri izlasku iz radija kod ljudi koji je koriste u trenucima sale. Josif Tatic prosecan.
Dakle, film je ostavio odlican utisak na mene. Prica je mogla biti malo bolje odradjena, ali su dilalozi i ovih par glumaca odlicno odradili, a i Ivan Zivkovic (Mile protiv tranzicije, Pozoriste u kuci, novo) je, pogotovu ako imamo u vidu da je kad je rec o filmu jos uvek svez, odlican.