Intervju sa Penelope Kruz u bekstejdžu odmah nakon dodele Oskara.
Zdravo Penelope. Čestitamo. Hteo sam samo da te pitam, možeš li da nam prevedeš makar deo onoga što si maločas govorila na bini?
Penelope Cruz: Mislite deo na španskom?
Da.
Penelope Cruz: Rekla sam da posvećujem nagradu svim glumcima iz moje zemlje i svim ljudima koji sada tamo gledaju dodelu Oskara. Osećam da nagrada pripada i svima njima.
Pre no što si stigla ovde, da li si se čula sa Vudi Alenom da ti da neki savet?
Penelope Cruz: Danas? Nisam. Ali odmah ću ga nazvati. Poslao mi je cveće prošle nedelje kada sam išla na BAFTA dodelu, i razgovarali smo u toku ove nedelje. Nekada pozovem Vudija samo da mu se javim. Divim mu se. Mislim da je veoma zabavam, šarmantan i originalan. Naravno, danas ću morati da se čujem sa njim da mu zahvalim.
Kako ćete da proslavite nagradu?
Penelope Cruz: Najpre ću odgledati ostatak ceremonije jer tek je počela. Imam puno prijatelja tamo koji su nominovani i veoma sam uzbuđena i zanima me šta će se dalje dešavati večeras. A onda, da, proslava. Ne znam. Hoću dobru muziku.
Imala si dve odlične uloge ove godine. Ovu i Consuela u filmu Elegy. Šta ti to govori? Jeli to samo sreća ili ima sve više dobrih ženskih uloga?
Penelope Cruz: Te uloge su odlično napisane, i veoma sam srećna što sam imala obe u istoj godini. Zahvalna sam rediteljima što su mi dali materijale. Lik žene kakav nikad nisam igrala ranije i žene čija ličnost ne može biti dalja od moje. I da, veoma sam im zahvalna a sreća je, verujem, uvek deo svega što se dešava. Samo, potrebno je više od toga. U ovom slučaju govorim o njihovoj veri u mene.
Jedna od tvojih partnerki iz mjuzikla koji sada snimaš, Sofija Loren, je ovde večeras. Kako je raditi sa njom i kakvo je iskustvo igrati u mjuziklu i pevati „A Call From the Vatican“?
Penelope Cruz: Znam tu pesmu. Vežbala sam je više meseci i zadnjeg dana snimanja sam bila veoma depresivna jer nisam mogla da je ponovim. Mislim da će film biti sjajan. Veoma smo srećni i veoma ponosni na taj film a Sofija je izvanredna. Ona je jedna od najvažnijih osoba koje sam upoznala. Postale smo veoma dobre prijateljice, ona mi je kao druga mama. Priča mi šta da jedem. Tako je stvarna i prošla je svašta. Sednete sa njom i ona vam priča o De Sica, Mastroianni, Fellini-ju, zna sve o njima. Ona je žena sa zlatnim srcem.
Jedna od stvari koje si nam govorila u Kanu i kasnije, o ovoj ulozi je da si nesigurna. Pitam se kako je nakon što si dobila Oskara, hoćeš li i dalje biti nesigurna u vezi svoje uspešnosti?
Penelope Cruz: Ne, ja sam uvek nesigurna na snimanjima bez obzira na sve. Kada radite sa Vudi Alenom znate da možete da mu verujete i ako mu se nešto ne sviđa, on vam to kaže. Ako mu se sviđa, kaže vam i to. On ne govori baš puno ali je iskren i to mi je bitno. Uradili smo celi film za četiri ipo nedelje tako da nisam imala predstavu kako će ispasti. Mada, naravno, nisam ni sumnjala u genijalnost Vudi Alena. Brinuo me je i ton jer sam se dosta smejala čitajući scenario ali kad sam ušla u svet Marije Elene nisam želela da se nasmejem nijednom sve vreme snimanja. A onda sam gledala film zajedno sa publikom u Kanu. I sećam se da sam se pitala, zašto se smeju? Reditelj nije želeo da glumci razmišljaju o žanru dok snimaju. A svi smo znali da je komedija. Ali morali smo da zaboravimo u kojoj sceni je šala, koji delovi teksta su duhoviti.
Govorila si ranije da si na putu do slave pomišljala da ti je san nedostižan. Neki su govorili da si previše lepa, da nikada nećeš savladati engleski jezik. Šta te je ohrabrivalo da ipak ostvariš svoj ludi san?
Penelope Cruz: Nekada je bolje ne slušati takve priče, ne učestvovati u takvim razgovorima. Možeš li raditi u Americi sa akcentom? Možeš. I to se menjalo u zadnjih 10-15 godina. Ranije je bilo dosta teže ali filmovi reprezentuju stvaran život, oslikavaju dešavanja na ulicama. Onda smo svi u ovome zajedno. Koliko različitih akcenata imate samo u ovoj sobi? Svi smo svakim danom sve više izmešani i to mora da se vidi i na filmu. Srećna sam što su ta vrata sve više otvorena, ne samo za mene već i za druge.