«Krv ostaje na oštrici». To je ono što je Leonardo De Caprio zapamtio od očevih reči. I nije slučajno da te reči čujemo dva puta u filmu Bande Njujorka. Ceo film je prepun krvi, nasilja, brutalnosti. Nešto na blic, nešto provlačeći se kroz celi film, predstavljena je gotovo cela istorija Amerike. Sever – Jug, robovlasništvo, Linkoln, doseljavanje, katolici – protestanti, indijanci, čak je i čuveni P.T.Barnam našao mesto u par scena.
Sve je kao i danas. Korumpirana policija, glavni mafijaš kome sitniji lopovi plaćaju reket, političari u sprezi sa kriminalom. Žrtvovanje par nebitnih kriminalaca kako bi narod video da se vlast bori sa njima.
Ja inače volim kratke rezove koji dobro uklopljeni sa nekim zvučnim efektom, početkom muzike, … To je ovde Martin Skorseze odlično primenio par puta. Kran je takođe korišćen često stvarajući veoma dobre efekte.
Scena bitke na početku filma – fantastično odrađena. Amsterdam Valon kao dečak na početku i na kraju scene deluje odlučno, neustrašivo, kao da je već odrastao. No usred bitke u jednom kadru se čak i kod njega na licu ocrtava strah. Krvavi sneg. Muzika odlično ukombinovana. Devojka u skoku odgriza uvo.
Scena tuče Leonarda Di Kaprija (Amsterdam) i McGloin-a je tako dobro odrađena da je par udaraca čak i mene zabolelo dok sam gledao.
Skorsese se u filmu Bande Njujorka pokazao i kao veliki majstor napetosti. Scena gde Kasapin na pozornici gađa Dženi (Cameron Diaz) noževima to najbolje ilustruje.
I na kraju – politika. Jedan od političara u filmu kaže «Prvo pravilo politike – «Ne donose pobedu listići, već oni koji ih broje.» Upečatljiva je i replika dok sahranjuju gomilu leševa poginulih – «Večeras sahranjujemo mnogo glasova».
Moj zaključak je – Martin Skorseze je genije.