Ovogodisnji festival ima ambiciozno sastavljen program. Koju biste filmsku selekciju ipak izdvojili i preporucili paznji filmske javnosti?
Radoslav Zelenovic: To vam je kao da pitate roditelja koje dete najvise voli. Nema izdvajanja, svi programi su vazni jer su svi programi sastavni deo naseg festivala. Vazno je sto se vratio program Paralele i sudari koji prosle godine iz objektivnih razloga nije bio prisutan, a raduje me i uvodjenje selekcije decjeg filma. sto se ekoloskog filma tice, ovde ovu temu ne treba posebno eleborirati: od prirode pravimo jedan veliki kontejner, a dokumentarni filmovi samo iskreno govore koliko smo ugrozeni. Sa druge strane, ekoloski film upucuje i na neke zablude u vezi sa ekologijom: Arktik i Antartik se, na primer, racunaju kao najcistije sredine na zemaljskoj kugli, medjutim, nije bas tako, i neki ce od filmova na festivalu to i pokazati. Ove godine u festivalsku ponudu nismo uvrstili kanskog pobednika jer je producent filma odlucio da se taj film ne prikazuje nigde pre francuske premijere. Medjutim, cini mi se da sada usvajamo jednu novu praksu, da Festival otvaramo i zatvaramo sa domacim filmom. To se meni izuzetno dopada, jer znam da svi festivali, pa tako i nas, veoma uvazavaju domaci film.
Medjunarodni filmski festival na Palicu od svog osnivanja, 1992. godine, presao je dugacak put i danas predstavlja vaznu tacku na mapi evropskih filmskih festivala. Kakvo je Vase misljenje o predjenom putu?
Radoslav Zelenovic: Vreme u koje smo utemeljili festival je bilo vreme za sve – osim za medjunarodni filmski festival. U pocetku smo menjali programske koncepcije da bismo 2003. godine postali festival evropskog filma, i izvesno je da smo na dobrom putu. Koherentnom programskom koncepcijom Festival evropskog filma odvaja se od mnogih drugih festivala na ovim prostorima, a cinjenica da smo clan Evropske organizacije filmskih festivala govori o znacaju koji festival ima na evropskoj mapi kulture.
Da li smatrate valjanim primedbe da danas u Srbiji ima mnogo medjunarodnih festivala i da je potrebno veci broj tih festivala redefinisati?
Radoslav Zelenovic: Nemam nameru da govorim o drugim festivalima jer sam na mnogim festivalima o kojima govorite i sam radio. Svi festivali imaju svoj festivalski zivot, imaju svoju festivalsku publiku. Ja sam se poslednjih petnaest godina koncentrisao na filmski festival na Palicu. Festival nije obicno bioskopsko prikazivanje, jer ako vi na festivalu nemate goste, to je obicna bioskopska predstava. Mi smo uspeli i ove godine da se izborimo da nam dodju vazni i znacajni autori, ove godine lauerati su Ken Louc i Goran Paskaljevic, oni su dobitnici nagrade Aleksandar Lifka. cinjenica da autori filmova odlucuju da zivot njihovog filma pocinje na Palicu govori o tome koliko se ovaj festival „usancio“ u neke dobre pozicije i govori o tome koliko ovaj festival moze samo da napreduje.
Imate uvid u stanje filmskog trzista u Evropi. Kakva je situacija sa domacom kinematografijom, koliko su „napolju“ trazeni filmovi iz Srbije?
Radoslav Zelenovic: Nasi filmovi opstaju na medjunarodnom trzistu zahvaljujuci festivalima. Da nema festivala mnoge kinematografije bi ostale bez mehanizama kojim dolaze do gledalaca. Festivali su mesta gde dolaze veliki producenti, distributeri, gde se kupuju filmovi, tako da je nasa pozicija danas dobra jer tamo gde se pojavi Kusturica vi niste autsajder, vi ste neko od koga se zazire, od koga se ocekuje… Nasa kinematografija ima svoje mesto u evropskoj i svetskoj konematografiji, i svetski, odnosno evropski film ima svoje mesto na palickom festivalu.
Ovogodisnja nagrada „Aleksandar Lifka“ bice dodeljena Kenu Loucu za doprinos evropskoj kinematografiji. Jedan od prvih njegovih filmova CATHY COME HOME, dokumentarac, snimljen 1964. godine, uticao je na promenu engleskog zakona o beskucnicima. Da li smatrate da se Evropa promenila od tih sesdesetih godina i da li je danas moguce zamisliti film koji bi uticao da se promeni neki zakon?
Radoslav Zelenovic: Da, to je vrlo zanimljiv detalj koji ste izvukli iz biografije Keneta Louca. Film, pogotovo dokumentarni, ima veoma velikog uticaja. Da li moze da promeni neki zakon – nisam siguran – u svakom slucaju ce da skrene paznju i da promeni nesto u svesti. Ja mislim da je vek koji je za nama vek dokumentarnog filma, i mi i u nasem programu insistiramo na tome.
Ovogodisnji slogan festivala evropskog filma je – FEEL, REFLEX, RELAX. Koliki su stvarni dometi proklamovane „nove osecajnosti“ danas u Srbiji?
Radoslav Zelenovic: Ono sto mi zivimo svih ovih godina uslovljava nas polozaj u zajednici, u evropskoj zajednici, ako hocete. Prvi hrvatski film koji je prikazan u nekoj od bivsih republika bivse Jugoslavije „Kako je poceo rat na mom ostrvu“, reditelja Bresana, prikazan je upravo na Palicu! Palic je bio taj koji je otvorio pricu i te lako pokidane veze su ponovo uspostavljene zahvaljujuci palickom festivalu. Stvorili smo novu osecajnost i ponovo poceli da funkcionisemo…