Grand prix Festivala i novčani iznos od 3.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti, za najbolji film u oba takmičarska programa ove godine osvojio je film:
TAJNE / SECRETS
u režiji Margerite Spampinato iz Italije
Nagradu je primila Sira Miori, direktorka Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu.
Eksplikacija : Suptilnost, tihi pristup i distanciranost koje je autorka primenila u ovoj razarajućoj temi, ostavlja publiku da drhti od straha. Rediteljka uspeva da kreira pravo zastrašujuće čudoviste – vidljivo samo njegovim žrtvama – u sasvim poznatom i naizgled sigurnom okruženju. Film o kome je žiri dugo razmišljao nakon što se završila odjavna špica.
Reditelj Lordan Zafranović, član ovogodišnjeg žirija, podsetio je prisutne da je na našem Festivalu nastupio prvi put još davne 1966. godine i skrenuo pažnju na nove tendencije u filmu i veru u budućnost kratke forme. „Na žalost sve ima kraj pa i ovaj 60. Festival“ izjavio je Lordan i tim rečima zvanično proglasio ovogodišnji Festival zatvorenim.
Ostale nagrade Festivala su:
2. ZLATNA PLAKETA BEOGRAD za najbolji film domaćeg takmičarskog programa i novčani iznos od 2.000,00 evra u dinarskoj protivrednosti, pripada filmu : REBITLEND – reditelja Ane Nedeljković i Nikole Majdaka
Eksplikacija: Jer se osobenim, ironičnim pristupom iznova postavlja pitanja o svrsi i suštini političkog sistema gde se plitkoumnost i trivijalnost od strane propagandne mašinerije promoviše kao najveće dobro zarad ispunjenja najnižih strasti političke elite.Vizuelno zavodljiv i inteligentan prikaz savremenog društva.
3. ZLATNA PLAKETA BEOGRAD za najbolji film međunarodnog takmičarskog programa i novčani iznos od 2.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti, pripala je filmu: OH, VILI… – reditelja Eme de Svef i Marka Džejmsa Rolsa, iz Belgije
Eksplikacija: Žiri se zaljubio u Vilija i njegov prelep animirani svet zaustavljenih pokreta, gotovo potpuno napravljen od tkanine i tekstila. Majstorsku tehniku i visoku vrednost produkcije prati epska razmera koja nam omogućava da saosećamo sa Vilijem i emotivnom krizom sa kojom se suočio – takođe nas tranportuje u fantastični svet i izmišljeno mitsko stvorenje od kog je Vili u stanju da se okrene kako bi zamenio materijalni komfort za kojim je toliko očajnicki žudeo.
4. ZLATNE MEDALJE BEOGRAD i novčani iznos od po 1.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti za najbolje filmove po kategorijama međunarodnog takmičarskog programa, dobili su:
Za NAJBOLJI DOKUMENTARNI FILM rediteljka filma
SUTRA ĆEMO PONOVO DA ŽIVIMO / TOMORROW WE WILL LIVE AGAIN – Korina Gizen, iz Nemačke
Ekspikacija: U ovom intimnom i ličnom dokumentarcu, rediteljka nas pomoću ogledala poziva da uđemo u njen svet i sami iskusimo nepredviđene obrte koji su je zaista ostavili upetljanu u agoniji, primoravajući luk njene priče da se protegne od dobronamernog spasioca do beznadežne žrtve.
Zlatna medalja u kategoriji NAJBOLJI ANIMIRANI, KRATKI IGRANI ILI EKSPERIMENTALNI FILM
reditelj filma NUKLEARNI OTPAD / NUCLEAR WASTE – Miroslav Slabospitsko, iz Ukrajine
Eksplikacija: Ne koristeći duge kadrove dokumentarnog stila, reditelj uvodi publiku u svakodnevne poslove radnika fabrike za utilizaciju nuklearnog otpada – gde saznajemo da je radioaktivnost otrovala čak i lične odnose, ostavljajući ih bez očiglednog značenja, emocije ili komunikacije. Sam čin seksa postaje samo još jedna obaveza koju treba obaviti u određeno vreme i dodati je preostalim svakodnevnim poslovnim rutinama.
5. Zlatne Medalje Beograd i novčani iznos od 1.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti za najbolje filmove po kategorijama domaćeg takmičarskog programa, osvajaju:
Za NAJBOLJI DOKUMENTARNI FILM rediteljka filma
Ivana Todorović za film JA KADA SAM BILA KLINAC, BILA SAM KLINKA
Eksplikacija: Žiri pohvaljuje otvoreni i iskreni portret srpskog transvestita Goce koji pokušava da živi i voli u neprihvatajućem i potencijalno neprijateljskom društvu – dozvoljavajući publici da saoseća sa njegovim svakodnevnim strahovima i frustracijama.
Za najbolji KRATKOMETRAŽNI IGRANI FILM reditelj filma
Stefan Ivančić za film PROLEĆNA SUNCA
Eksplikacija: Prelepo snimljen, film postiže opuštenu bliskost sa rođacima koja je toliko prirodna, istinska i ubedljiva – tako da postajemo član porodice, učestvujući u njiihovim šalama i gledajući u budućnost kako se leto bliži kraju.
Zlatna medalja za najbolji EKSPERIMENTALNI FILM pripala je filmu
PRIČA O STANOVNICIMA ZIDA reditelja Andreja Boke
Eksplikacija: Snažna metafora o besmislu rata.
Za najbolji ANIMIRANI FILM žiri je odlučio da ove godine dodeli nagradu filmu
OBIČAN DAN – Vuka Palibrka
Eksplikacija: Zbog originalnog autorskog pristupa u stvaranju jednostavne i šarmantne priče o animiranom junaku i njegovim svakodnevnim pustolovinama.
Nagrada za najbolju produkciju grupe filmova ove godine odlazi u ruke Akademskog filmskog centra Dom kulture Studentski grad
6. Četiri DIPLOME festivala, za pojedinačni autorski doprinos u filmovima domaćeg takmičarskog programa, dodeljuju se:
1. za najbolji snimateljski rad, snimatelju filma PROLEĆNA SUNCA – Igoru Đorđeviću
2. za najbolju animaciju, animatorima filma REBITLEND – Ani Nedeljković i Nikoli Majdaku
3. za najbolju montažu, Vladimiru Petroviću za film VIRUS
4. za najbolju muziku, kompozitorima Mirjani Vladisavljev i Ivanu Pavletiću za film PRIČA O STANOVNICIMA ZIDA
Zvanični žiri 60. Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, zasedao je u sastavu:
Mirjana Karanović (predsednik žirija), Lordan Zafranović, Vera Schmidt, Marija Milanović Lazarevski, Afarin Eghbal
Nakon detaljnog pregleda svih filmova takmičarskog programa, jednoglasno je doneta odluka o nagrađenim filmovima.
Nezvanična nagrada Festivala:
Žiri Udruženja filmskih umetnika Srbije – UFUS
u sastavu: filmski scenograf Sava Aćin – predsednik, i dramaturg Miodrag Novaković – član,
dodelio je nagradu „JOVAN AĆIN“ filmskom reditelju Stefanu IVANČIĆU, studentu IV godine filmske režije na FAKULTETU DRAMSKIH UMETNOSTI u Beogradu,
za kratki dokumentarni film „PROLEĆNA SUNCA“.
Eksplikacija: Iako realizovan u žanru kratkog dokumentarnog filma, film „PROLEĆNA SUNCA“ ponudio je filmskim gledaocima, posebno mladih generacija, dovoljno širok rediteljski, dramaturški i snimateljski okvir onih bratskih veza zahvaljujući kojima u najvećoj meri nastavlja da živi slobodarski i rodoljubivi duh filmskog reditelja Jovana Aćina. Sve nas je to podsetilo i na Aćinov film „BAL NA VODI“ iz 1987. godine, kao i na činjenicu da na obalama Ade opet pliva, plovi i raste jedan novi, savski, beogradski i planetarni četverac , bez kormilara…