U svetskoj produkciji izasao je jedan od najskupljih filmova u istoriji filma, i pri tome na biblijsku temu. Scenario su napisali Xon Bronkato i Majkl Feris; film je rezirao Xonatan Mostou. ,,T-3″ (2003) – produzetak avanture terminatora (Arnold Svarceneger) jos jedna je holivudska prica o kraju ljudske rase, koju unistavaju cudesne masine. U prethodnom filmu ,,Terminator 2″ (1991) za Xonom Konorom (Edvard Furlong), tada jos decakom, juri zelatinasti terminator T-1000 (Robert Patrik), koji je bio sposoban da procuri kroz bilo koju pukotinu ili, buduci razmrljanim po asfaltu, u toku minute oblikuje u samog sebe. To je bio Lucifer epohe pocetka visokih tehnologija. U novom filmu Xon je opet u opasnosti. njega i njegovu partnerku za spas sveta Kejt Brjuster (Kler Dejns), lovi T-Iks (Kristana Loken) – usavrsena masina-ubica u obliku skandinavske lepotice, kojoj se mnogo sta svidja na zemlji (na primer, automobili i policijski pistolj). Da spasi Konora i Bjuster, ciji je susret odredjen sudbinom, opet je zaduzen isti Terminator, istina vec tehnicki zastareo, po njegovom sopstvenom priznanju. Zadatak nije nimalo obican: T-Iks moze sve, sto je mogao T-1000, jos i vise. Kao i njen prethodnik, ona Lucifer, menja oblik s neobicnom lakocom, ali za razliku od prvog ona je lepi Lucifer, sposoban daljini kontrolise ponasanje skoro svih tehnickih ustrojstava. Muskarci osecaju u njenom prisustvu zbunjenost, zene sigurno, osecaju veliku konkurenciju. Transportna sredstva joj se podcinjavaju kao svemogucem skretnicaru (feministkinje medju sobom hvale rezisera).
,,T-3″ napravljen je kao bajka, ili legenda (kako se kome svidja) s futuristickim licnostima i eshatoloskim sadrzajem. Prvo nas salje ka ranim grckim projektima cudesnih masina, koje imitiraju kretanja ljudskih misica, o cemu su mastala pokoljenja ,,prvih“ filozofa i inzenjera. Ideja je jednostavna: predati masini izvestan deo ljudskih vestina, da bi se ljudi oslobodili od rutine fizickog rada. Rob je bio dobra masina, iako je njegova snaga bila ogranicena; on je mogao da se razboli i umre. Povrh toga, on je vladao intelektom, nepotrebnim za mehanicki rad. Grci su hteli da u masini vide poboljsanog roba, koji ne poseduje um i zato je u potpunosti potcinjena svom gospodaru.
Idealna masina mora da postane fizicka zamena coveka, ona mora da zna da vrsi sve ljudske radnje i pri tome da ne razmislja (kako je poznato, prvi je Alan Turing pozeleo da masinu obdari razumom). Ako u stopu s Maksom Veberom priznamo religioznu dominantu u ekonomskom i tehnickom razvitku svakog drustva, to je grcki politeizam doprineo pronalazenju masina time sto je davao mogucnost za vizuelne fantazije o najrazlicitijim oblicima tela i njihovim vezama.
Pobunjene mašine u ,,T-3″ – još uvek neostvarena mašta čovekovog razuma pronaći će mehanizme, koji bi mogli da zamene čovekovo telo u svemu, osim u dobijanju zadovoljstva od njegovog posedovanja. Čovek nikad neće poželeti da podeli svoja telesna zadovoljstva s mašinom.
Eshatologiju u filmu, kako se predstavlja, treba odrediti u scenarijskom i reziserskom citanju Jevandjela i Apokalipse. Oba terminatora pojavljuju se u filmu na cudesan nacin. T-Iks iznice u unutrasnjosti butika, ispilivsi se iz srebrnaste lopte. Apsolutno zlo u odeci Eve prisvaja automobil od bogate dame i uvecava grudi, dovodeci sebe u odgovarajuce standarde. U sceni ima neceg uznemiravajuceg – masina takodje moze da poseduje seksualnost, tim pre ako joj predstoji susret s policajcem. Terminator, kao i u prethodnim filmovima, pojavljuje se na zemlji iz vatre, iz goruceg zbuna, koji je zapalio Gospod razgovarajuci s Mojsijem. Dan Strasnog suda je blizu, njegovo tacno vreme Terminator zna. Ne sme nista da se izmeni, svako moze samo na pravilan nacin da ispuni svoju misiju.
U narativnom planu film veoma podseca na size ,,vizija“ koje su imale dobru prodju u kasnom evropskom srednjevekovlju. njihova je sustina, kao pravilo, prosta. Neki parohijan, s manjim ili vecim grehom, odlazi na nebo, u onostrani svet, gde mu uspeva da sazna o mnogim osobenostima zagrobnog zivota. Nebeska eskurzija cesto vodi kroz pakao, gde putnik vidi buduca mucenja svih tih koji vode gresan zivot u sadasnjici. Zatim se on vraca na zemlju, pricajuci drugim parohijanima o vidjenom. Dobar primer – ,,Vizije Turkilja“, sastavljene pocetkom XIII veka, kako se racuna, monahom cistercianskog manastira Radulfom. Zitelj grofofije Eseks Turkilj sleteo je u onostrani svet i postao svedok resavanja sudbne gresnika. U cistilistu mere se dobra i zla dela; ti, cije zasluge ne mogu da prevagnu grehove, bacaju se u pakleni bunar, zatim ih obuzimaju zli duhovi, i ne postoji nacin da se oslobode njihove vlasti. Zivot u paklu, preobracen u teatar muka, potresao je uobrazilju vizionara (bilo je takvih, koji nisu verovali u pricu Turkilja). Znacajno u toj viziji je to, sto se nadmetanje za duse umrlih desava izmedju Apostola Pavla i \avola, koji se bave merenjem duse. U ,,T-3″za Xona i Kejt bore se dobri Terminator i diva, izaslanica masina buducnosti u gresnu sadasnjost. Zanimljivo, taj savrseno hriscanski size upleten je u filmu s motivom pandorine kutije, opet saljuci gledaoca ka grckoj ideji sudbine (fatuma) i nepovratnosti napravljene greske. Hriscanska ideja kraja velike istorije, po filmu, pocinje od sudbinskog postupka tih, u cijim rukama je skoncentrisana tehnoloska vlast. Svet mita i istorije nasli su se na displeju kompjutera.
Pocinjajuci od Grifita (u Rusiji – od Ezejnštajna), koga treba racunati osnivacem metonimijskog filma, gotovo svi veliki filmovi, kako americki, tako i evropski, snimljeni u dvadesetom veku, u jednom ili drugom stepenu postovali su tehniku metonimije. njen je princip – pars pro toto – slikanje dela umesto celog. Viktor sklovski objasnio je to omiljenom frazom koja se cuje u redu: ,,Posle koga ste vi?
Ja sam za tim sesirom“. Ezejnstajn je mislio da se posao s detaljima javlja kao stil veka; u ,,Americkoj tragediji“ napetost dostize semioticku ravan mizanscena (npr. Klajdu se cini, da na stanici za njim ide bedno odeven starac). Rasudjujuci o kinematografskom jeziku Ezejnstajn je pisao: … kadar pre oznacava predmet, nego sto ga prikazuje.
Princip pars pro toto sacuvao je italijanski neoralizam, posebno Mikelandjelo Antonjoni , a njime se u punoj meri inspirisao revolucionar Pjer Paolo Pazolini (Teorema 1968). U Rusiji najmetonimicniji reziser, izvinite, bio je Andrej Tarkovski; na americkom kontinentu – Dejvid Linc i Martin Skorceze.
,,T- 3″ jedan je od tih filmova, koji prekidaju s metonimijskim filmom. Detalj budi svoju fundamentalnu funkciju: nosioca dramske informacije vise ne opterecuju do krajnosti kao ranije. U filmu osim kompjuterske grafike, osnovnu tezinu nosi maska, sto ga geneticki veze sa grckim teatrom. Slicno maski Terminator, kao i slicne masine izrazavaju svoje emocije maksimalno neekonomicnim nacinom, sprovodeci akcije i mimiku prostim sintaktickim konstatacijama. T – Iks ide jos dalje, ona ponekad saopstava sta joj se svidja bez vidljive emocije na licu (u filmu joj nije dozvoljeno da ih ima). Uostalom, i ona nije bez greha: testirajuci krv kod ranjene prijateljice Kejt, T – Iks to radi sa neskrivenim zadovoljstvom. Tako uostalom jezik filma stremi ka arhaicnoj demonstraciji uzbudjenosti, tacnije receno ne uzbudjenja, vec scena iz vremena apokalipse. Drugacije nije moguce. Pokazati kraj istorijskog vremena moguce je na taj nacin, kako su pokazivali njegov pocetak, kada je znak bio u potpunosti isto-vetan svojem objektu.
Ideja da se stvori masina-ubica od zene, izvinite, najprivlacnija je u filmu. U intervju glumica je pricala da je morala mnogo da vezba za ulogu, da bi navikla lice na odsustvo emocija (trcati kilometar ne trepnuvsi okom i ne mrdnuti usnom – jedan je od elemenata treninga). Zato su za ulogu zenskog terminatora izabrali bas Kristinu Loken, do tada malo kome poznatu gospodjicu, koja je igrala u jevtinim TV serijalima. Po njenom sopstvenom misljenju, odlucujucu ulogu odigrala je bas njena nepoznatost. Zenski kiborg u filmu pojavio se niotkuda, niotkuda je bila duzna da se pojavi i ta, koja je utelovljuje na ekranu. Holivud postaje veran svojoj ideologiji – sve po pravom!
Sa starim Terminatorom desile su se promene, u filmu su ih oznacili travestitnim putem. Terminator je postao smesniji, nego sto je bio u prethodnim filmovima. U ,,T – 3″ odabravsi u nocnom klubu odgovarajucu odecu, svarceneger, kao i obicno stavlja crne naocare, iako se ovoga puta pokazuje da su one karnevalske. Pred kraj filma Terminator se brani pucanjem od policajaca noseci na ramenu mrtvacki sanduk sa oruzjem i municijom. Scena kao da je iz ciklusa prica o ,,mrtvackom sanduku na tockovima“, koje su navece voleli da pricaju jedan drugome deca u pionirskim logorima. U jednom od sukoba T – Iksom Terminator gura protivnici glavu u wc šolju, zatim je razbija o njenu glavu.
Smesnih scena je mnogo u filmu, cime se on razlikuje od svih hriscanskih pripovedanja o Sudnjem danu. cak uoci svetske katastrofe antropomorfna tela vezana su za svoje artefakte.
Arkadij Nedelj